Првим забележеним глумцем се сматра ГркТеспид, који је 530. п. н. е. изашао на сцену Дионисовог Театра и постао прва особа која је изговорила текст као лик у представи. Због Теспида, глумци су у то доба називани теспијанци. Пре Теспида, Грци су приповедали приче само кроз песму и игру. У Античко Грчким позориштима глумили су првобитно само мушкарци који су носили маске које би више пута за време представе мењали да дочарају различите ликове. Изводиле су се комедије, трагедије и сатире . На западу, позориште се развијало највише под Римљанима. Позориште код Римљана било је веома разноврсно, сежући од уличног позоришта, до различитих акробатских тачки и сложених вербалних трагедија. Када је Рим пао, сва моћ се усмерила на Константинопољ где су веома популарни били пантомима, различити плесови и рецитовање делова трагедија. У раном средњем веку, почела је глума библијских сцена. До средине једанаестог века, литургијска драма се проширила од Русије, до Скандинавије и Италије. Крајем средњег века појављују се професионални глумци у Енглеској. У ренесанси тежило се рекреирању античких трагедија. Имућнији људи би при својим кућанствима имали глумце и забављаче.[2]
До 17. века само су се мушкарци бавили глумом. У старом и средњем веку, сматрало се недостојним и срамотним да жена изађе на позорницу. Прва жена је глумила у представи у Венецији, у 17. веку.
