Bosanski srpski seljaci će se tokom godine žaliti da su nasilja postala još jača nakon uvođenja reformi[1].
25. 2. - U Parizu počela mirovna konferencija nakon Krimskog rata.
mart - Veliki trigonometrijski premer Indije objavljuje da je Peak XV, danas poznat kao Mount Everest, sa 29.002 stope (8.840 m) "najverovatnije najviši na svetu"; vrh K2 je dobio oznaku u istom premeru.
26. 3. (14. 3.) - Turski poslanik na Pariskom kongresu daje izjavu da Crnu Goru smatra svojim sastavnim delom, čemu se Rusija ne može usprotiviti[2].
30. 3. - Potpisan Pariski ugovor, kojim je završen Krimski rat - zajedničke garancije velikih sila Srbiji i podunavskim kneževinama (Vlaška, Moldavija), umesto samog ruskog protektorata; slobodna plovidba Dunavom (Rusija je izgubila južnu Besarabiju i pristup reci); Osmanskom carstvu zagarantovana nezavisnost i integritet, postala je deo Evropskog koncerta.
Zabranjen prolazak stranih vojski kroz Srbiju bez prethodne saglasnosti garantnih sila, što najviše pogađa Tursku[3], koja je zadržala garnizone u nekim srpskim gradovima.
april ili maj - Tinejdžerka Nongqawuse prenosi Xhosama "poruku" da će se duhovi predaka vratiti i pomoći im da oteraju belce ako ubiju svu stoku i unište svu hranu - preko dve trećine naroda umire od gladi u narednih godinu dana.
31. 5. - Knez Danilo protestuje zbog Turske izjave da Crnu Goru smatra svojom pokrajinom; preorijentiše spoljnu politiku na Francusku Napoleona III[2].
5. 7. (23.6. po j.k.) - Knez Aleksandar Karađorđević izdao proklamaciju o odredbama Pariskog ugovora koje se tiču Srbije (Savet zamera jer nije bio uključen).
18. 8. - Guano Islands Act: građani SAD mogu zauzimati ostrva sa guanom, koja time postaju posed SAD, ako ne pripadaju nekoj drugoj vladi.
20. 8. - Otvorena je pruga Oravița - Baziaș pored Bele Crkve, prvo za teretni saobraćaj - ovo je prva železnička pruga na prostoru današnjih Srbije i Rumunije.
2. 9. - U unutrašnjem sukobu ubijen komandant tajpinških armija Yang Xiuqing. Tianjingski incident (septembar-novembar) je unutrašnji sukob u Tajpinškom pokretu u kome gine nekoliko lidera.
2/3. 9. - Neuchâtelska kriza: rojalisti u kantonu, ranijoj kneževini, Neuchâtel pokušali puč u korist pruskog kralja, ranijeg suverena kneževine.
28. 9. (16. 9. po j.k.) - Knez Aleksandar postavio drugi put Aleksu Simića za predsednika vlade; takođe još dvojicu nesavetnika za ministre (Konstantin Nikolajević, njegov zet i Jovan Marinović) i kneginjinog strica Aleksandra Nenadovića za člana Saveta, ne pitajući isti za odobrenje (Savet kasnije nudi komisiju za razrešenje spornih pitanja).
Bogoslav Šulek upozorava Vuka Karadžića da narečje ne može biti merilo narodnosti, jer je kod dela štokavskih katolika korišćeno hrvatsko ime (→ Srbi svi i svuda)[6].
posle 1856 - U Sarajevu osnovano društvo za iskorenjivanje podrugljivih naziva kao "vlah", "ćafir" ali i "rišćanin" i njihovom zamenom sa "Srbin" (usmereno na seljake)[7].