Jedan od najvažnijih zadataka Holandske jezičke unije je standardizacija holandskog jezika na međunarodnom nivou.
Godine 1995. Unija je pokrenula reformu ortogafije holandskog jezika sa naglaskom na reformi interfiksa u velikom broju složenica. Najpoznatija Unijina publikacija je Woordenlijst Nederlandse taal (eng.Word list of the Dutch language) uobičajeno zvana Groene boekje (eng. Green booklet), koja je službena ortografska i gramatička referenca za holandski jezik.
Najnovija verzija publikacije (objavljena 2005.) nije najbolje prihvaćena zbog izmena u pravopisu holandskog jezika, reformisanom 1996. U decembru 2005. većina najuglednijih holandskih medija najavila je bojkot ovog pravopisa. Unija je u avgustu 2006. izdali Belu knjigu sa različitim uputstvima vezanim za službeni pravopis. Trenutnos su u Holandiji u upotrebi oba pravopisa — zeleni u školama i drugim institucijama, a beli u štampanim medijima i na televiziji. U Belgiji je slična reforma prihvaćena bez većeg otpora javnosti.
Rečnici
Unija izdaje rečnik Van Dale koji je prihvaćen kao službeni rečnik holandskoga jezika. Rečnik ima tri toma (A-I, J-R, S-Z) , a dopunjava se svakih 7-8 godina. Četrnaesto izdanje ovog rečnika objavljeno je 2005.
Drugi rečnik holandskog jezika je istorijski rečnik Woordenboek der Nederlandsche Taal u kojemu su sadržane reči korišćene od 1500. do danas.
Rad na rečniku započeo je još 1864, a završen je 1998. kada je objavljen njegov poslednji, 43. tom. Rečnik ima oko 400 000 reči i 49 225 fraza, a poslagani tomovi rečnika zauzimaju prostor od tri metra. Godine 2001. objavljena su tri dodatna toma sa rečima nastalim u 20. veku koje nisu bile uvršćena u objavljene tomove. Ovaj je rečnik izdao Institut za holandski jezik (hol.Instituut voor Nederlandse Lexicologie) i dostupan je i na internetu.
.svg)
