Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

Тироаритеноидни мишић

Тироаритеноидни мишић

Тироаритеноидни мишић (лат. musculus thyroarytenoideus) је парни мишић гркљана, који је локализован иза његових тироидних хрскавица. То је најдебљи и најшири члан гркљанске мускулатуре и код човека је веома сложен. С обзиром на структуру и распоред влакана, на њему се разликују два дела: спољашњи и унутрашњи. У састав спољашњег дела улазе и влакна тироепиглотичног мишића, док унутрашња влакна изграђују вокални мишић смештен у гласним жицама.[1][2]

Тироаритеноидни мишић се припаја на углу тироидне хрскавице гркљана и одатле се простире уназад, упоље и навише до предње-спољашње стране аритеноидне и бочне ивице епиглотичне хрскавице (спољашња влакна) и до вокалног наставка аритеноидне хрскавице (унутрашња влакна).[3]

Инервација се остварује преко моторних влакана вагусног живца, а основна улога мишића је ротација аритеноидне хрскавице и вокалних наставака што има за последицу примицање гласних жица.

Извори

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
Kembali kehalaman sebelumnya