Кутуњо је рођен у Фоздинову, у северној Тоскани. Његов отац је био војник са Сицилије, а мајка Тосканка; недуго потом су се населили у Ла Специји. Током детињства, учио је да свира бубњеве, гитару, клавир и саксофон. Своју музичку каријеру је почео као бубњар, али је касније основао састав Toto e i tati који је изводио његове песме. 1971. године се оженио Карлом и преселио у Милано.
Током 1970-их је писао текстове песама за Адријана Челетана, Далиду (Monday Tuesday), Миреј Матјо, Мишела Сардуа (En chantant), Џонија Халидеја, Арвеа Виларда, Жерара Ленормана у Француској, Доменика Модуња, Ђиљолу Чинквети и Орнелу Ванони у Италији. Међу песмама које је писао за популарног франко-америчког певача Џоа Дасена су и неки од његових најпознатијих, попут L'été indien, Et si tu n'existais pas и Le Jardin du Luxembourg (са Витом Палавичинијем). Кутуњо 1975. године оснива састав „Албатрос“, са којим је први пут учествовао на Фестивалу у Санрему 1976, освојивши треће место са песмом Volo AZ504. Самосталну каријеру је започео 1978. Фестивал у Санрему је освојио 1980. са песмом („Само ми“) (итал.Solo noi), а друго место заузео чак шест пута. Тото Кутуњо је на фестивалу у Санрему учествовао 13 пута, од чега два пута са „Албатросом“:
Осим тога, 1985. је освојила друго место песма Noi ragazzi di oggi, коју је Кутуњо компоновао, у изведи Луиса Мигуела. Кутуњов највећи међународни успех остаје песма L'Italiano („Lasciatemi cantare, con la chitarra in mano...“), број 1 на лествицама у Италији и Швајцарској, и број 2 у Француској.
Тото Кутуњо је представљао Италију на Песми Евровизије 1990. у загребачкој дворани „Ватрослав Лисински“ са својом песмом Insieme: 1992, емотивном медитеранском песмом у част уједињења европског континента. Година 1992. се односила на предстојећи почетак са радом Европске уније, вишег нивоа политичког уједињења у односу на постојећу Заједницу, од којег су евро-федералисти очекивали врло много. На такмичењу је заправо био приличан број песама које су се бавиле актуелним политичким тренутком, посебно демократским таласом који је захватио средишњу и источну Европу и пад Берлинског зида, укључујући и другопласираног Лијама Рајлија из Ирске. Кутуњо је победио са 149 поена; била је то друга победа Италије након Ђиљоле Чинквети1964. у Копенхагену.
Пратеће вокале Кутуњу је певао југословенски састав „Пепел ин кри“, који су и сами учествовали на Песми Евровизије 1975. Тото је носио бело одело, песма је изведена 19. по реду, а оркестром је дириговао Ђани Мадонини. Заједно са Чинквети, Кутуњо је водио програм Песме Евровизије 1991. у Риму. Тото је водио и неколико телевизијских програма, међу којима су најпознатији Piacere Raiuno и Domenica In. До 2005. године, Тото Кутуњо је продао више од 95 милиона носача звука.
.svg){kind=small}
