Зенон Косидовски

Зенон Косидовски
Зенон Косидовски
Датум рођења	22. јун 1898.
Место рођења	Иновроцлав, данас Пољска
Датум смрти	14. септембар 1978. (80 год.)
Место смрти	Варшава, Пољска

Зенон Косидовски (пољ. Zenon Kosidowski; Иновроцлав, 22. јун 1898 — Варшава, 14. септембар 1978) је био пољски писац, есејиста и песник. Дела су му превођена на бугарски, кинески, чешки, литвански, летонски, молдавски, руски, румунски, српски, хрватски, словачки, украјински, мађарски језик.

Биографија

Зенон Косидовски је рођен у Иновроцлаву, син Антонија и Валентине (рођене Фидлер). Као младић служио је у немачкој војсци, коју је напустио да би могао да учествује у Великопољском устанку. Од године 1919—1922 студирао је хуманистичке науке и полонистику на универзитету Адам Мицкијевич у Познању и на Јагелонском универзитету у Кракову, где је дипломирао немачке и пољске студије. Након студија неколико година предавао је пољски језик у средњим школама.

Уређивао је (1919—1920) експресионистички магазин (Zdrój) Извор 1919. где је дебитовао као песник књигом песама Луди ловац („Szalony łowca”). Настанио се у Познању. Затим је радио као пољски филолог у једној средњој школи у Лођу. Од 1928. до 1939. био је главни уредник и директор Пољског радија у Познању, а од 1934 . - председник Синдиката пољских писаца у Познању и један од главних покретача трибине Књижевни четвртак. Тамо је остао све док није отишао у Варшаву 1937. године. У годинама 1939—1951 боравио је у САД, где је, између осталог предавао историју пољске културе на Универзитету у Лос Анђелесу од (1945—1949). У тој земљи уређивао је „Tygodnik Polski” (1942-43), а од 1950. - у пољској амбасади у Вашингтону, уређивао је часопис „Poland of Today”.

По повратку у земљу године 1951. почиње најплоднији период његовог књижевног рада. Писање научно-популарних дела донело му је многобројне читаоце у Пољској и другим земљама.

Написао је следећа научно-популарна дела о историјама старих цивилизација:

Кад је сунце било бог, („Gdy słońce było bogiem”), (1956)
Краљевство златних суза, („Królestwo złotych łez”), (1960)
Библијске легенде, („Opowieści biblijne”), (1963)
Лисипови коњи, („Rumaki Lizypa”), (1965)
Приче јеванђелиста, („Opowieści ewangelistów”), (посмртно 1979)

У својим књигама описао је живот у Старом Египту, Јудеји, Месопотамији и у многим другим ишчезлим цивилизацијама.

У своје две књиге, „Библијске приче” и „Приче еванђелиста”, он је представио библијске догађаје у критичном и скептичном светлу (међутим, није доводио у питање историчност многих библијских ликова, укључујући Исуса из Назарета).

Сахрањен на војном гробљу Повазки у Варшави (kw. B35-7-9).

Награде

Академски сребрни ловор Пољске академије књижевности (1938)

Државна награда II степена (1964)

Награда Друштва за промоцију секуларне културе (1965)

Све његове књиге преведене су на српски језик и доживеле су више издања. Издавач, Агенција Тривић 2005. године, објавила је сабрана дела овог популарног писца.