Rogožarski SIM-XII-H

Rogožarski SIM-XII-H[1] Rogožarski SIM-XII-H Opšte Namena hidroavion za obuku i trenažu pilota Posada 2 (učenik + instruktor) Proizvođač Rogožarski Beograd Prvi let 1938 Početak proizvodnje 1939 Dimenzije Dužina 7,50 m Razmah krila 11,00 m Visina 2,96 m Površina krila 20,50 m² Masa Prazan 635 kg Normalna poletna 920 kg Pogon Klipno-elisni motor Valter Majdžor 6 190KS Snaga 140 kW Performanse Maks. brzina na H=0 212 km/h

Rogožarski SIM–XII-H je jugoslovenski školsko-trenažni visokokrilni hidroavion sa dva plovka koji je proizveden 1938. godine u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski iz Beograda^[2].

Bezuspešno pokušavajući da izabere najprikladniji hidroavion za obuku pilota Komanda pomorskog vazduhoplovstva se obratila fabrici Rogožarski 1937. godine i naručila projekat školskog hidroaviona koji bi po svojim karakteristikama odgovarao školskom avionu SIM-X. Pošto se nije mogla izvršiti jednostavna modifikacija (prilagođavanje postojećeg aviona SIM-X) zbog ugradnje plovaka EDO, glavni konstruktor Inž. Sima Milutinović je ugradio pojačan motor Valter Majdžor 6 snage 190KS, što je dovelo do povećanja dimenzija aviona. Tako je školsko-trenažni visokokrilni hidroavion sa dva plovka predstavljao potpuno novi avion nazvan SIM–XII-H. Tokom 1937. godine pristupilo se realizaciji projekta i već krajem godine prototip je bio spreman za testiranje^[3]. Probni let je obavio 7. februara 1938. probni pilot Ivan Koroša u hidro bazi Divulje. Pošto je na ispitivanjima avion postigao zadovoljavajuće rezultate, naručena je prva serija od 4 primerka ovih aviona, koji su isporučeni polovinom 1939. godine^[4].

Avion SIM-XII-H, je dvosedi poduprti visokokrilac (parasol), hidroavion sa dva plovka, sa motorom Valter Majdžor 6 snage 190KS i drvenom elisom fiksnog koraka. Avion je pretežno drvene konstrukcije, trup eliptičnog poprečnog preseka je u celosti izrađen od drveta obložen šperom dok je motor obloćen aluminijumskim limom. Krila su: noseća konstrukcija od drveta presvučena platnom, sa zaobljenim krajevima. Sa svake strane, krila su poduprta sa parom kosih čeličnih upornica koje su se oslanjale na trup aviona. Rezervoar za benzin se nalazio u središnjem delu između krila tj. na njihovom spoju. Prva serija aviona je imala ugrađena dva (par) EDO plovka model 47.

Iskustva sa korišćenjem aviona SIM-XII-H, među pilotima i tehničkim osobljem avion je popularno zvan „Mali SIM“, su bila jako pozitivna pa je Komanda PV (Pomorskog vazduhiplovstva) 15. jula 1940. godine sklopila ugovor sa fabrikom Rogožarski za drugu seriju ovih aviona (takođe 4 primerka) s tom razlikom što su ovi hidroavioni bili opremljeni za instrumentalno tj., „slepo“ letenje. Rogožarski je ove avione isporučio za pet meseci ali bez plovaka jer je isporuka plovaka iz Kanade kasnila nekoliko meseci. Po dogovoru sa Mornaricom u fabrici Rogožarski se pristupilo projektovanju i izradi domaćih plovaka za ove avione ali ova aktinost nije završena do izbijanja Aprilskog rata. U tom predratnom periodu dva aviona SIM-XII-H su imala udese i to oba u Boki Kotorskoj 1940. godine. Oba aviona su predložena za rashod pa je komanda PV zatražila odobrenje da plovke sa ovih aviona premesti na nove (avione SIM-XII-H druge serije) s obzirom da su ovi avioni bili opremljeni instrmentacijom za instrumentalno („slepo“) letenje. Pošto je odobrenje stiglo to je učinjeno tako da su dva aviona iz druge serije osposobljena za korišćenje uoči izbijanja rata^[5].

Nema podataka o upotrebi aviona SIM-XII-H u toku Aprilskog rata, kao ni to da li su ih Italijani koristili tokom Drugog svetskog rata.

• Rogožarski SIM-H
• Rogožarski SIM-XIV-H
• Fabrika Aviona Rogožarski A. D.
• Sima Milutinović (konstruktor aviona)

• www.goldenyears.ukf.net Arhivirano 2012-02-19 na Wayback Machine-u
• Rogožarski_SIM-XII-H airserbia.com
• www.airwar.ru/enc/other1/simx.html
• http://ww2photo.mimerswell.com/air/yug/sim12h.htm