ENaC se eksprimira u epitelnim ćelijama i razlikuje se od naponski ovisnog natrijwvog kanala koji je uključen u stvaranje akcijskih potencijala u neuronima. Skraćenica za gene koji kodiraju za naponski natrijski kanal počinje sa tri slova: SCN. Za razliku od ovih natrijevih kanala, ENaC je konstitutivno aktivan i ne zavisi od napona. Drugo N u skraćenici (SCNN1) predstavlja da se radi o kanalima koji nisu naponski.
Kod većine kičmenjaka, ioni natrija su glavna determinanta osmolarnosti vanćelijske tečnosti.[6] ENaC omogućava transfer iona natrija, preko epitelne ćelijske membrane u takozvanim "zategnutim epitelima" koji imaju nisku permeabilnost. Protok iona natrija kroz epitel utiče na osmolarnost vanćelijske tečnosti. Dakle, ENaC ima centralnu ulogu u regulaciji homeostaze tjelesnih tekućina i elektrolita i posljedično utiče na krvni pritisak.[7]
Pošto amilorid snažno inhibira ENaC, on se takođe naziva "natrijevim kanalom osetljivim na amilorid".
Dok se ljudski gen SCNN1A nalazi u hromosomskoj sekvenci 12p,[8] ljudski geni koji kodiraju SCNN1B i SCNN1G nalaze se u jukstopoziciji u kratkom kraku hromosoma 16 (16p12-p13). Strukture ljudskih i pacovskih SCNN1G gena prvi su objavili Thomas et al.[9][10] Kasnije studije Saxena et al. prijavile su kompletnu kodirajuću sekvencu ljudskog SCNN1G gena, utvrđujući da ima 13 egzona. Položaji introna su konzervirani u sva tri ljudska ENaC gena, SCNN1A, SCNN1B i SCNN1G.[11] The positions of the introns are also highly conserved across vertebrates See: Ensembl GeneTree.
Struktura proteina
Primarne strukture sve četiri ENaC podjedinice pokazuju snažnu sličnost. Dakle, ova četiri proteina predstavljaju porodicu proteina koji imaju zajedničkog pretka. U globalnom poravnanju (što znači poravnanje sekvenci duž cele njihove dužine, a ne samo djelimičnog segmenta), ljudska γ podjedinica dijeli 34% identiteta sa β podjedinicom i 27 i 23% identiteta sa α i δ podjedinicama.
Od nasljednih poremećaja ovog gene najozbiljniji je Liddleov sindrom. Općenito je uzrokovan mutacijama u PY motivu ili skraćenjem C-terminala, uključujući gubitak PY motiva u β ili γ ENaC podjedinicama.[13][14][15][16][17][18] Iako postoji PY motiv također u α podjedinici, do sada Liddleova bolest nije uočena u vezi s mutacijom u α podjedinici. Liddleov sindrom se nasljeđuje kao autosomno dominantna bolest s fenotipom koji uključuje hipertenziju u ranom nastanku, metaboličku alkalozu i niske razine aktivnosti renina u plazmi i mineralokortikoidnog hormonaaldosterona. U nedostatku prepoznatljivog PY motiva, ubikvitin-proteinska ligaza Nedd4-2 ne može se vezati za ENaC podjedinicu i stoga ne može vezati ubikvitin na nju. Posljedično, proteoliza ENaC proteasomom je inhibirana i ENaC se akumulira u membrani što dovodi do pojačane aktivnosti ENaC koja uzrokuje hipertenziju.[19][20][21][22]
^Bourque CW (Jul 2008). "Central mechanisms of osmosensation and systemic osmoregulation". Nature Reviews. Neuroscience. 9 (7): 519–31. doi:10.1038/nrn2400. PMID18509340. S2CID205504313.
^Rossier BC, Baker ME, Studer RA (Jan 2015). "Epithelial sodium transport and its control by aldosterone: the story of our internal environment revisited". Physiological Reviews. 95 (1): 297–340. doi:10.1152/physrev.00011.2014. PMID25540145.
^Ludwig M, Bolkenius U, Wickert L, Marynen P, Bidlingmaier F (May 1998). "Structural organisation of the gene encoding the alpha-subunit of the human amiloride-sensitive epithelial sodium channel". Human Genetics. 102 (5): 576–81. doi:10.1007/s004390050743. PMID9654208. S2CID22547152.
^Thomas CP, Auerbach SD, Zhang C, Stokes JB (Mar 1999). "The structure of the rat amiloride-sensitive epithelial sodium channel gamma subunit gene and functional analysis of its promoter". Gene. 228 (1–2): 111–22. doi:10.1016/s0378-1119(99)00016-5. PMID10072764.
^Saxena A, Hanukoglu I, Strautnieks SS, Thompson RJ, Gardiner RM, Hanukoglu A (Nov 1998). "Gene structure of the human amiloride-sensitive epithelial sodium channel beta subunit". Biochemical and Biophysical Research Communications. 252 (1): 208–213. doi:10.1006/bbrc.1998.9625. PMID9813171.
^Canessa CM, Merillat AM, Rossier BC (Dec 1994). "Membrane topology of the epithelial sodium channel in intact cells". The American Journal of Physiology. 267 (6 Pt 1): C1682–90. doi:10.1152/ajpcell.1994.267.6.C1682. PMID7810611.
^Hansson JH, Nelson-Williams C, Suzuki H, Schild L, Shimkets R, Lu Y, Canessa C, Iwasaki T, Rossier B, Lifton RP (1995). "Hypertension caused by a truncated epithelial sodium channel gamma subunit: genetic heterogeneity of Liddle syndrome". Nat. Genet. 11 (1): 76–82. doi:10.1038/ng0995-76. PMID7550319. S2CID22106822.
^Shimkets RA, Warnock DG, Bositis CM, Nelson-Williams C, Hansson JH, Schambelan M, Gill JR, Ulick S, Milora RV, Findling JW (1994). "Liddle's syndrome: heritable human hypertension caused by mutations in the beta subunit of the epithelial sodium channel". Cell. 79 (3): 407–14. doi:10.1016/0092-8674(94)90250-X. PMID7954808. S2CID54282654.
^Inoue J, Iwaoka T, Tokunaga H, Takamune K, Naomi S, Araki M, Takahama K, Yamaguchi K, Tomita K (1998). "A family with Liddle's syndrome caused by a new missense mutation in the beta subunit of the epithelial sodium channel". J. Clin. Endocrinol. Metab. 83 (6): 2210–3. doi:10.1210/jcem.83.6.5030. PMID9626162.
^Uehara Y, Sasaguri M, Kinoshita A, Tsuji E, Kiyose H, Taniguchi H, Noda K, Ideishi M, Inoue J, Tomita K, Arakawa K (1998). "Genetic analysis of the epithelial sodium channel in Liddle's syndrome". J. Hypertens. 16 (8): 1131–5. doi:10.1097/00004872-199816080-00008. PMID9794716. S2CID31393115.
Arai K, Zachman K, Shibasaki T, Chrousos GP (1999). "Polymorphisms of amiloride-sensitive sodium channel subunits in five sporadic cases of pseudohypoaldosteronism: do they have pathologic potential?". J. Clin. Endocrinol. Metab. 84 (7): 2434–7. doi:10.1210/jcem.84.7.5857. PMID10404817.