Мапуто (порт.Maputo) познат као Лоренсо Маркеш до 1976. године, главни је и највећи град Мозамбика са 1.114.000 становника (урбана зона 1.691.000).[1] Метрополитанска област укључује град Матолу и има укупно 2.717.437 становника. Мапуто је лучки град са привредом усредсређеном на трговину. Такође је познат по својој културној сцени и препознатљивој, еклектичној архитектури.[2][3][4] Налази се на западној страни залива Мапуто код ушћа реке Тембе.
Залив Мапуто је открио Португалац Антонио де Кампо, али први који га је истражио је Лоренсо Маркеш1544. Село које је живело од трговине слоновачом је постало град 1876. под именом Лоренсо Маркеш у част морепловца. Изградња железничке пруге између Лоренсо Маркеша и Преторије у Јужноафричкој Републици1895. довела је до повећања броја становника. 1898. Лоренсо Маркеш је постао главни град португалске источне Африке и остао је када је Мозамбик стекао независност 1975. Фебруара 1976. име града је промењено у Мапуто по истоименој реци која се улива у јужном делу залива.
Смјештен на Индијском океану, Мапуто је посебно рањив на климатске утицаје попут циклона, поплава и пораста нивоа мора. Сиромаштво и неједнакост, који су концентрисани у пренасељеним четвртима, додатно погоршавају рањивост на климатске промене у граду.[12]
„Lourenço Marques”. Elementos para um diccionario chorographico da provincia de Mozambique (на језику: португалски). Lisboa: Sociedade de Geografia de Lisboa. 1889.
António Rita-Ferreira (1968). „Os Africanos de Lourenço Marques”. Memórias do Instituto de Investigação Científica de Moçambique (на језику: португалски). 9: 165—222. ISSN0076-1184. „Série C”
Jeanne Penvenne (1979), Forced labor and the origin of an African working class: Lourenço Marques, 1870-1962, Brookline, Massachusetts: Boston University African Studies Center
Carlos Alberto Medeiros (1980). „Maputo antes da independência, Geografia de uma cidade colonial”. Finisterra (pt) (на језику: португалски). Centro de Estudos Geográficos da Universidade de Lisboa. 15 (30). ISSN0430-5027. doi:10.18055/Finis2209.
E. Medeiros (1989). „L'evolution Demographique de la Ville de Lourenco Marques (1894-1975)”. Ур.: M. Cahen. Bourgs et Villes en Afrique Lusophone (на језику: француски).
M. C. Mendes (1989). „Les repercussions de l'independence sur la ville de Maputo”. Ур.: M. Cahen. Bourgs et Villes en Afrique Lusophone (на језику: француски).
JoAnn McGregor (1998). „Violence and Social Change in a Border Economy: War in the Maputo Hinterland, 1984-1992”. Journal of Southern African Studies. 24.
Paul Jenkins (1999), Maputo city: The historical roots of under-development and the consequences in urban form, Edinburgh College of Art/Heriot-Watt University, School of Planning and Housing, OCLC42874930, „Research paper n°71”
Fredrik Söderbaum; Ian Taylor (2001). „Transmission Belt for Transnational Capital or Facilitator for Development? Problematising the Role of the State in the Maputo Development Corridor”. Journal of Modern African Studies. 39.
M.A. El-Khawas (2003). „Maputo, Mozambique”. Ур.: Dickson Eyoh and Paul Tiyambe Zeleza. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN0415234794.
Carlos Nunes Silva, ур. (2015). Urban Planning in Lusophone African Countries. UK: Ashgate. ISBN978-1472444882. (Includes articles about Maputo)
Vanessa de Pacheco Melo (2016). „Production of Urban Peripheries For and By Low-Income Populations at the Turn of the Millennium: Maputo, Luanda and Johannesburg”. Journal of Southern African Studies. 42 (4).
Sandra Roque; et al. (2016). „Subúrbios and Cityness: Exploring Imbrications and Urbanity in Maputo, Mozambique”. Journal of Southern African Studies. 42 (4).