Ime Pigmeji (engl. Pygmy) dolazi od grčkogpugme 'šaka', odakle dolazi u latinski kao pugnus. Izvorno to je bila mera za udaljenost od ručnog zgloba do lakta. Iz pugme, kaže Gotch (1995), dolazi i pugmaios, u značenju ' malen poput šake ', ili malen, nerazvijen. Kod Latina reč se pretvorila u pygmaeus, i ušla u engleski kao pygmies, i pigmeji u srpski. Naziv sa početka, negde od 14. veka, označava mitske i apokrifne rase niskoga rasta, a za današnje afričke Pigmeje koristi se tek od 19. veka.
Kultura i istorija
Istorija Pigmeja slabo je poznata zbog same njihove izolovanosti. Njih ipak spominje još Homer u Ilijadi, u 8. veku pne. a poznaju ih i stari Egipćani. Evropskim osvajanjem Afrike počeće i uništavanje kišne šume u kojoj žive njihove malene zajednice. Oni su lovci i sakupljači. Od svih ostalih susednih naroda razlikuju se i po svojem jeziku. Životni vek Pigmeja, kao i kod Bušmana, prilično je kratak, i retko kada žive duže od 50 godina.
Šuma je glavni izvor hrane pigmejskoj zajednici. Uz lov za preživljavanje bilo je potrebno i sakupljanje svega što se moglo pojesti, tu spadaju džem, voće, gljive, korenje, termiti, gusenice, puževi.
Zajednice Pigmeja su malene, u zavisnosti od obilja hrane koju nudi priroda. Odsutnost od kuće, prisiljavala je Pigmeje da im još mala deca budu za to vreme na aloparentalnoj (od allos =drugi + parentalis =roditeljski) "grbi" starijih članova društva, obično kod dede ili bake, ili nekih drugih starijih članova sela, nešto slično što je bilo kod Mbaja, ali iz potpuno drugih razloga, jer su u ataliku Mbaja deca davana na odgoj u druge porodice, i retko su se posećivale. Kod Pigmeja infant provodi tokom svoje prve 3 nedelje čak 40% vremena na "grbi" drugih starijih ljudi, a do 9 godine muško dete je više u društvu sa muškarcima nego sa ženama. U društvu muškaraca on će veoma mlad postati vešt lovac.
Muški posao uz lov su i ritualne aktivnosti, seča drveta, krčenje malenih parcela šume, sakupljanje meda, izrada muzičkih instrumenata i odbrana od napada opasnih životinja. Za uvođenje u svet odraslih mladi momci prolaze obrede inicijacije tokom kojih će morati da se susretnu sa duhovima šume.
Literatura
Atem Endaman, E., Processus de sédentarisation des Pygmées du Cameroun, cas des Baka du Canton Dja et Lele Djoum. Yaoundé : Institut des Sciences Humaines. 1980 (Avr.).
Turnbull, C. The Mbuti Pygmies : An ethnographic survey. New York. 1965
Turnbull, C. The American Journal of Psychology. University of Illinois Press. 1961
