Био је асистент Велибору Васовићу код гола Партизана у финалу Купа европских шампиона 1966. против Реала.
Спортска каријера
Партизан
Хасанагић је у Партизан дошао 1961. године из ФК ФАП из Прибоја на Лиму и у Партизану је провео наредних девет година своје професионалне фудбалске каријере. За Партизан је одиграо 337 утакмица од којих 148 првенствених и постигао је 355 голова од којих 112 првенствених.[1]
Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампионаЕвропе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.
Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:
Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупим скором од 4:2. Хасанагић је постигао гол на првој утакмици у Београду.[2]
Следећи противник је био првак НемачкеВердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1. Хасанагић је постигао гол на првој утакмици у Београду.[3]
У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале. Хасанагић је у првој утакмици у Прагу постигао једини гол за Партизан а на другој утакмици у Београду је дао два гола.[4]
У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором, головима Хасанагића и Бечејца[5], од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.
Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу11. маја1966. године и противник Партизана је био првак ШпанијеРеал Мадрид из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[6]
Хасанагић је у сваком колу постигао бар један гол, осим на финалној утакмици против Реала. Укупно је постигао шест голова и делио је друго место на листи стрелаца купа шампиона са Џоном Конелијем из Манчестер јунајтеда. Прво место са седам погодака су делили Флоријан Алберт из Ференцвароша, Мађарска и Еузебио из Бенфике, Португал. Те године су иза Хасанагића била таква имена као што су Ференц Пушкаш и Амансио Амаро из Реал Мадрида са по пет голова, Џорџ Бест из Манчестер јунајтеда са четири гола и још мнги други познати европски голгетери.[7]
Швајцарска
После Партизана, 1969. године Хасанагић налази ангажман у Швајцарској у Женеви где се на годину дана придружује Сервету, а већ следеће сезоне одлази у Шо де Фон из истоименог града у Швајцарској. Ту и завршава своју активну играчку каријеру, мада је још играо и у Сирији где је био играч-тренер.