Vitamin B12
Vitamin B12
|
|
(IUPAC) ime
|
α-(5,6-dimethylbenzimidazolyl)cobamidcyanide
|
Klinički podaci
|
Identifikatori
|
CAS broj
|
68-19-9
|
ATC kod
|
B03BA01
|
PubChem[1][2]
|
5479203
|
DrugBank
|
APRD00326
|
ChemSpider[3]
|
10469504
|
Hemijski podaci
|
Formula
|
C63H88CoN14O14P
|
Mol. masa
|
1355.37 g/mol
|
InChI |
InChI=1S/C62H90N13O14P.CN.Co/c1-29-20-39-40(21-30(29)2)75(28-70-39)57-52(84)53(41(27-76)87-57)89-90(85,86)88-31(3)26-69-49(83)18-19-59(8)37(22-46(66)80)56-62(11)61(10,25-48(68)82)36(14-17-45(65)79)51(74-62)33(5)55-60(9,24-47(67)81)34(12-15-43(63)77)38(71-55)23-42-58(6,7)35(13-16-44(64)78)50(72–42)32(4)54(59)73–56;1–2;/h20-21,23,28,31,34-37,41,52-53,56-57,76,84H,12-19,22,24-27H2,1-11H3,(H15,63,64,65,66,67,68,69,71,72,73,74,77,78,79,80,81,82,83,85,86);;/q;;+2/p-2/t31?,34-,35-,36-,37+,41-,52-,53-,56-,57+,59-,60+,61+,62+;;/m1../s1 Y Key: RMRCNWBMXRMIRW-WYVZQNDMSA-L Y |
|
Farmakokinetički podaci
|
Bioraspoloživost
|
lako je apsorbovan u distalnom delu ileuma
|
Vezivanje za proteine plazme
|
Veoma neznatan do specifičnog za transkobalamin plazma proteine Vezivanje za hidroksokobalamin je malo veće nego za cinanokobaliamin
|
Metabolizam
|
hepatički
|
Poluvreme eliminacije
|
Oko 6 dana (400 dana u jetri)
|
Izlučivanje
|
renalno
|
Farmakoinformacioni podaci
|
Trudnoća
|
?
|
Pravni status
|
POM (UK)
|
Način primene
|
oralno, iv
|
Vitamin B12, naziva se još „kobalamin“ i „cijanokobalamin“. Po svojoj hemijskoj strukturi vitamin B12 je jedan od najsloženijih vitamina. U kristalnom obliku dobijen je 1948. godine. NJegova struktura utvrđena je desetak godina kasnije, metodom rentgenostrukturne analize. Potpuna sinteza vitamina B12 izvršena je 1972. godine, a prvi su je ostvarili organski sintetičari Robert Vudvord iz SAD i Albert Ešenmozer iz Švajcarske.
Vitamin B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje. Vitamin B12 sintetizuju samo neke vrste bakterija. Na primer, mikroflora preživara sintetizuje vitamin B12 u neophodnim količinama.
Za čoveka su stoga osnovni izvori vitamina B12 proizvodi životinjskog porekla jetra, bubrezi, srce, mišići, govedina i svinjetina. U ovim delovima organizma se nagomilava vitamin B12 koga su proizvele bakterije. Dobar izvor vitamina B12 su riba i jaja. Ovaj vitamin se veoma brzo razgrađuje na svetlosti i zbog toga ga je neophodno čuvati na tamnom mestu.
Vitamin B12 ima značajnih antitumorski efekat i može biti izvor energije ne samo za telo čoveka, već i za njegov centralni nervni sistem. Održava dobro stanje nervnog sistema, poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu. Obzirom da nema testa koji je zlatni standard za nedostatak vitamina B12, nekoliko laboratorijskih testova se izvodi da se potvrdi dijagnozana na koju se sumnja. Vrijednost vitamina B12 u serumu je neprikladna zbog toga što se mijenja kasno, a također je relativno neosjetljiva i nespecifična.[4] Metilmalonska kiselina u mokraći ili u krvnoj plazmi se smatra funkcionalnim markerom vitamina B12 koji se povećava kada se iscrpe zalihe vitamina B12.[4] Ipak, povišene razine metilmalonske kiseline mogu upućivati na često previđeni[5] poremećaj metabolizma, kombiniranu malonsku i metilmalonsku aciduriju (CMAMMA).[6] Najraniji marker nedostatka vitamina B12 su niske razine holotranskobalamina (holoTC), koji je cjelina vitamina B12 i njegove transportne bjelančevine.[4]
Reference
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Herrmann, Wolfgang; Obeid, Rima (2008-10-03). „Causes and Early Diagnosis of Vitamin B12 Deficiency”. Deutsches Ärzteblatt international. DOI:10.3238/arztebl.2008.0680. ISSN 1866-0452.
- ↑ Sloan, Jennifer L.; Johnston, Jennifer J.; Manoli, Irini; Chandler, Randy J.; Krause, Caitlin; Carrillo-Carrasco, Nuria; Chandrasekaran, Suma D.; Sysol, Justin R. i dr.. (2011-09). „Exome sequencing identifies ACSF3 as a cause of combined malonic and methylmalonic aciduria” (en). Nature Genetics 43 (9): 883–886. DOI:10.1038/ng.908. ISSN 1546-1718.
- ↑ de Sain-van der Velden, Monique G. M.; van der Ham, Maria; Jans, Judith J.; Visser, Gepke; Prinsen, Hubertus C. M. T.; Verhoeven-Duif, Nanda M.; van Gassen, Koen L. I.; van Hasselt, Peter M (2016). in Morava, Eva; Baumgartner, Matthias; Patterson, Marc; Rahman, Shamima: A New Approach for Fast Metabolic Diagnostics in CMAMMA. Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg, 15-22. DOI:10.1007/8904_2016_531. ISBN 978-3-662-53680-3.
Povezano
Spoljašnje veze
|
---|
Rastvorljivi u masnoći | | |
---|
| D2 ( Ergosterol, Ergokalciferol#) • D3 ( 7-Dehidroholesterol, Previtamin D3, Holekalciferol, 25-hidroksiholekalciferol, Kalcitriol (1,25-dihidroksiholekalciferol), Kalcitronska kiselina)
D4 ( Dihidroergokalciferol) • D5 • D analozi ( Alfakalcidol, Dihidrotakisterol, Kalcipotriol, Takalcitol, Parikalcitol) |
---|
| |
---|
| |
---|
|
---|
Rastvorljivi u vodi | | B1 ( Tiamin#) • B2 ( Riboflavin#) • B3 ( Niacin, Nikotinamid#) • B5 ( Pantotenska kiselina, Dekspantenol, Pantetin) • B6 ( Piridoksin#, Piridoksal fosfat, Piridoksamin)
B7 ( Biotin) • B9 ( Folna kiselina, Dihidrofolna kiselina, Folinska kiselina, L-metilfolat) • B12 ( Cijanokobalamin, Hidroksokobalamin, Metilkobalamin, Kobalamid) • B13 ( Orotična kiselina) • B20 ( Karnitin) • Bp ( Holin) |
---|
| |
---|
|
---|
Kombinacije | |
---|
| |
|
|