Нихилизам (лат.nihil — ништа) филозофско је уверење да ништа у реалности не постоји (метафизички нихилизам) или да се ништа не може поуздано спознати (спознајнотеоријски нихилизам или агностицизам). У етици се нихилизам јавља као тврдња да нема објективног критеријума морала (етички нихилизам).[1] Нихилизам се може испољавати и кроз порицање вредности било које или свих социјалних структура, власти и закона, норми вредности и моралних принципа. Оваква оријентација може водити ка насиљу и тероризму према успостављеном систему али може резултовати и пасивним отпором свему, без икаквих алтернатива на уму.[2]
Нихилизам је филозофија или породица погледа унутар филозофије која одбацује аспекте живота или постојања,[3][4] посебно знање, објективну истину или смисао.[5][6] Различити нихилистички ставови различито истичу да су људске вредности неутемељене, да је живот бесмислен, да је знање немогуће или да неки скуп ентитета не постоји или је бесмислен или безначајан.[7][8]
Научници који проучавају нихилизам могу га сматрати само ознаком која је примењена на различите засебне филозофије,[9] или као посебан историјски концепт који произлази из номинализма, скептицизма и филозофског песимизма, као и вероватно из самог хришћанства.[10] Савремено схватање идеје у великој мери потиче из ничеанске „кризе нихилизма”, из које произлазе два централна концепта: уништавање виших вредности и супротстављање афирмацији живота.[11][7] Ранији облици нихилизма, међутим, могу бити селективнији у негирању специфичних хегемонија друштвеног, моралног, политичког и естетског мишљења.[12]
Термин се понекад користи у контексту аномије ради објашњавања општег расположења очаја због уочене бесмислености постојања или произвољности људских принципа и друштвених институција. Нихилизам је такође описан као упадљив или саставни део одређених историјских периода. На пример,[13]Жан Бодрилард[14][15] и други су окарактерисали постмодерност као нихилистичку епоху[16] или начин мишљења.[17] Слично, неки теолози и верске личности су изјавили да постмодерност[18] и многи аспекти модерности[19] представљају нихилизам негацијом верских принципа. Нихилизам се, међутим, нашироко приписује и верским и нерелигиозним гледиштима.[10]
У популарној употреби, термин се обично односи на облике егзистенцијалног нихилизма, према којима је живот без унутрашње вредности, смисла или сврхе.[20] Друге проминентне позиције унутар нихилизма укључују одбацивање свих нормативних и етичких погледа (Морални нихилизам), одбацивање свих друштвених и политичких институција (Политички нихилизам), став да никакво знање не може постојати или постоји (Епистемолошки нихилизам), и низ метафизичких позиција, које тврде да неапстрактни објекти не постоје (Метафизички нихилизам), да сложени објекти не постоје (Мереолошки нихилизам), или чак да сам живот не постоји.
^Crosby, Donald A. (1998). „Nihilism”. Routledge Encyclopedia of Philosophy. Taylor and Francis. ISBN9780415250696. doi:10.4324/9780415249126-N037-1. „As its name implies (from Latin nihil, 'nothing'), philosophical nihilism is a philosophy of negation, rejection, or denial of some or all aspects of thought or life.”
^Deleuze, Gilles (1962). Nietzsche and Philosophy. Превод: Tomlinson, Hugh. London: The Athlone Press (објављено 1983). ISBN978-0-231-13877-2. „Nietzsche calls the enterprise of denying life and depreciating existence nihilism.”
Crosby, Donald A. (1998). „Nihilism”. Routledge Encyclopedia of Philosophy. Taylor and Francis. ISBN9780415250696. doi:10.4324/9780415249126-N037-1. „As its name implies (from Latin nihil, 'nothing'), philosophical nihilism is a philosophy of negation, rejection, or denial of some or all aspects of thought or life.”
Pratt, Alan. „Nihilism”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 2010-04-12. г. „Nihilism is the belief that all values are baseless and that nothing can be known or communicated. It is often associated with extreme pessimism and a radical skepticism that condemns existence.”
„Nihilism”. Encyclopædia Britannica. „In the 20th century, nihilism encompassed a variety of philosophical and aesthetic stances that, in one sense or another, denied the existence of genuine moral truths or values, rejected the possibility of knowledge or communication, and asserted the ultimate meaninglessness or purposelessness of life or of the universe.”
^ter Borg, Meerten B. (1988). „The Problem of Nihilism: A Sociological Approach”. Sociological Analysis. 49 (1): 1—16. JSTOR3711099. doi:10.2307/3711099.
Petrov, Kristian (2019). „'Strike out, right and left!': a conceptual-historical analysis of 1860s Russian nihilism and its notion of negation”. Stud East Eur Thought. 71 (2): 73—97. S2CID150893870. doi:10.1007/s11212-019-09319-4.
Bell, Daniel. 1976. The Cultural Contradictions of Capitalism.
^see: Rose, Gillian. 1984. Dialectic of Nihilism; Carr, Karen L. 1988. The Banalization of Nihilism; Pope John-Paul II. 1995. Evangelium vitae: Il valore e l'inviolabilita delta vita umana. Milan: Paoline Editoriale Libri."
^Phillips, Robert (1999). „Deconstructing the Mass”. Latin Mass Magazine (Winter). Архивирано из оригинала 2004-04-17. г. „For deconstructionists, not only is there no truth to know, there is no self to know it and so there is no soul to save or lose." and "In following the Enlightenment to its logical end, deconstruction reaches nihilism. The meaning of human life is reduced to whatever happens to interest us at the moment...”
Deleuze, Gilles (1962). Nietzsche and Philosophy. Превод: Tomlinson, Hugh. London: The Athlone Press (објављено 1983). ISBN978-0-231-13877-2. „Nietzsche calls the enterprise of denying life and depreciating existence nihilism.”
Jacobi, Friedrich Heinrich. Jacobi an Fichte. ISBN978-88-905957-5-2. (1799/1816), German Text (1799/1816), Appendix with Jacobi's and Fichte's complementary Texts, critical Apparatus, Commentary, and Italian Translation, Istituto Italiano per gli Studi Filosofici, Naples (2011) .
Galimberti, Umberto (2008). L'ospite inquietante. Il nichilismo e i giovani. ISBN9788807171437., Milano: Feltrinelli. .
Gillespie, Michael Allen (1996), Nihilism Before Nietzsche, Chicago, IL: University of Chicago Press.
Giovanni, George di (2008), "„Friedrich Heinrich Jacobi”. Приступљено 1. 12. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)", The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Edward N. Zalta (ed.)..
Harper, Douglas, "Nihilism", in: Online Etymology Dictionary, retrieved at December 2, 2009.
Harries, Karsten (2010). Between nihilism and faith: a commentary on Either/or. Walter de Gruyter Press..
Hibbs, Thomas S. (2000), Shows About Nothing: Nihilism in Popular Culture from The Exorcist to Seinfeld, Dallas, TX: Spence Publishing Company.
Kopić, Mario (2001), S Nietzscheom o Europi, Zagreb: Jesenski i Turk.
Korab-Karpowicz, W. J. (2005), "Martin Heidegger (1889—1976)", in: Internet Encyclopedia of Philosophy, retrieved at December 2, 2009.
Kuhn, Elisabeth (1992), Friedrich Nietzsches Philosophie des europäischen Nihilismus, Walter de Gruyter.
Rose, Eugene Fr. Seraphim (1995), Nihilism, The Root of the Revolution of the Modern Age, Forestville, CA: Fr. Seraphim Rose Foundation.
Rosen, Stanley (2000), Nihilism: A Philosophical Essay, South Bend, Indiana: St. Augustine's Press (2nd Edition).
Severino, Emanuele (1982). Essenza del nichilismo. Milano: Adelphi. ISBN9788845904899.
Slocombe, Will (2006), Nihilism and the Sublime Postmodern: The (Hi)Story of a Difficult Relationship, New York, NY: Routledge.
Tigani, Francesco (2010). Rappresentare Medea. Dal mito al nichilismo. ISBN978-88-548-3256-5., Roma: Aracne. .
—— , Lo spettro del nulla e il corpo del nichilismo, in La nave di Teseo. Saggi sull'Essere, il mito e il potere. 2014. ISBN9788868660499., Napoli: Guida. .
Villet, Charles (2009), Towards Ethical Nihilism: The Possibility of Nietzschean Hope, Saarbrücken: Verlag Dr. Müller.
Williams, Peter S. (2005), I Wish I Could Believe in Meaning: A Response to Nihilism, Damaris Publishing.