Hemijska otrovna jedinjenja koja se koriste protiv štetnih insekata. U sastav insekticida, radi štednje i boljeg rasturanja, obično se otrovnim supstancama dodaje neki „nosač“, najčešće talk, kaolin, voda. U sastav insekticida ulaze i tzv. pomoćne materije, koje obezbeđuju kvašenje, trajanje i lebdenje u vodi.[1][2]
Danas je u upotrebi mnogo vrsta insekticida. Prema fizičkom stanju u trenutku primene razlikuju se: čvrsti (praškoviti), tečni i gasoviti insekticidi; prema toksičnom dejstvu na insekte dele se na: utrobne (unutrašnje), dodirne (kontaktne), gasovite i sistemične otrove. Ova podela nije alsolutna, jer neki insekticidi (polivalentni), deluju istovremeno utrobno, kontaktno i fumigantno. Ovi otrovi ubijaju insekte uglavnom delujući na njihov centralni nervni sistem, tako bubašvaba ne ugine od posledica trovanja, već zbog toga što se prevrnula na leđa i nije mogla da ponovo ustane.
Reference
- Yu, Simon J. (2008). The Toxicology and Biochemistry of Insecticides. CRC Press. ISBN 1-4200-5975-0.
