Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

Sintagma (lingvistika)

Sintagma (grč. σύνταγμα, prema syntássein od syn - zajedno i tássein - složiti)[1][2] je uređena grupa reči spojena u jednu pojmovnu celinu, koja obavlja neku funkciju u rečenici.[3] Može da se sastoji od imenica, prideva, priloga, neličnih glagolskih oblika i brojeva.[4]

Nezavisne i zavisne sintagme

Odnos reči u sintagmi može biti nezavisan ili zavisan, pa se u skladu sa tim sintagme mogu podeliti na[3]:

  • nezavisne
  • zavisne ili odredbene

Na primer, u rečenici:

Dragan i Marina su otišli na sunčanu plažu.

službu subjekta vrši sintagma Dragan i Marina, koju čine dve imenice, čiji je međusobni odnos u sintagmi nezavisan, a službu priloške odredbe za mesto vrši zavisna sintagma sastavljena od prideva i imenice, koji se međusobno nalaze u zavisnom odnosu, jer pridev ne može stajati bez imenice.

Zavisne sintagme

Kod svih zavisnih sintagmi razlikuju se jedan glavni i jedan ili više zavisnih članova, gde vrsta reči glavnog člana određuje vrstu sintagme, pa se tako zavisne sintagme dele na[4]:

  • imeničke
  • pridevske
  • priloške
  • glagolske
  • partitativne
  • paukalne

Imenička sintagma

Imenička sintagma je grupa reči koja obavlja neku funkciju u rečenici gde je glavni član imenica. Na primer:

Zlatna jabuka

je grupa reči koja obavlja funkciju imenskog predikata, gde je imenica „jabuka“ glavni član sintagme.

Pridevska sintagma

Kod pridevske sintagme glavni član je pridev. Na primer, u rečenici

Devojka je veoma lepa.

grupa reči „veoma lepa“ obavlja funkciju imenskog predikata, koji se sastoji od priloške odredbe za meru (veoma), i prideva (lepa).

Udarac mu je neverovatno jak.

Gde se pridevska sintagma sastoji od prideva „jak“ i priloške odredbe za način.

Priloška sintagma

Priloška sintagma sadrži prilog u funkciji glavnog člana. Na primer:

Osećam se veoma loše

priloška odredba za meru „veoma“ i prilog „loše“ predstavljaju prilošku sintagmu.

Glagolska sintagma

Glagolska sintagma kao glavnog člana može da ima nelične glagolske oblike u sebi, a najčešći glagolski oblici su:

  • glagol u obliku infinitiva (sanjati, ići, jesti) na primer:
Najbolje je pažljivo prostudirati rivale.

gde se glagolska sintagma sastoji od priloga „pažljivo“, glagola „prostudirati“ i imenice „rivali“.

Rastužila se čitajući knjigu.

gde je „čitajući knjigu“ glagolska sintagma koja se sastoji od sadašnjeg glagolskog priloga i imenice.

Partitivna sintagma

Partitivne sintagme su grupe reči koje označavaju deo nečega, što je određeno količinom ili brojem. Ako je glavni član imenica, a zavisni član partitivna imenica onda je sintagma partitivna imenička[4]:

  • parče (glavni član) torte (zavisni član)
  • čaša (glavni član) soka (zavisni član)
  • komad (glavni član) hleba (zavisni član)

Paukalna sintagma

Paukalna (lat. paucus - mali broj) sintagma sadrži imenicu u paukalu uz koju stoje isključevo brojevi dva, tri, četiri i brojne reči dva, oba, obadva, odnosno mali broj reči[4] (dva čoveka, obadva sina, četiri čaše).

Služba reči u rečenici

Sintagme u rečenici mogu da obavljaju ulogu gotovo svih rečeničnih članova. Prema službi u rečenici sintagme se dele na:[3]

  • subjekatske, kada u rečenici obavljaju službu subjekta („Pametna Ana studira u Beogradu.“)
  • objekatske, kada vrše funkciju:
    • pravog objekta („Gledao je u sivkastoplavo nebo“)
    • nepravog objekta („Najeli su se voća i napili vode“)
  • atributske, kada stoje uz imenicu i bliže je određuju („Mirisalo je na dobar ručak“)
  • priloške sintagme, koje vrše ulogu priloških odredbi za
    • vreme („Obećao je da će doći u prvi sumrak.“)
    • način („Stalno je govorio tihim glasom.“)
    • mesto („Tiho je stajao u uglu zagušljive omanje prostorije.“)
    • uzrok („Plakao je tiho zbog svoje zle sudbine.“)
    • količinu („Nije imao dovoljno novaca za užinu.“)
  • apozitiv („Prelepa devojka, visoka i zgodna, ušla je u našu ulicu, okupanu suncem.“)

Šire i uže sintagme

S obzirom da uz glavnu sintagmu može da stoji više zavisnih članova, sintagme mogu biti šire, koje u sebi mogu da sadrže više užih sintagmi[3], tako da prema sastavu sintagme mogu biti šire i uže.

Primeri:

Došla je prelepa devojka plavih očiju.
  • šira sintagma je „prelepa devojka plavih očiju“

a uže sintagme su:

  • prelepa devojka
  • devojka plavih očiju
  • plavih očiju

U rečenici:

Dobio sam veoma zanimljivu knjigu.

Šira sintagma je „veoma zanimljiva knjiga“, dok bi uže sintagme bile: „veoma zanimljiva“, „zanimljiva knjiga“

Naporedni odnosi

Reči i sintagme mogu stajati i u zavisnim i u naporednim odnosima. Naporedni odnosi među sintagmama mogu biti sastavni, rastavni i suprotni, dobijaju se upotrebom veznika:

  • i, pa, te, ni, niti – sastavni odnos („Veoma užurbano i s velikom pažnjom pripremamo slano predjelo i slatko posluženje.“ )
  • ili – rastavni odnos - („Oni su pili gazirane sokove ili domaći sok od maline.“)
  • a, ali, no, nego, već – suprotni odnos („Želeli su da se istaknu, ali nisu imali dobre adute.“)

Povezano

Reference

  1. ↑ Veliki rečnik stranih reči i izraza, Ivan Klajn, Milan Šipka, Prometej, četvrto izdanje, Novi Sad (2008). ISBN 978-86-515-0311-8.
  2. ↑ Guido Gómez de Silva (January 1999). Diccionario internacional de literatura y gramática: con tablas de latinización para diversos sistemas de escritura. Fondo de Cultura Económica. str. 594-. ISBN 978-968-16-5741-3. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Srpski jezik - priručnik za osnovnu školu, Radojko Gačević, Milan Tasić, Beograd (2009). ISBN 978-86-7590-236-2.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Gramatika srpskog jezika, Miloš Milošević, drugo izdanje Novi Sad (2007). ISBN 978-86-489-0598-7.

Literatura
Kembali kehalaman sebelumnya