Francuski ustanak je nazivFrancuskoj koji je izbio 1648. godine. Nakon smrti Luja ΧΙΙΙ započinju borbe za presto koje slabe centralnu vlast države. Velmože i plemići dižu ustanak. Ustanak je nazvan „fronda“, francuska reč za igru sa praćkom. U Parizu je ta igra bila zabranjena, a policija je progonila dečurliju koja su ih zasipala kamenjem.
Fronda je vođena po ideologiji Engleske revolucije. Pogubljenje engleskog kralja Čarlsa Ι navelo je Parlament da se povuče, nakon čega Mazaren postiže izmirenje sa velmožama i prinčevima.
Ustanak
Francuski kralj Luj ΧΙΙΙ umire pet meseci nakon smrti kardinala Rišeljea (1643). Prestolonaslednik Luj ΧΙV imao je svega pet godina. Parlament za regenta priznaje njegovu majku Anu Austrijsku, ali je na čelo uprave stao Žil Mazaren. Velmože i prinčevi su pokušali da slabost centrane vlasti iskoriste za pljačkanje državne blagajne. Ovi novi neredi nazvani su „fronda“.
Frondin Parlament je kao svoju zastavu istakao ograničenje kraljeve vlasti u korist „četiri vrhovna doma“ tj. odricanje u korist: Parlamenta, državnog računovodstva, nadleštva za carine i tzv. velikog veća koje je došlo na mesto skupštine staleža.
Ustav
Stanovništvo Pariza, pritisnuto velikim porezima, bilo je žarište vrenja, spremno da se svakog trenutka izlije u otvoreni ustanak. Parlament i vrhovni domovi izgradili su ustav koji se sastojao od 27 članova. Najvažniji članovi bili su: razrezivanje poreza i carina samo uz saglasnost vrhovnih domova; obaveza saslušanja uhapšenog u roku od 24 časa. Govorilo se čak i o uvođenju republikanskog uređenja.
Reakcija
Mazaren izdaje naređenje da se pohapse članovi Parlamenta (26. avgust 1648). Parižani dižu ustanak i postavljaju barikade. Posle brojnih sukoba dvor beži iz Pariza. Vlada na svoju stranu privlači Konde. Kraljeve trupe opsedaju Pariz (januar-februar 1649).
Fronda je vođena po ugledu na Englesku revoluciju Olivera Kromvela (1641—1649). Pogubljenje engleskog kralja podstaklo je parlament da odustane od daljeg vođenja ustanka i pristupi pregovorima sa kraljem.
Pokret tada prelazi u ruke velmoža i plemića. Oni su utanak pretvorili u pljačku koja je po naravi podsećala na nedavno završeni Tridesetogodišnji rat. Mazarenu je uspelo da se izmiri sa svim plemićima ponaosob. Potom se sa svojom vojskom vratio u Pariz. Odluke Parlamenta su ukinute, a potpuno obnavljanje monarhije uspostavljeno je 1653. godine.
