Јован Шишман II (бугарски: Иван Шишман), познат и као (Јован) Шишман III је био бугарски самопрокламовани цар у Трнову током Првог трновског устанка (1598). У науци се аргументовано поистовећује са устаником Теодором Балином.
Порекло
Јован Шишман II се издавао за потомка династије Страцимироваца, последње владајуће породице Другог бугарског царства. Тврдио је да је потомак цара Јована Шишмана (1371-1395). Иако се овај податак не може потврдити писаним историјским изворима, могуће је да су ове тврдње биле истините, с обзиром да је забележено да је породица након пада Бугарске живела у суседној Угарској барем до друге половине 16. века.
Исто име је недуго раније преузео и други бугарски устаник - Теодор Балина, такође самопрокламовани цар. Стога је у историографији настала забуна поводом идентификације ове личности са именованим побуњеником. Забуна је ушла у историографију преко погрешног тумачења "Историје Бугара" Константина Јиречека од стране бугарског историчара Васила Златарског.[1]
Јиречек је записао да се за краља прогласио потомак Шишмана III, али не и да је он носио то име. Стога се Шишман идентификује управо са Теодором Балином. Његово име помиње се једино у писму Павла Ђорђића светоримском цару Рудолфу II, у коме најављује његову посету и представља његово племенито порекло, услед чега је Балина уживао велики углед међу Бугарима. Упркос свом богатству, Балина је оставио све што је имао, супругу, синове и породицу, како би помогао свом народу у ослобођењу од турске власти. [2]
Трновски устанак организован је од стране угледних личности - верских вођа, трговаца, међу којима је био и архиепископ Трнова Дионис Ралис, племић Теодор Балина из Никопоља, као и Павле Ђорђић, локални трговац из Дубровника.[3] Устанак је избио у склопу Тринаестогодишњег рата (1593-1606), те су се Бугари нашли као савезници Хабзбурговаца. План устанка направљен је 1597. године у Бечу. Неколико година раније неуспешни устанак против турске власти подигли су и Срби у Банату.
Инвазија влашких снага под заповедништвом Михаила Храброг на северне бугарске земље (на јесен 1598. године) обезбедила је услове за отпочињање устанка. Устанак је у почетку био успешан. Шишман се прогласио трновским царем у накратко ослобођеној престоници некадашњег Другог бугарског царства. Османска војска реаговала је одлучно. Након неколико месеци је успела да заузме град и сурово угуши устанак. Око 16.000 устаника побегло је преко Дунава у Влашку.[4]
Шишман, односно Теодор Балина је емигрирао у Русију, где му се губи траг.
Референце
^Николов-Зиков, Петър. Домът на Шишман и неговите реални или мними потомци през XV - XX век. София, Българска история, 2021, 381-382
