Запад је једна од главних страна света. На картама запад се налази на левој страни, уколико то није другачије означено и означава се са 270° или 9 сати. Запад се такође користи као одредница за тзв. Западну цивилизацију под којом се најчешће сматрају западна Европа и северна Америка.[1]
Етимологија
Име је добило јер на тој страни хоризонтаСунце залази (пада, запада).
Реч „west“ је германска реч која је прешла у неке романске језике (ouest у француском, oest у каталонском, ovest у италијанском, oeste у шпанском и португалском). Као и у другим језицима, творба речи потиче од чињенице да је запад правац заласка сунца увече: 'west' потиче од индоевропског корена *wes редуковано од *wes-pero 'вече, ноћ', сродно са старогрчким ἕσπερος хесперос 'вече; Вечерашња звезда; западно' и латинско vesper 'вече; запад'.[2] Примери исте формације у другим језицима укључују латински occidens 'запад' од occidō 'сићи, залазити' и хебрејски מַעֲרָב maarav 'запад' од עֶרֶב erev 'вече'.
Навигација
Да би се ишло на запад помоћу компаса за навигацију (на месту где је магнетни север у истом смеру као прави север) потребно је да поставите смер или азимут од 270°.
Запад је правац супротан од Земљине ротације око своје осе, и стога је општи правац према коме изгледа да Сунце непрестано напредује и на крају залази. То није тачно на планети Венери, која ротира у супротном смеру од Земље (ретроградна ротација).[3][4] За посматрача на површини Венере, Сунце би излазило на западу и залазило на истоку[5] иако Венерини непрозирни облаци спречавају посматрање Сунца са површине планете.[6]
Због правца Земљине ротације, на многим местима на средњим географским ширинама (тј. између 35 и 65 степени географске ширине) преовлађује ветар са запада.[9][10]
Фраза „Запад“ се често говори у контексту западног света, који укључује Европску унију (такође земље EFTA), Уједињено Краљевство, Америку, Израел, Аустралију, Нови Зеланд и (делимично) Јужну Африку.
У кинеском будизму, Запад представља кретање ка Буди или просветљењу (погледајте Путовање на Запад). Древни Астеци су веровали да је Запад царство велике богиње воде, магле и кукуруза. У старом Египту, Запад се сматрао порталом у доњи свет, и он је кардинални правац који се разматра у вези са смрћу, иако не увек са негативном конотацијом. Стари Египћани су такође веровали да је богињаАмунет персонификација Запада.[11]Келти су веровали да се иза западног мора ван ивица свих мапа налази Други свет, или Загробни живот.
У јудаизму се узима да је запад у правцу Шекине (присуства) Бога, као што су у јеврејској историји Табернакл и каснији Јерусалимски храм били окренути ка истоку, са Божјим присуством у Светињи над светињама уз степенице на западу. Према Библији, Израелци су прешли реку Јордан идући на запад у Обећану земљу. У исламу, у Индији се људи моле окренути према западу ка Меки, јер је Мека у правцу запада.
Толкин је користио Запад симболично, при чему је умирући Торин је у Хобиту назвао Билба Багинса „дете љубазног Запада“. Ово је много јасније у Господару прстенова, где је исток служио Саурону, а његови непријатељи се повезују са Западом.
У Саберагеновој серији Империја Истока, ривалске силе су Запад и Исток, укључујући и људе и натприродна бића. Сви демони су део Истока.
Ово није универзално. У Толкиновим ранијим радовима, север је био правац зла. Ц. С. Луис у „Путовању корача зоре“ има исток као свети правац, који води до Асланове земље.
^McBride, Neil; Bland, Philip A.; Gilmour, Iain (2004). An Introduction to the Solar System. Cambridge University Press. стр. 248. ISBN978-0-521-54620-1.
Anderson, Kasper Wrem; Helmke, Christophe (2013), „The Personifications of Celestial Water: The Many Guises of the Storm God in the Pantheon and Cosmology of Teotihuacan”, Contributions in New World Archaeology, 5: 165—196, at pp. 177–179.
McCluskey, Stephen C. (2014), „Hopi and Puebloan Ethnoastronomy and Ethnoscience”, Ур.: Ruggles, Clive L. N., Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy, New York: Springer Science+Business Media, стр. 649—658, ISBN978-1-4614-6140-1, doi:10.1007/978-1-4614-6141-8_48
Curtis, Edward S. (1922), Hodge, Frederick Webb, ур., The Hopi, The North American Indian, 12, Norwood, Mass.: The Plimpton Press, стр. 246, Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г., Приступљено 23. 8. 2014, „Hopi orientation corresponds only approximately with ours, their cardinal points being marked by the solstitial rising and setting points of the sun.... Their cardinal points therefore are not mutually equidistant on the horizon and agree roughly with our semi-cardinal points.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
H. Rodrigues (22. 4. 2016). „The Dikpalas”. www.mahavidya.ca. Архивирано из оригинала 12. 8. 2018. г. Приступљено 12. 8. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Stephen, Alexander MacGregor (1936), Parsons, Elsie Clews, ур., Hopi Journal of Alexander M. Stephen, Columbia University Contributions to Anthropology, 23, New York: Columbia University Press, стр. 1190—1191, OCLC716671864
Malotki, Ekkehart (1979), Hopi-Raum: Eine sprachwissenschaftliche Analyse der Raumvorstellungen in der Hopi-Sprache, Tübinger Beiträge zur Linguistik (на језику: немачки), 81, Tübingen: Gunter Narr Verlag, стр. 165, ISBN3-87808-081-6
„Definition of equator”. OxfordDictionaries.com. Архивирано из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
William Barnaby Faherty; Charles D. Benson (1978). „Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations”. NASA Special Publication-4204 in the NASA History Series. стр. Chapter 1.2: A Saturn Launch Site. Архивирано из оригинала 15. 9. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)