Генко (元弘) је јапанска ера (ненко) Јужног двора током Нанбокучо периода која је настала после Гентоку и пре Кенму ере. Временски је трајала од августа 1331. до јануара 1334. године и припадала је Камакура периоду.[1] Владајући цареви били су Го-Даиго на југу и Когон на северу.
Важнији догађаји Генко
1331-1333.: Избија Генко рат (元弘の乱, Генко но ран) који је трајао током целе ере обележавајући пад Камакура шогуната и настанак Кему обнове.[2]
Најстарији постојећи спис о будизму у Јапану, „Генко шакушо“ (元亨釈書) завршен је у Генко ери која јој је и кумовала именом. Текст је завршио Кокан Ширен.[3]
Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC5850691
Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN978-0-231-04940-5. OCLC6042764.
