Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

Engleski jezik

Engleski jezik nemanja m
English language
Države govorenja Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Kanada, Australija Evropa
Regije govorenja {{{regije}}}
Broj govornika materinji jezik: oko 340 milijuna

strani jezik: oko 600 milijuna

Rang 3.
Klasifikacija indoeuropski

 germanski
  zapadnogermanski
   anglijski
    engleski

Službeni status
Služben u Ujedinjeno Kraljevstvo, Seci vene ružo, Australija, Novi Zeland, većina ostalih zemalja Commonwealtha, mnoge države SAD-a i drugdje
Regulatori ---
Jezični kôd
ISO 639-1 en
ISO 639-2 eng
ISO 639-3 {{{iso3}}}
SIL ENG
p • r • u

Engleski jezik (engl. English Language) je zapadnogermanski jezik koji potiče iz Engleske[1][2], a takođe se koristi kao maternji jezik u drugim državama Ujedinjenog Kraljevstva - Škotskoj, Velsu, i Severnoj Irskoj, u Republici Irskoj, SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Africi, i brojnim drugim zemljama.[3] Engleski je trenutno četvrti najrasprostranjeniji maternji jezik na svetu (posle kineskog, španskog i hindua), sa nekih 380 miliona govornika.[4]

Ima status lingva franka u mnogim delovima sveta, usled vojnog ekonomskog, naučnog, političkog i kulturnog uticaja Britanske Imperije u 18. i 19. veku i još jačeg globalnog uticaja Sjedinjenih Američkih Država tokom 20. veka. Zbog globalnog uticaja engleskog u svetu nauke, umetnosti, televizije i na Internetu u poslednjim decenijama, engleski je danas najrasprostranjeniji jezik koji se uči kao drugi jezik na svetu. Od mnogih učenika širom sveta se zahteva da uče engleski, a znanje engleskog jezika je korisno ili čak neophodno za mnoga zanimanja.

Istorija

Glavni članak: Istorija engleskog jezika
  Države sveta u kojima je engleski većinski izvorni jezik.
  Države sveta u kojima je engleski službeni, ali ne i većinski izvorni jezik.

Engleski je zapadnogermanski jezik koji potiče od jezika koje su u prvoj polovini prvog milenijuma u Britaniju doneli germanski doseljenici iz raznih delova severozapadne Nemačke. Među ovim plemenima su bili Frizijci, Angli, Sasi i Jiti. Prvobitni germanski jezik je zatim primio uticaje od dva talasa invazije. Prvo od strane govornika jezika skandinavske grane germanske familije, koji su kolonizovali delove Britanije u osmom i devetom veku. Drugi talas su činili Normani u 11. veku, koji su govorili varijetet francuskog. Ove dve invazije su engleski učinili visoko „kreolizovanim“; kreolizacija nastaje od kohabitacije govornika različitih jezika, koji razvijaju hibridni jezik za osnovnu komunikaciju. Kohabitacija sa Skandinavcima je uslovila značajno gramatičko pojednostavljivanje i leksičko obogaćivanje anglo-frizijskog jezgra engleskog; kasnija normanska okupacija je dovela do kalemljenja razrađenijeg sloja reči iz romanske grane evropskih jezika na germansko jezgro; ovaj novi sloj je ušao u engleski kroz korišćenje na sudovima i u vlasti. Stoga se engleski razvio u 'pozajmljivački' jezik značajne gipkosti i ogromnog fonda reči.[5]

Prema Anglo-saksonskom letopisu, približno oko 449 godine, Vortigern, kralj Britanskih ostrva, pozvao je „Anglikansku lozu“ (Angli, predvođeni Hengstom i Horsom) kako bi mu pomogli u odbrani od Pikta. Zauzvrat, Anglima je bilo zagarantovano zemljište na jugoistoku. Dodatna pomoć je tražena, i u pomoć došli su Saksi, Angli i Juti. Letopisi takođe pišu o daljem naseljavanju kolonistima koji su vremenom uspostavili sedam kraljevina: Nortumbrija, Mercia, Istočna Anglia, Kent, Eseks, Suseks i Veseks. Moderna učenja prihvataju ovu priču kao legendarnu i politički obojenu.

Ovi germanski osvajači dominirali su nad izvornim keltsko-govorećim stanovništvom, čiji su jezici preživeli u Škotskoj, Velsu, Kornevalu i Irskoj. Dijalekti upotrebljavani od strane osvajača sačinili su akcenat kasnije poznat kao staroengleski, koji podsećaju na pojedine priobalne dijalekte u današnjoj Holandiji i severozapadnoj Nemačkoj. Kasnije, dijalekat je potpao pod strogi uticaj severnogermanskog jezika nors, upotrebljavnim od strane Vikinga, koji su mahom naselili severoistočni deo ostrva (videti Jorvik). Novi i stari naseljenici pričali su jezicima sa suprotstavljenih grana Germanske porodice. Veliki broj reči delili su leksikološke korene ili su bile slične, dok im je gramatika bila udaljenija, uključujući prefikse, sufikse i izgovor značajnog broja reči. Usled sličnosti i raznolikosti jezika, neminovna je bila kreolizacija jezika, koja je usledila, izostavljanjem većeg dela gramatike staroengleskog, uključujući rodove i padeže, sa izuzetkom zamenica, čime je jezik postao znatno prostiji i jednostavniji. Najpoznatije delo iz staroengleskog perioda je epska poema Beowulf, od strane nepoznatog autora.

U periodu od 300 godina nakon Normanskih osvajanja 1066. godine, normanski kraljevi i plemstvo govorili su varijantom francuskog. Veliki broj Normanskih reči asimiliran je u Stari engleski, rezultujući dupliranjem staroengleskih reči (pr. ox/beef, sheep/mutton). Normanski uticaj ojačao je kontinualnu evoluciju jezika tokom narednih vekova, rezultujući danas poznatim Srednjim Engleskim. Među izmenama bilo je širenje upotrebe unikatnog aspekta Engleske gramatike, tj. 'kontinualnog' vremena, dodajući sufiks '-ing'. Tokom 15. og veka, Srednji engleski dalje je promenjen usled Velike samoglasničke promene, širenja standardizovanog Londonskog dijalekta u vladi i administraciji, i standardizovanja štampanja. Moderni engleski se može pratiti nazad do doba Vilijama Šekspira. Najpoznatije delo iz doba Srednje Engleske su Priče iz Kanterberija Džefrija Čosera.

Klasifikacija i srodni jezici

Engleski jezik pripada zapadnoj pod-grani germanske grane indo-evropske porodice jezika. Najbliži živi srodni jezik Engleskom jeste Skots (Lalans), jedan Zapadno-Germanski jezik koji se govori u većem delu Škotske i delovima Severne Irske. Poput Engleskog, škotski je direktan izdanak Starog Engleskog, takođe poznatog kao Anglo-Saksonski.

Nakon Skotsa, sledeći najbliži srodni jezici su frizijski (upotrebljavan u Holandiji i Nemačkoj), i niskosaksonski, primarno upotrebljavan u severnoj Nemačkoj. Drugi manje srodni živi jezici uključuju holandski, afrikans, nemački i skandinavske jezike. Veliki broj francuskih reči razumljivi su engleskom govorniku (izgovori, doduše, nisu uvek identični), jer je engleski prihvatio ogromnu količinu jezičkog blaga normanskog jezika nakon normanskih osvajanja, i od francuskog u budućim stolećima; kao rezultat, značajan deo engleskog jezičkog blaga je dosta sličan francuskom, uz manje razlike u pravopisu (završetak reči, upotreba starog francuskog pravopisa, i sl.), kao i povremene razlike u značenju reči.

Geografska rasprostranjenost

Engleski je najrasprostranjeniji jezik sveta danas; ukupno 600-700 miliona ljudi upotrebljava engleski redovno. Oko 377 miliona ljudi koristi engleski kao svoj maternji jezik, a podjednak broj ljudi koristi ga kao svoj drugi strani jezik. U širokoj je upotrebi u javnoj i privatnoj sferi u više od 100 zemalja širom sveta. Osim toga, engleski je zauzeo primarno mesto u međunarodnim, akademskim i poslovnim krugovima. Trenutni status engleskog jezika se upoređuje sa položajem latinskog u prošlosti.

Engleski je zvanični jezik sledećim zemljama: Australija (australijski engleski), Bahami, Barbados (karipski engleski), Bermuda, Dominika, Gibraltar, Grenada, Gvajana, Jamajka (jamajčanski engleski), Novi Zeland, Antigva i Barbuda, Sveta Lucija, Sveti Kits i Nevis, Trinidad i Tobago, Velika Britanija (britanski engleski), Američka Devičanska Ostrva i SAD (američki engleski).

Engleski je takođe jedan od primarnih jezika u sledećim državama: Belize (sa španskim jezikom), Kanada (sa francuskim jezikom), Indija (sa hindi i ostalim 21 zvaničnim jezikom), Irska, Singapur, Filipini (sa Filipinskim jezikom), i Južnoafrička Republika (sa 10 drugih jezika uključujući i jezik zulu).

U Hongkongu engleski je zvanični jezik i ima široku primenu u poslovnim aktivnostima. Počinje da se uči još u obdaništu. U nekim osnovnim školama časovi se održavaju na engleskom, u većini srednjih škola takođe a na fakultetima su sva predavanja na engleskom. Velikom broju studenata engleski je maternji jezik. On se toliko koristi da je neadekvatno reći da je engleski drugi ili strani jezik u Hongkongu, mada još uvek ima dosta ljudi koji imaju veoma malo znanje engleskog ili čak nikakvo.

Većina Englesko-govorećeg stanovništva (67 do 70 od sto) živi u Sjedinjenim Državama. Pored toga što Federalna uprava SAD nema zvanični jezik, proglašen je zvaničnim u 27 od 50 država, od kojih je većina engleski proglasila njihovim jedinim zvaničnim jezikom. Havaji, Luizijana i Novi Meksiko takođe imaju imenovano havajski, francuski i španski kao zvanične jezike u konjunkciji sa engleskim.

U velikom broju zemalja gde engleski nije većinski primarni jezik, zvanični je jezik; ove zemlje uključuju: Kamerun, Fidži, Federalne Države Mikronezije, Gana, Gambija, Kiribati, Lesoto, Liberija, Kenija, Namibija, Nigerija, Malta, Maršalska Ostrva, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Filipini, Ruanda, Solomonska Ostrva, Samoa, Sijera Leone, Svazilend, Tanzanija, Zambija i Zimbabve.

Engleski je najšire učeni i upotrebljavani jezik na svetu, i, zbog toga, veliki broj lingvista veruju da više nije ekskluzivni kulturni amblem „domaćih Engleskih govornika“, već da je jezik koji prihvata razne kulturalne aspekte širom sveta, kako raste njegova upotreba. Drugi veruju da postoji granica dokle engleski može da zadovoljava komunikativne potrebe. Engleski jezik se najviše izučava kao strani u Evropi (32.6 od sto), zatim sledi francuski, nemački i španski. Takođe je najizučavaniji jezik u Japanu, Južnoj Koreji i Narodoj Republici Kini (Tajvan), gde je obavezan u većini srednjih škola. Videti engleski kao dodatni jezik.

Engleski kao globalni jezik

Zbog svoje široke govorne rasprostranjenosti, engleski se često naziva „globalni jezik“. Iako engleski nije zvanični jezik u većini država, on je najčešće drugi jezik koji se govori uz maternji jezik te zemlje. On je takođe po internacionalnim standardima zvanični jezik u avio komunikaciji. Njegova rasprostranjenost kao prvog ili drugog jezika je glavni pokazatelj njegovog globalnog statusa.

Postoje brojni argumenti za i protiv engleskog (ili bilo kog drugog jezika) kao globalnog jezika. U jednu ruku, postojanje globalnog jezika pomaže u komunikaciji i objedinjavanju informacija (na primer u naučnoj zajednici). Međutim, engleski kao globalni jezik isključuje one koji ga, iz nekog razloga, tečno ne govore. Takođe, on marginalizuje one čiji maternji jezik nije „globalni“.

Drugi razlog za zabrinutost je taj što širenje globalnih jezika (engleskog, španskog i dr.)za rezultat ima nestajanje manjih jezika, često zajedno sa kulturama i religijama koje su pomoću tih jezika prenošene. Engleski je povezan sa nestankom brojnih jezika. Mnogi od tih nestanaka su vodili ka gubitku kulturnog nasleđa. Američki Indijanci su bili najjače pogođeni ovim fenomenom.

Dijalekti i regionalne varijante

Glavni članak: Spisak dijalekata engleskog jezika

Ekspanzija Britanaca i Amerikanaca je raširila i upotrebu engleskog jezika širom sveta. Trenutno je on drugi ili treći jezik po broju ljudi koji ga govore, nakon mandarinskog kineskog jezika; da li ima više onih čiji je maternji jezik engleski ili onih čiji je maternji jezik španski, zavisi od toga ko broji i kako. Pošto se raširio širom sveta, engleski je dao veliki broj dijalekata i kreolskih jezika baziranih na engleskom kao i jezika-mešavina.

Glavne varijante engleskog jezika najčešće sadrže i po nekoliko pod-varijanata, kao što je kokni u britanskom engleskom, njufaundlendski engleski unutar kanadskog engleskog i afričko-američki engleski u američkom engleskom. U engleskom jeziku, nijedna njegova varijanta se ne smatra jedinim standardom.

Škotski je jedan od dijalekata engleskog. Izgovor, gramatika i leksika se razlikuju od standardnog engleskog, ponekad drastično. Škotski dijalekt poseduje neke osobine nemačkog jezika, poput guturalnog izgovora.

Usled česte upotrebe engleskog kao drugog jezika, postoji mnogo različitih dijalekata, na osnovu kojih se može se može odgonetnuti koji je govornikov maternji jezik.

U mnogo zemalja širom sveta engleske reči i fraze su pomešane sa njihovim svakodnevnim govorom. Tako nastaju jezičke mešavine. Glavni predstavnici ovih ad hok konstrukcija, koje se ne ubrajaju u pidžin i kreolske jezike, su Engriš, Vasei-eigo, Frengleski i Špengliš. Europanto kombinuje mnoge jezike, ali mu je engleski osnova.

Izvedene varijante engleskog jezika

  • Bazični engleski je uprošćena verzija za međunarodnu upotrebu. Proizvođači aviona i druge opreme često pišu uputstva za upotrebu na osnovnom engleskom. Neke škole engleskog na Dalekom istoku koriste ovu varijantu u početnim fazama obuke.
  • Specijalni engleski je uprošćena verzija engleskog jezika koju koristi Glas Amerike. Rečnik se sastoji iz 1.500 reči.
  • Reformisani engleski je rezultat kolektivnog doprinosa da se unapredi engleski jezik.
  • Sispik, erspik i polispik, su verzije zasnovane na ograničenom rečniku. Stvorio ih je Edvard Džonson tokom 1980-ih kao pomoćno sredstvo za mećunarodnu kooperaciju i komunikaciju.
  • Evropski engleski je nova varijanta engleskog jezika koja je zamišljena kao zajednički evropski jezik.

Gramatika

Glavni članak: Gramatika engleskog jezika

Za razliku od srpskohrvatskog i većine slavenskih jezika engleski je tijekom povijesnog razvoja gotovo izgubio deklinaciju imenica i pridjeva:

  • množina pravilnih imenica tvori se dodavanjem nastavka s ili es,
  • praktično postoje dva padeža, nominativ i tzv. saksonski genitiv

Engleska gramatika je bazirana na svojim germanskim korenima, iako su neki naučnici tokom 1700-te i 1800-te pokušali da nametnu Latinsku gramatiku na to, sa malo uspeha. Engleski je samo neznatno izmenjen, mnogo manje nego većina Indo-Evropskih jezika. To nadoknađuje stavljanjem više gramatičkih informacija u pomoćne reči kao i red reči, kroz zadržavanje dodataka kao:

  • Posesivni (ponekad zvani saksonski genitiv, ali koji je izmišljen u klitik)
    • He is Alfredo's best friend. -'s
  • 3. lice jednine prezent
    • Alfredo works. -s
  • Prošlo vreme
    • Alfredo worked. -ed
  • Radno vreme sadašnje
    • Alfredo is working. -ing
  • Past particip
    • The car was stolen. -en
    • Alfredo has talked to the police. -ed
  • Gerund
    • Working is good for the soul. -ing
  • Množina
    • All your sigs are mine. -s
  • Komparativ
    • Alfredo is smarter than Ricky. -er
  • Superlativ
    • Alfredo has the bluest eyes. -est

Za razliku od mnogih indo-evropskih jezika, engleske imenice nemaju rod (osim 3. lica jednine kod zamenica).

Izgovor

Engleski za većinu riječi ima tzv. povijesni pravopis koji je uglavnom fiksiran u vrijeme izuma tiskarstva pa je zbog jezičnih promjena teško predvidjeti izgovor riječi na temelju zapisanog oblika. Također, u engleskom postoje neki glasovi kojih nema u hrvatskom jeziku, primjerice suglasnik u riječi the i veći broj samoglasnika i dvoglasa

Rečnik

Skoro bez izuzetka, germanske reči (koje sadrže sve osnove kao npr. zamenice i konjunkcije) su kraće, i više neformalne. Romanske reči se često smatraju više elegantnim ili edukativnim.

Poreklo reči

Glavni članak: Spisak engleskih reči stranog porekla

Jedna od posledica uticaja francuskog jezika na engleski je ta da je rečnik engleskog podeljen na reči germanskog porekla (uglavnom staro-engleski), i one koje su „Latinizmi“ (izvedeni iz latinskog, uglavnom iz normansko-francuskog, ali i direktno iz latinskog).

Engleski jezik ima leksičku sličnost sa nemačkim od 60%, sa francuskim 27%, i 24% sa ruskim jezikom.

Komjuterska analiza 80.000 reči u starom Kratkom Oksfordskom Rečniku (treće izdanje) (autori analize Tomas Finkelštet i Diter Volf, 1973) procenila je poreklo engleskih reči:

  • francuski, uključujući stari francuski i anglo-francuski: 28.3%
  • latinski, uključujući moderni tehnički i naučni latinski: 28.24%
  • stari i srednji engleski, stari nordijski, i holandski: 25%
  • grčki: 5.32%
  • nepoznata etimologija: 4.03%
  • izvedenice iz ličnih imena: 3.28%
  • svi ostali jezici doprinose manje od 1%

Džejms Nikol je ovim povodom primetio: Problem definisanja čistote engleskog jezika je u tome što je engleski čist koliko i prostitutka. Mi ne samo da pozajmljujemo reči; ponekad, engleski progoni druge jezike i prebija ih da bi im ispraznio džepove u potrazi za novim rečima.[6]

Sistem pisanja

Engleski jezik koristi latinski alfabet. Ortografija engleskog je istorijska a ne fonološka. Izgovor i pisanje se značajno razlikuju. U engleskom postoje određene reči koje koje se pišu sa naglašenim akcentom. Ove reči su uglavnom preuzete iz drugih jezika, uglavnom francuskog.

Reference

  1. ↑ Crystal 2003a: str. 6
  2. ↑ Wardhaugh 2010: str. 55
  3. ↑ Crystal 2003b: str. 108–109
  4. ↑ Ethnologue 2010
  5. ↑ Crystal 2003b: str. 30
  6. ↑ The King's English

Literatura

Aarts, Bas; Haegeman, Liliane (2006). „6. English Word classes and Phrases”. u: Aarts, Bas; McMahon, April. The Handbook of English Linguistics. Blackwell Publishing Ltd. 
Abercrombie, D; Daniels, Peter T. (2006). „Spelling Reform Proposals: English”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/04878-1. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Aitken, A. J.; McArthur, Tom, ur. (1979). Languages of Scotland. Occasional paper - Association for Scottish Literary Studies; no. 4. Edinburgh: Chambers. ISBN 9780550202611. 
Alcaraz Ariza, M. Á.; Navarro, F. (2006). „Medicine: Use of English”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 752–759. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/02351-8. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Algeo, John (1999). „Chapter 2:Vocabulary”. u: Romaine, Suzanne. Cambridge History of the English Language. IV: 1776–1997. Cambridge University Press. str. 57–91. DOI:10.1017/CHOL9780521264778.003. ISBN 978-0-521-26477-8. 
Ammon, Ulrich (November 2006). „Language Conflicts in the European Union: On finding a politically acceptable and practicable solution for EU institutions that satisfies diverging interests”. International Journal of Applied Linguistics 16 (3): 319–338. DOI:10.1111/j.1473-4192.2006.00121.x. ISSN 0802-6106. 
Ammon, Ulrich (2008). „Pluricentric and Divided Languages”. u: Ammon, Ulrich N.; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J. i dr... Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society / Soziolinguistik Ein internationales Handbuch zur Wissenschaft vov Sprache and Gesellschaft. Handbooks of Linguistics and Communication Science / Handbücher zur Sprach- und Kommunikationswissenschaft 3/2. 2 (2nd completely revised and extended edition izd.). de Gruyter. ISBN 978-3-11-019425-8. Pristupljeno 19 December 2014. 
Annamalai, E (2006). „India: Language Situation”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 610–613. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/04611-3. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Australian Bureau of Statistics (28 March 2013). „2011 Census QuickStats: Australia”. Arhivirano iz originala na datum 2015-11-06. Pristupljeno 25 March 2015. 
Bailey, Guy (2001). „Chapter 3: The relationship between African American and White Vernaculars”. u: Lanehart, Sonja L.. Sociocultural and historical contexts of African American English. Varieties of English around the World. John Benjamins. str. 53–84. ISBN 978-1588110466. 
Bailey, G. (1997). „When did southern American English begin”. u: Edgar W. Schneider. Englishes around the world. str. 255–275. 
Bammesberger, Alfred (1992). „Chapter 2: The Place of English in Germanic and Indo-European”. u: Hogg, Richard M.. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. str. 26–66. ISBN 978-0-521-26474-7. 
Bao, Z (2006). „Variation in Nonnative Varieties of English”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 377–380. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/04257-7. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Barry, Michael V. (1982). „English in Ireland”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 84–134. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Bauer, Laurie; Huddleston, Rodney (15 April 2002). „Chapter 19: Lexical Word-Formation”. u: Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey K.. The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1621–1721. ISBN 978-0-521-43146-0. Pristupljeno 10 February 2015. Lay summary (10 February 2015). 
Baugh, Albert C.; Cable, Thomas (2002). A History of the English Language (5th izd.). Longman. ISBN 978-0-13-015166-7. 
Bermúdez-Otero, Ricardo; McMahon, April (2006). „Chapter 17: English phonology and morphology”. The Handbook of English Linguistics. Oxford: Blackwell. str. 382–410. DOI:10.1111/b.9781405113823.2006.00018.x. ISBN 978-1-4051-6425-2. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-03. Pristupljeno 2 April 2015. 
Blench, R.; Spriggs, Matthew (1999). Archaeology and Language: Correlating Archaeological and Linguistic Hypotheses. Routledge. str. 285–286. ISBN 978-0-415-11761-6. 
Boberg, Charles (2010). The English language in Canada: Status, history and comparative analysis. Studies in English Language. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-49144-0. Lay summary (2 April 2015). 
Bosworth; Toller, T. Northcote (1921). „Engla land”. An Anglo-Saxon Dictionary (Online). Charles University. Pristupljeno 6 March 2015. 
Brinton, Laurel J.; Brinton, Donna M. (2010). The linguistic structure of modern English. John Benjamins. ISBN 978-902728824-0. Pristupljeno 2 April 2015. 
Brutt-Griffler, J. (2006). „Languages of Wider Communication”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 690–697. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/00644-1. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Burridge, Kate (2010). „Chapter 7: English in Australia”. u: Kirkpatrick, Andy. The Routledge handbook of world Englishes. Routledge. str. 132–151. ISBN 978-0-415-62264-6. Lay summary (29 March 2015). 
Campbell, Alistair (1959). Old English Grammar. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-811943-7. 
Carr, Philip; Honeybone, Patrick (2007). „English phonology and linguistic theory: an introduction to issues, and to ‘Issues in English Phonology’”. Language Sciences 29 (2): 117–153. DOI:10.1016/j.langsci.2006.12.018. Pristupljeno 2 April 2015. 
Cassidy, Frederic G. (1982). „Geographical Variation of English in the United States”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 177–210. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Cercignani, Fausto (1981). Shakespeare's works and Elizabethan pronunciation. Clarendon Press. Pristupljeno 14 March 2015. Lay summary (15 March 2015). 
Collingwood, Robin George; Myres, J. N. L. (1936). „Chapter XX. The Sources for the period: Angles, Saxons, and Jutes on the Continent”. Roman Britain and the English Settlements. Book V: The English Settlements. Oxford, England: Clarendon Press. LCCN 37002621. Lay summary (15 March 2015). 
Collins, Beverley; Mees, Inger M. (2003). The Phonetics of English and Dutch. Leiden, Netherlands: Brill. ISBN 90-04-13225-2. 
Connell, B. A. (2006). „Nigeria: Language Situation”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 88–90. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01655-2. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 25 March 2015. 
Conrad, Andrew W.; Rubal-Lopez, Alma (1 January 1996). Post-Imperial English: Status Change in Former British and American Colonies, 1940-1990. de Gruyter. str. 261. ISBN 978-3-11-087218-7. Pristupljeno 2 April 2015. 
Crystal, David (2002). Language Death. Cambridge University Press. DOI:10.1017/CBO9781139106856. ISBN 978-113910685-6. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-02. Pristupljeno 25 February 2015. 
Crystal, David (2003a). English as a Global Language (2nd izd.). Cambridge University Press. str. 69. ISBN 978-0-521-53032-3. Pristupljeno 4 February 2015. Lay summary – Library of Congress (sample) (4 February 2015). 
Crystal, David (2003b). The Cambridge Encyclopedia of the English Language (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 0-521-53033-4. Pristupljeno 4 February 2015. Lay summary (4 February 2015). 
Crystal, David (19 November 2004b). „Subcontinent Raises Its Voice”. The Guardian. Pristupljeno 4 February 2015. 
Crystal, David (2006). „Chapter 9: English worldwide”. u: Denison, David; Hogg, Richard M.. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 420–439. ISBN 978-0-511-16893-2. 
Daniels, Peter T.; Bright, William, ur. (6 June 1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507993-7. Pristupljeno 23 February 2015. Lay summary (23 February 2015). 
Dehaene, Stanislas (2009). Reading in the Brain: The Science and Evolution of a Human Invention. Viking. ISBN 978-0-670-02110-9. Pristupljeno 3 April 2015. Lay summary (3 April 2015). 
Denison, David; Hogg, Richard M. (2006). „Overview”. u: Denison, David; Hogg, Richard M.. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 30–31. ISBN 978-0-521-71799-1. 
Denning, Keith; Kessler, Brett; Leben, William Ronald (17 February 2007). English Vocabulary Elements. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516803-7. Pristupljeno 25 February 2015. Lay summary (25 February 2015). 
Deumert, A. (2006). „Migration and Language”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 129–133. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01294-3. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Dixon, R. M. W (1982). „The grammar of English phrasal verbs”. Australian Journal of Linguistics 2 (1). DOI:10.1080/07268608208599280. 
Donoghue, D. (2008). Old English Literature: A Short Introduction. Wiley. DOI:10.1002/9780470776025. ISBN 978-0-631-23486-9. Pristupljeno 16 March 2015. 
Durrell, M (2006). „Germanic Languages”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 53–55. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/02189-1. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Eagleson, Robert D. (1982). „English in Australia and New Zealand”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 415–438. ISBN 978-3-12-533872-2. 
„Summary by language size”. Ethnologue: Languages of the World. Pristupljeno 10 February 2015. 
European Commission (June 2012). Special Eurobarometer 386: Europeans and Their Languages (PDF) (Report). Eurobarometer Special Surveys. Retrieved 12 February 2015. {{cite report}}: Invalid |ref=harv (help); Unknown parameter |laydate= ignored (help); Unknown parameter |laysummary= ignored (help)
Fischer, Olga; van der Wurff, Wim (2006). „Chapter 3: Syntax”. u: Denison, David; Hogg, Richard M.. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 109–198. ISBN 978-0-521-71799-1. 
Giegerich, Heinz J. (1992). English Phonology: An Introduction. Cambridge Textbooks in Linguistics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33603-1. 
Gneuss, Helmut (2013). „Chapter 2: The Old English Language”. u: Godden; Lapidge, Michael. The Cambridge companion to Old English literature (Second izd.). Cambridge University Press. str. 19–49. ISBN 978-0-521-15402-4. 
Görlach, Manfred (1991). Introduction to Early Modern English. Cambridge University Press. ISBN 0-521-32529-3. 
Gordin, Michael D. (4 February 2015). „Absolute English”. Aeon. Arhivirano iz originala na datum 2015-02-07. Pristupljeno 16 February 2015. 
Gordon, Elizabeth; Campbell, Lyle; Hay, Jennifer; Maclagan, Margaret; Sudbury, Angela; Trudgill, Peter (2004). New Zealand English: its origins and evolution. Studies in English Language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-10895-9. 
Gottlieb, H. (2006). „Linguistic Influence”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 196–206. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/04455-2. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Graddol, David (2006). English Next: Why global English may mean the end of 'English as a Foreign Language'. The British Council. Arhivirano iz originala na datum 2015-02-12. Pristupljeno 7 February 2015. Lay summary – ELT Journal (7 February 2015). 
Graddol, David (2010). English Next India: The future of English in India. The British Council. ISBN 978-086355-627-2. Arhivirano iz originala na datum 2015-02-12. Pristupljeno 7 February 2015. Lay summary – ELT Journal (7 February 2015). 
Graddol, David; Leith, Dick; Swann, Joan i dr.., ur. (2007). Changing English. Routledge. ISBN 978-0-415-37679-2. Pristupljeno 11 February 2015. 
Green, Lisa J. (2002). African American English: a linguistic introduction. Cambridge University Press. 
Greenbaum, S.; Nelson, G. (1 January 2002). An introduction to English grammar (Second izd.). Longman. ISBN 978-0-582-43741-8. 
Halliday, M.A.K.; Hasan, Ruqaiya (1976). Cohesion in English. Pearson Education ltd.. 
Hancock, Ian F.; Angogo, Rachel (1982). „English in East Africa”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 415–438. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Harbert, Wayne (2007). The Germanic Languages. Cambridge Language Surveys. Cambridge University Press. DOI:10.1017/CBO9780511755071. ISBN 978-0-521-01511-0. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-02. Pristupljeno 26 February 2015. Lay summary – Language (journal of the Linguistic Society of America) (26 February 2015). 
Hickey, R. (2007). Irish English: History and present-day forms. Cambridge University Press. 
Hickey, R. (Ed.) (2005). Legacies of colonial English: Studies in transported dialects. Cambridge University Press. 
Hogg, Richard M. (1992). „Chapter 3: Phonology and Morphology”. u: Hogg, Richard M.. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. str. 67–168. DOI:10.1017/CHOL9780521264747. ISBN 978-0-521-26474-7. 
Hogg, Richard M. (2006). „Chapter7: English in Britain”. u: Denison, David; Hogg, Richard M.. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 360–61. ISBN 978-0-521-71799-1. 
„How many words are there in the English language?”. Oxford Dictionaries Online. Oxford University Press. 2015. Arhivirano iz originala na datum 2011-11-30. Pristupljeno 2 April 2015. »How many words are there in the English language? There is no single sensible answer to this question. It's impossible to count the number of words in a language, because it's so hard to decide what actually counts as a word.« 
Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey K. (15 April 2002). The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43146-0. Pristupljeno 10 February 2015. Lay summary (10 February 2015). 
Hughes, Arthur; Trudgill, Peter (1996). English Accents and Dialects (3rd izd.). Arnold Publishers. 
International Civil Aviation Organization (2011). „Personnel Licensing FAQ”. International Civil Aviation Organization – Air Navigation Bureau. In which languages does a licence holder need to demonstrate proficiency?. Pristupljeno 16 December 2014. »Controllers working on stations serving designated airports and routes used by international air services shall demonstrate language proficiency in English as well as in any other language(s) used by the station on the ground.« 
International Maritime Organization (2011). „IMO Standard Marine Communication Phrases”. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-03. Pristupljeno 16 December 2014. 
International Phonetic Association (1999). Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-65236-7. 
Jambor, Paul Z. (December 2007). „English Language Imperialism: Points of View”. Journal of English as an International Language 2: 103–123. 
Jespersen, Otto (2007) [1924]. „Case: The number of English cases”. The Philosophy of Grammar. Routledge. 
Kachru, B (2006). „English: World Englishes”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 195–202. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/00645-3. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Kastovsky, Dieter (2006). „Chapter 4: Vocabulary”. u: Denison, David; Hogg, Richard M.. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 199–270. ISBN 978-0-521-71799-1. 
König, Ekkehard; van der Auwera, Johan, ur. (1994). The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. ISBN 978-0-415-28079-2. Pristupljeno 26 February 2015. Lay summary (26 February 2015).  The survey of the Germanic branch languages includes chapters by Winfred P. Lehmann, Ans van Kemenade, John Ole Askedal, Erik Andersson, Neil Jacobs, Silke Van Ness, and Suzanne Romaine.
König, Ekkehard (1994). „17. English”. u: König, Ekkehard; van der Auwera, Johan. The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. str. 532–562. ISBN 978-0-415-28079-2. Pristupljeno 26 February 2015. Lay summary (26 February 2015). 
Labov, W. (1972). „13. The Social Stratification of (R) in New York City Department Stores”. Sociolinguistic patterns. University of Pennsylvania Press. 
Labov, William; Ash, Sharon; Boberg, Charles (2006). The Atlas of North American English. Berlin: de Gruyter. ISBN 3-11-016746-8. Pristupljeno 2 April 2015. 
Lanham, L. W. (1982). „English in South Africa”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 324–352. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Lass, Roger (1992). „2. Phonology and Morphology”. u: Blake, Norman. Cambridge History of the English Language. II: 1066-1476. Cambridge University Press. str. 103–123. 
Lass, Roger (2000). „Chapter 3: Phonology and Morphology”. u: Lass, Roger. The Cambridge History of the English Language, Volume III: 1476–1776. Cambridge: Cambridge University Press. str. 56–186. 
Lass, Roger (2002), „South African English”, Mesthrie, Rajend, Language in South Africa, Cambridge University Press, ISBN 9780521791052 
Lass, Roger (2006). „Chapter 2: Phonology and Morphology”. u: Denison, David; Hogg, Richard M.. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 46–47. ISBN 978-0-521-71799-1. 
Lawler, J (2006). „Punctuation”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 290–291. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/04573-9. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Lawton, David L. (1982). „English in the Caribbean”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 251–280. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Leech, G. N. (2006). A glossary of English grammar. Edinburgh University Press. 
Leech, Geoffrey; Hundt, Marianne; Mair, Christian; Smith, Nicholas (22 October 2009). Change in contemporary English: a grammatical study. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86722-1. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-02. Pristupljeno 2015-04-17. Lay summary (29 March 2015). 
Levine, L.; Crockett, H. J. (1966). „Speech Variation in a Piedmont Community: Postvocalic r*”. Sociological Inquiry 36 (2): 204–226. 
Li, David C. S. (2003). „Between English and Esperanto: what does it take to be a world language?”. International Journal of the Sociology of Language 2003 (164): 33–63. DOI:10.1515/ijsl.2003.055. ISSN 0165-2516. Pristupljeno 27 March 2015. 
Lim, L; Ansaldo, U (2006). „Singapore: Language Situation”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 387–389. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01701-6. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Maclagan, Margaret (2010). „Chapter 8: The English(es) of New Zealand”. u: Kirkpatrick, Andy. The Routledge handbook of world Englishes. Routledge. str. 151–164. ISBN 978-0-203-84932-3. Lay summary (29 March 2015). 
MacMahon, M. K. (2006). „16. English Phonetics”. The Handbook of English Linguistics. Oxford: Blackwell. str. 359–382. 
„Macquarie Dictionary”. Macmillan Publishers Group Australia. 2015. Pristupljeno 15 February 2015. 
Mair, C.; Leech, G. (2006). „14 Current Changes in English Syntax”. The handbook of English linguistics. 
Mair, Christian (2006). Twentieth-century English: History, variation and standardization. Cambridge University Press. 
Mazrui, Ali A.; Mazrui, Alamin (3 August 1998). The Power of Babel: Language and Governance in the African Experience. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-51429-1. Pristupljeno 15 February 2015. Lay summary (15 February 2015). 
McArthur, Tom, ur. (1992). The Oxford Companion to the English Language. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214183-5. Lay summary (15 February 2015). 
McCrum, Robert; MacNeil, Robert; Cran, William (2003). The Story of English (Third Revised izd.). London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-200231-5. 
McGuinness, Diane (1997). Why Our Children Can't Read, and what We Can Do about it: A Scientific Revolution in Reading. Simon and Schuster. ISBN 978-0-684-83161-9. Pristupljeno 3 April 2015. Lay summary (3 April 2015). 
Meierkord, C (2006). „Lingua Francas as Second Languages”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 163–171. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/00641-6. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
„English”. Merriam-webster.com. 26 February 2015. Pristupljeno 26 February 2015. 
Mesthrie, Rajend (2010). „New Englishes and the native speaker debate”. Language Sciences: 594–601. DOI:10.1016/j.langsci.2010.08.002. ISSN 0388-0001. Pristupljeno 17 February 2015. 
Miller, Jim (2002). An Introduction to English Syntax. Edinburgh University Press. 
Montgomery, M. (1993). „The Southern Accent—Alive and Well”. Southern Cultures 1 (1): 47–64. 
Mountford, J (2006). „English Spelling: Rationale”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 156–159. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/05018-5. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Mufwene, S. S. (2006). „Language Spread”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 613–616. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01291-8. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Nation, I.S.P. (15 March 2001). Learning Vocabulary in Another Language. Cambridge University Press. str. 477. ISBN 0-521-80498-1. Pristupljeno 4 February 2015. Lay summary (4 February 2015). 
National Records of Scotland (26 September 2013). „Census 2011: Release 2A”. Scotland's Census 2011. Pristupljeno 25 March 2015. 
Neijt, A (2006). „Spelling Reform”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 68–71. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/04574-0. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Nevalainen, Terttu; Tieken-Boon van Ostade, Ingrid (2006). „Chapter 5: Standardization”. u: Denison, David; Hogg, Richard M.. A History of the English language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71799-1. 
Northern Ireland Statistics and Research Agency (11 December 2012). „Census 2011: Key Statistics for Northern Ireland December 2012”. Table KS207NI: Main Language. Pristupljeno 16 December 2014. 
Northrup, David (20 March 2013). How English Became the Global Language. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-30306-6. Pristupljeno 25 March 2015. Lay summary (25 March 2015). 
O'Dwyer, Bernard (2006). Modern English Structures, second edition: Form, Function, and Position. Broadview Press. 
Office for National Statistics (4 March 2013). „Language in England and Wales, 2011”. Pristupljeno 16 December 2014. 
„Oxford Learner's Dictionaries”. Oxford. Pristupljeno 11 February 2015. 
Patrick, P. L. (2006a). „Jamaica: Language Situation”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 88–90. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01760-0. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Patrick, P. L. (2006b). „English, African-American Vernacular”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 159–163. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/05092-6. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Payne, John; Huddleston, Rodney (2002). „5. Nouns and noun phrases”. u: Huddleston, R.; Pullum, G. K.. The Cambridge Grammar of English. Cambridge: Cambridge University Press. str. 323–522. 
Phillipson, Robert (28 April 2004). English-Only Europe?: Challenging Language Policy. Routledge. ISBN 978-1-134-44349-9. Pristupljeno 15 February 2015. 
Richter, Ingo (1 January 2012). „Introduction”. u: Richter, Dagmar; Richter, Ingo; Toivanen, Reeta i dr... Language Rights Revisited: The challenge of global migration and communication. BWV Verlag. ISBN 978-3-8305-2809-8. Pristupljeno 2 April 2015. 
Roach, Peter (1991). English Phonetics and Phonology (2nd izd.). Cambridge University Press. 
Roach, Peter (2009). English Phonetics and Phonology (4th izd.). Cambridge. 
Robinson, Orrin (1992). Old English and Its Closest Relatives: A Survey of the Earliest Germanic Languages. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2221-6. Pristupljeno 5 April 2015. Lay summary (5 April 2015). 
Romaine, Suzanne (1982). „English in Scotland”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 56–83. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Romaine, Suzanne (1999). „Chapter 1: Introduction”. u: Romaine, Suzanne. Cambridge History of the English Language. IV: 1776–1997. Cambridge University Press. str. 1–56. DOI:10.1017/CHOL9780521264778.002. ISBN 978-0-521-26477-8. 
Romaine, S. (2006). „Language Policy in Multilingual Educational Contexts”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 584–596. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/00646-5. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Rowicka, G J (2006). „Canada: Language Situation”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 194–195. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01848-4. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Rubino, C (2006). „Philippines: Language Situation”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 323–326. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01736-3. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Ryan, Camille (August 2013). „Language Use in the United States: 2011”. str. 1. Pristupljeno 16 December 2014. 
Sailaja, Pingali (2009). Indian English. Dialects of English. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2595-6. Pristupljeno 5 April 2015. Lay summary (5 April 2015). 
Schiffrin, Deborah (1988). Discourse Markers. Studies in Interactional Sociolinguistics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35718-0. Pristupljeno 5 April 2015. Lay summary (5 April 2015). 
Schneider, Edgar (2007). Postcolonial English: Varieties Around the World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53901-2. Pristupljeno 5 April 2015. Lay summary (5 April 2015). 
Schönweitz, Thomas (2001). „Gender and Postvocalic /r/ in the American South: A Detailed Socioregional Analysis”. American Speech 76 (3): 259–285. 
Shaywitz, Sally E. (2003). Overcoming Dyslexia: A New and Complete Science-based Program for Reading Problems at Any Level. A.A. Knopf. ISBN 978-0-375-40012-4. Pristupljeno 3 April 2015. Lay summary (3 April 2015). 
Sheidlower, Jesse (10 April 2006). „How many words are there in English?”. Pristupljeno 2 April 2015. »The problem with trying to number the words in any language is that it's very hard to agree on the basics. For example, what is a word?« 
Smith, Jeremy J. (2 April 2009). Old English: a linguistic introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86677-4. 
Statistics Canada (22 August 2014). „Population by mother tongue and age groups (total), 2011 counts, for Canada, provinces and territories”. Pristupljeno 25 March 2015. 
Statistics New Zealand (April 2014). „2013 QuickStats About Culture and Identity”. str. 23. Arhivirano iz originala na datum 2015-01-15. Pristupljeno 25 March 2015. 
Statistics South Africa (2012). Census 2011: Census in Brief. Table 2.5 Population by first language spoken and province (number). ISBN 978-0-621-41388-5. Arhivirano iz originala na datum 2018-12-25. Pristupljeno 16 December 2014. 
Svartvik, Jan; Leech, Geoffrey (12 December 2006). English - One Tongue, Many Voices. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-1830-7. Pristupljeno 5 March 2015. Lay summary (16 March 2015). 
Swan, M (2006). „English in the Present Day (Since ca. 1900)”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 149–156. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/05058-6. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Sweet, Henry (2014) [1892]. A New English Grammar. Cambridge University Press. 
Thomas, Erik R. (2008). „Rural Southern white accents”. u: Edgar W. Schneider. Varieties of English. 2: The Americas and the Caribbean. de Gruyter. str. 87–114. Pristupljeno 2 April 2015. 
Thomason, Sarah G.; Kaufman, Terrence (1988). Language Contact, Creolization and Genetic Linguistics. University of California Press. ISBN 978-0-520-91279-3. 
Todd, Loreto (1982). „The English language in West Africa”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 281–305. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Toon, Thomas E. (1982). „Variation in Contemporary American English”. u: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 210–250. ISBN 978-3-12-533872-2. 
Toon, Thomas E. (1992). „Old English Dialects”. u: Hogg, Richard M.. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. str. 409–451. ISBN 978-0-521-26474-7. 
Trask, Larry; Trask, Robert Lawrence (January 2010). Why Do Languages Change?. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83802-3. Pristupljeno 5 March 2015. 
Trudgill, Peter (2000). The Dialects of England (2nd izd.). Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-21815-9. Lay summary (27 March 2015). 
Trudgill, P (2006). „Accent”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. p. 14. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/01506-6. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Trudgill, Peter; Hannah, Jean (2002). International English: A Guide to the Varieties of Standard English (4th izd.). London: Hodder Education. ISBN 0-340-80834-9. 
Trudgill, Peter; Hannah, Jean (1 January 2008). International English: A Guide to the Varieties of Standard English (5th izd.). London: Arnold. ISBN 978-0-340-97161-1. Pristupljeno 26 March 2015. Lay summary (26 March 2015). 
Department for Communities and Local Government (United Kingdom) (27 February 2007). Second Report submitted by the United Kingdom pursuant to article 25, paragraph 1 of the framework convention for the protection of national minorities (PDF) (Report). Council of Europe. ACFC/SR/II(2007)003 rev1. Retrieved 6 March 2015.
United Nations (2008). „Everything You Always Wanted to Know About the United Nations”. Pristupljeno 4 April 2015. »The working languages at the UN Secretariat are English and French.« 
Wardhaugh, Ronald (2010). An Introduction to Sociolinguistics. Blackwell textbooks in Linguistics; 4 (Sixth izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-8668-1. 
Watts, Richard J. (3 March 2011). Language Myths and the History of English. Oxford University Press. DOI:10.1093/acprof:oso/9780195327601.001.0001. ISBN 978-0-19-532760-1. Pristupljeno 10 March 2015. Lay summary (10 March 2015). 
Wells, J.C. (1982). Accents of English, I, II, III. Cambridge University Press. 
Wojcik, R H (2006). „Controlled Languages”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 139–142. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/05081-1. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 
Wolfram, W. (2006). „Variation and Language: Overview”. u: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. pp. 333–341. DOI:10.1016/B0-08-044854-2/04256-5. ISBN 978-0-08-044299-0. Pristupljeno 6 February 2015. 

Vanjske veze

Wikipedia
Wikipedia
Kembali kehalaman sebelumnya