Heinrich V, svetorimski car

Henrik V
	; Predaja vlasti Henrika IV njegovom sinu Henriku V
Datum rođenja	1081.
Datum smrti	1125.
Poreklo
Porodica

Henrik V (nem. Heinrich V.; 1081—23. maj 1125) je bio kralj Nemačke (1099 — 1125) i car Svetog rimskog carstva (1111 — 1125). Zadnji je vladar iz Salijske dinastije. Tokom gotovo čitavog perioda njegove vlasti odvijao se nasleđeni sukob oko investiture, koji je rešen kompromisnim konkordatom iz Vormsa 1122. godine.

Papa potiče Henrika V da se pobuni protiv oca

Papa je poticao sinove Henrika IV da se bune. Najpre se pobunio stariji sin, pa je Henrik IV odredio da mu naslednik bude mlađi sin Henrik V, kojeg je dao krunisati 1099. za kralja Nemačke. Papa se ponovo meša i pravi probleme u Nemačkoj, tako da se i sam Henrik V buni protiv oca 1105, pa ga svrgava iste godine. Henrik IV umire 1106. godine.

Borba za investituru

Papa se nadao da će dobiti kooperativnog kralja Nemačke, koji će pristati na to da kraljevi ne postavljaju biskupe. Henrik V se pokazuje jednako tvrd kao i njegov otac. Henrik V je inzistirao da on postane car Svetog rimskog carstva. Papa nije pristajao, pa je Henrik V izvršio invaziju Italije 1110. godine.

Pod pritiskom Henrikove vojske sklopljen je dogovor 1111. da Henrik odustane od postavljanja biskupa, ali da crkva preda sve posede, koje je dobila od careva, još od doba Karla Velikog. Papa Paskal II je nerado na to pristao, a tokom priprema za Henrikovo krunisanje za cara narod Rima se pobunio. Henrik je utamničio papu i 16 kardinala i držao ih zatvorene dva meseca.

U pomoć papi dolazili su saveznici Normani pod vodstvom Roberta I od Kapue. Henrik je uspio odbiti odvratiti normansku vojsku u akciji spasavanja. Papa je bio prinućen da se pokori i da prizna Henriku pravo da postavlja biskupe. Henrik je odmah krunisan 13. aprila 1111. godine. Henrik se sa vojskom povukao u Nemačku tek kad je dobio obećanje od kardinala da neće da se svete zbog iznućenog priznanja kad se on sa vojskom povuče preko Alpi.

Čim se Henrik povukao crkveni koncil je ekskomunicirao cara, a koncesije su proglasili nevažećim, jer su dobijene iznuđivanjem.

Borba za investituru se nastavila. Henrik je ponovo izvršio invaziju Italije 1116. godine. Postavio je antipapu. Spor je razrešen kompromisnim konkordatom iz Vormsa 1122. po kome papa postavlja biskupe, a car ih dodatno postavlja kao feudalce. Carevi su tako zadržali dosta uticaja pri izboru biskupa.

Borbe u Bohemiji, Poljskoj i Mađarskoj

U Bohemiji je trajao sukob Svatopluka i vojvode Bohemije Borivoja II. Svatopluk je zarobio Borivoja. Henrik je bio nezadovoljan ratom u Bohemiji, pa prisiljava 1107. Svatopluka da oslobodi Borivoja II. Henrik postaje Svatoplukov kum, pa ovaj ipak postaje vojvoda Bohemije.

Henrik je 1108. krenuo u rat u Mađarsku protiv Kolomana s namerom da na mađarski tron postavi Kolomanova brata Almoša. Svatopluk se priključio tom vojnom pohodu, ali zbog napada u Bohemiji prisiljen je da se vrati. Borivoj II je napao Bohemiju uz pomoć poljskog vojvode Boleslava III. Henrik je ostao sa smanjenom vojnom silom, pa nije uspio da zauzme Presburg, a Koloman je harao po Moraviji.

Henrik je bio ljut i odlučio je da se osveti Poljskoj, Uz pomoć Svjatopluka napada Poljsku. Opsedali su Glogov 1109. godine. Poljska vojska oko Glogova je bila poražena, a Boleslav III Pjastović se sklonio u Glogov. Henrik je dao građanima Glogova pet dana primirja, ali da predaju svoju decu kao taoce, da bi se poštovalo primirje. Obećao je decu predati nakon pet dana bez obzira na odgovor. Boleslav III Pjastović se nije predavao, a Henrik je prekršio obećanje i nije vratio decu. Decu je vezao za opsane sprave da mu budu živi štitovi. U toj opsadi je stradalo mnogo dece, a Glogov je obranjen.

U bici na Psećim Poljima Poljaci su ponovo pobedili, pa se Henrik povukao.