Džejms Haris „Džim” Sajmons (/ˈsaɪmənz/; 25. april1938 — 10. maj2024) bio je američki matematičar, milijarder, hedže fond manager, i filantrop.[3] On je poznat kao kvantitativni investitor i 1982. godine je osnovao preduzeće Renesansne tehnologije, privatni hedž fond sa sedištem u Setoket-Ist Setoketom (Njujork). Zbog uspeha preduzeća Renesansa generalno, a posebno njegovog Medaljonskog fonda, Sajmons je opisan kao najveći investitor na Vol stritu.[4] Kako prenosi Forbes, procenjuje se da je njegova neto vrednost prema podacima iz oktobra 2019. bila 21,6 milijardi dolara, što Sajmonsa čini 21. najbogatijim čovekom u Sjedinjenim Državama.
Džejms Haris Sajmons je rođen 28. aprila 1938[14][15] u američkoj jevrejskoj porodici,[16] kao jedino dete Marsije (devojački Kantor)[17] i Metjua Sajmons. On je odrasta u Bruklajnu u Masačusetsu.[18] Njegov je otac bio vlasnik fabrike obuće. Njegova majka je dalekom srodstvu sa Georgom Kantorom.[19] Kad je Džejms Sajmons bio tinejdžer, oni je bio zaposlen u podrumskom skladištu prodavnice baštenske opreme. Njegova neefikasnost na poslu rezultirala je democijom do dužnosti čistača.[20]
Sajmonsov se matematički rad prevashodno fokusirao na geometriju i topologiju mnogostrukosti. Njegova doktorska teza na Berkliju iz 1962. godine, napisana pod nadzorom Bertrama Kostanta, dala je nove dokaze Bergerove klasifikacije holonomskih grupa Rimanovskih mnogostrukosti. Potom je počeo da radi sa Šing-Šen Černom na teoriji karakterističnih klasa, otkrivši na kraju Čern-Sajmonsove sekundarne karakteristične klase 3-mnogostrukosti. Kasnije je matematički fizičar Albert Švarc otkrio ranu topološku teoriju kvantnog polja koja je vid primene Čern–Sajmonsove forme. To je takođe povezano sa Jang-Milsovim funkcionalom na 4-mnogostukostima, i imalo je uticaja na modernu fiziku. Ovi i drugi doprinosi geometriji i topologiji doveli su do toga da je Sajmons postao 1976. dobitnik AMS-ove Osvald Veblenove nagrade za geometriju. Godine 2014, on je izabran u Nacionalnu akademiju nauka SAD.[22]
Godine 1964, Sajmons je sarađivao sa Agencijom za nacionalnu bezbednost na projektima čiji je cilj dekripcija kodova.[23] Između 1964. i 1968. godine, bio je pripadnik istraživačkog osoblja Odeljenja za istraživanje komunikacija Instituta za obrambene analize (engl.Institute for Defense Analyses IDA) i predavao je matematiku na Tehnološkom institutu u Masačusetsu i Harvard univerzitetu. Na kraju je stekao stalnu poziciju na Univerzitetu Stoni Brook. Od 1968. do 1978. godine postavljen je za predsednika odeljenja za matematiku na Univerzitetu Stoni Brook.[7]
IBM je 1973. godine zatražio od Sajmonsa da uzme učešća u razvoju sistema za blok šifrovanje pod nazivom Lucifer, što je rani, ali neposredni prekurzor Standarda šifriranja podataka (engl.Data Encryption Standard - DES).[24]
Sajmons je u januaru 2004. osnovao neprofitnu organizaciju Matematika za Ameriku sa misijom poboljšana matematičkog obrazovanja u javnim školama Sjedinjenih Država, tako što će se regrutovati bolje kvalifikovani nastavnici.[25]
D. T. Max, "The Numbers King: Algorithms made Jim Simons a Wall Street billionaire. His new research center helps scientists mine data for the common good", The New Yorker, 18 & 25 December 2017, pp. 72–76, 78–83.
