Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

Едгар Мичел

Едгар Мичел
Едгар Мичел у Насином оделу
Едгар Мичел у Насином оделу
Лични подаци
Пуно имеЕдгар Дин Мичел
Датум рођења(1930-09-17)17. септембар 1930.
Место рођењаХерфорд, Тексас, САД
Датум смрти4. фебруар 2016.(2016-02-04) (85 год.)
Место смртиВест Палм Бич, Флорида, САД
ДржављанствоСАД
НационалностАмериканац
ОбразовањеКМУ(BS, 1952)
МПШ(BS, 1961)
МТИ(ScD, 1964)
Занимањеастронаут
опитни пилот
инжењер
уфолог
парапсихолог
Каријера
ТипАстронаут Насе
Статуспреминуо
ЧинКапетан(АРМ)
Време у свемиру9 дана 0 сати 1 минут
Свемирске шетње2 (9 сати 23 минута)
СелекцијаНасина група 5 из 1966.
МисијеАполо 14
Лого мисија
Пензионисање1. октобар 1972.; пре 52 године (1972-10-01)
Одликовања
Званични веб-сајт

Едгар Дин „Ед” Мичел (енгл. Edgar Dean "Ed" Mitchell, IPA: /ˈɛdɡɚ diːn ɛd ˈmɪtʃəl/; Херфорд, 17. септембар 1930Вест Палм Бич, 4. фебруар 2016) био је амерички астронаут, уфолог и парапсихолог. Шести је човек који је ходао по Месецу, и један од 24-ице који су путовали на њега. Заједно са Аланом Шепардом и Стјуартом Русом учествовао је 1971. године у Насиној мисији Аполо 14. Носилац је Председничке медаље слободе, највишег америчког цивилног одликовања.

Биографија

Мичел је рођен 17. септембра 1930. године у Херфорду (Тексас), али је одрастао у Артижи (Нови Мексико). Тамо је 1948. године завршио средњу школу. У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је други по реду чин, Life Scout.[1] Са 13 година је научио да лети.[2] Дипломирао је индустријски менаџмент на Карнеги Мелон Универзитету 1952. године, а 1961. је стекао диплому инжењера ваздухопловне технике у Морнаричкој постдипломској школи. Докторирао је на МТИ-ју у области аеронаутике и астронаутике. Као први у класи завршио је елитну школу за пробне пилоте при Америчком ратном ваздухопловству (иако официр Морнарице) у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија. Почео је да ради за Насу 1966. године, а пре тога је служио Америчкој морнарици (између 1953. и 1972. године). Пензионисан је са чином капетана.

Забележио је 5.000 часова лета; 2.000 на млазњацима. У свемиру је провео девет дана. Био је резервни члан посаде Аполо 10 мисије, као и члан помоћне посаде Аполо 9 лета.

Члан је Капа Сигма братства и носио је беџ братства с мисијом на Месец; данас се тај беџ налази у седишту братства.

Мичела је 1998. године глумио Гери Кол у мини-серији Од Земље до Месеца.

Друга интересовања

Учествовао је у паранормалном експерименту везано за ЕСП. Док је био на Месецу покушао је да телепатски шаље сигнале учесницима експеримента. Сматра да 90% НЛО-а од 1940. године потиче од посетилаца с друге планете.[3] Двапут се разводио, иза себе је оставио троје деце и троје пасторчади. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.[4]

Смрт

Едгар Мичел је преминуо 4. фебруара 2016. године, у 86. години живота, док је био под хоспицијумском негом у Вест Палм Бичу (Флорида, САД).[5][6] Почаст су му на друштвеним мрежама одале бројне колеге-астронаути и познаници.[7]

Галерија

Референце

  1. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018. 
  2. ^ „Edgar D. Mitchell, Apollo astronaut who walked on the moon, dies at 85”. Washington Post. Приступљено 21. 1. 2019. 
  3. ^ „Edgar Mitchell On The UFO Cover-Up”. UFO UpDates. 11. 10. 1998. Архивирано из оригинала (неопходна плаћена претплата) 12. 9. 2007. г. Приступљено 7. 2. 2007. 
  4. ^ „Edgar Mitchell bio”. NASA. Архивирано из оригинала 16. 3. 2017. г. Приступљено 23. 10. 2017. 
  5. ^ „Apollo 14 astronaut Edgar Mitchell, 85, dies in West Palm Beach”. Palm Beach Post. 5. 2. 2016. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 9. 2. 2016. 
  6. ^ Dunbar, Brian (5. 2. 2016). „Apollo Astronaut Edgar Mitchell Dies at Age 85”. NASA. Архивирано из оригинала 08. 02. 2016. г. Приступљено 9. 2. 2016. 
  7. ^ Pearlman, Robert Z. (8. 2. 2016). „Apollo 14 Moonwalker Edgar Mitchell Remembered by Space Community”. Space.com. Приступљено 9. 2. 2016. 

Литература

Спољашње везе


Kembali kehalaman sebelumnya