Висока технологија или хај-тек (од енгл.high technology), позната и као напредна технологија (напредна технологија) или егзотехнологија,[1][2] јесте технологија која је врхунска технологија: технологија на највећем степену развоја.[3] Може се дефинисати или као најкомплекснија или као најновија технологија на тржишту.[4] Супротност високој технологији је ниска технологија,[5] која означава једноставну, често традиционалну или механичку технологију; на пример, логаритмар је нискотехнолошки уређај за израчунавање.[6][7] Када висока технологија застари, она постаје ниска технологија, на пример електроника вакуумских цеви.
Фразу је 1958. године употребио Њујорк тајмс у причи у којој се заговарала „атомска енергија” за Европу „... Западна Европа, уз своју густу популацију и високу технологију...”[8] Роберт Мец користио је термин у финансијском стубцу 1969. године: „Артур Х. Колинс с Колинс радија контролише низ патената високе технологије на разним пољима.”;[9] године 1971, његов чланак је садржавао скраћену форму „хај-тек”.[10]
OECD пружа широко коришћену класификацију високотехнолошких производних индустрија.[11] Заснована је на интензитету истраживања и развојних активности коришћених у овим индустријама у опсегу држава OECD-а, а резултат су четири дистинктне категорије.
Стартапи који раде на високим технологијама (или развијају нове високе технологије) понекад се називају дип тек (од енгл.deep technology — досл. „дубока технологија”).[12]
Висока технологија, за разлику од хај-тач,[13][14] може се односити на искуства самопослуживања која не захтевају људску интеракцију.[15]
^„Atomic Power for Europe”, The New York Times, 4. 2. 1958, стр. 17. »... Western Europe, with its dense population and its high technology...«
^Metz, Robert (1969). „Market Place: Collins Versus The Middle Man”, The New York Times, 24. 4. 1969, стр. 64. »Arthur H. Collins of Collins Radio] controls a score of high technology patents in a variety of fields.«
^Metz, Robert (1971). „Market Place: So What Made E.D.S. Plunge?”, The New York Times, 11. 11. 1971, стр. 72.
^Hatzichronoglou, Thomas: „Revision of the High-Technology Sector and Product Classification”, OECD Science, Technology and Industry Working Papers, No. 1997/02, OECD Publishing, Paris.
Barnwell, Maurice. Design, Creativity and Culture, Black Dog, (2011) ISBN978 1 907317 408
Barnwell, Maurice. Design Evolution: Big Bang to Big Data,Toronto. 2014. ISBN978-0-9937396-0-6.
Benton, Charlotte (2000). „Design and Industry”. Ур.: Kemp, Martin. The Oxford History of Western Art. Oxford: Oxford University Press. стр. 380—383. ISBN0198600127.
Forty, Adrian. Objects of Desire: Design and Society Since 1750. Thames Hudson, May . 1992. ISBN978-0-500-27412-5.
Mayall, WH, Machines and Perception in Industrial Design, London: Studio Vista. 1968. ISBN978-0289279168.
Meikle, Jeffrey. Twentieth Century Limited: Industrial Design engineering in America, 1925 - 1939, Philadelphia: Temple University Press. 1979. ISBN978-0877222460.
Noblet, Jocelyn de (1993). „Design in Progress”. Ур.: Noblet, Jocelyn de. Industrial design: reflection of a century. Paris: Flammarion/APCI. стр. 21—25. ISBN2080135392.
Pirovano, Carlo, ур. (1991). „Forms of Representation”. History of Industrial Design. 1. Milan: Electa. стр. 108—127. OCLC32885051.
Cohen, Benjamin; Ottinger, Gwen (2011). „Introduction: Environmental Justice and the Transformation of Science and Engineering”. Ур.: Ottinger, Gwen; Cohen, Benjamin. Technoscience and Environmental Justice: Expert Cultures in a Grassroots Movement. MIT Press. стр. 1—18. ISBN978-0-262-01579-0.