Син је војводе Швапске Фридриха I Швапског и Агнес, ћерке од Хенрика IV. Постао је војвода Франконије 1115, током власти његова ујака Хенрика V. Годину дана касније постао је регент, заједно са својим старијим братом.[3]
Када је умро Хенрик V 1125, Конрад је неуспешно покушао да постави свога брата Фридриха II Швапског за краља Немачке.
Рат и мир са Лотаром
Краљ је постао Лотар III. Између њега и Хоенштауфоваца избијају сукоби. Лотар је декретом одузео Конраду Франконију, али у стварности то није могао да проведе. Конрад и његов брат Фридрих II Швапски имали су подршку и у својим земљама, многим царским градовима, Аустрији и деловима доње Лорене.
Захваљујући тој подршци Конрад III постаје антикраљ 1128. године. Крунисао га је надбискуп Милана као краља Италије. Док је Конрад боравио у Италији Лотар је напао његове поседе у Немачкој. Нирнберг и Шпејер су пали 1129. Конрад се вратио у Немачку 1130. године.
Постаје краљ
Лотар III се помирио са Конрадом 1135. године. Вратио је Конраду одузета подручја, а Конрад је признао Лотара као краља.
Када је Лотар III умро Конрад III је изабран у Кобленцу7. мартa1138. као краљ Немачке. Крунисан је у Ахену и признат је од неколико принчева јужне Немачке. Међутим најмоћнији принц Хенрик Поносни одбија да га призна за краља. Хенрик Поносни је као супруг једине Лотарове ћерке био Лотаров наследник. Конрад га лишава свих територија. Саксонију предају Алберту Медведу, а Баварску предаје Леополду.
Али поданици Хенрика Поносног показују се лојални Хенрику Поносном. Избио је грађански рат који је био први од сукоба гвелфа и гибелина. После смрти Хенрика Поносног 1139. сукоб наставља његов син Хенрик Лав, којем су помагали Саксонци.
Конрад III је после дуге опсаде поразио противнике децембра 1140. у Вајнсбергу, а мир је потписан 1142. у Франкфурту.
Учешће у Другом крсташком рату
Грофовија Едеса је пала под турску власт, па је папа позвао на крсташки рат. Грофовија Едеса је била прва крсташка држава. Рат су предводили краљеви Конрад III и Луј VII. Конрад је ишао преко Угарске и у Константинопољ је стигао у децембру 1146, пре француске војске. Француска и немачка војска се нису кретали истим путевима.
Конрад је могао одабрати угодније обалске путеве, којима би лакше стигао до Едесе, али он одабире пут преко Анадолије. Поражени су од Турака 25. октобра1147. у бици код Дорилеја. Док су Конрад и већина племића успели побећи, дотле је већина пешака сасечена. Остаци немачке војске дошли су до Никеје, где је већина дезертирала настојећи да побегне кући.
После свега Конрад III са делом војске придружује се француској војсци. Конрад је тешко оболио у Ефезу, па се морао вратити у Цариград. После опоравка морем је доједрио до Акре, а одатле је досегао Јерусалим. Суделовао је у неуспешној опсади Дамаска. После неуспеха био је јако незадовољан савезницима. Покушај напада на Аскалон такође се показао неуспешним, јер му се савезници нису појавили на време. После тога разочарани Конрад се враћа у Немачку.
Наследство
Никад није био именован царем. Иако је имао шестогодишњег сина, на самрти у присуству две особе именује Фридриха Барбаросу као свога наследника.
