Hot dog

Hot dog
	Kuvana hrenovka u lepinji sa senfom, začinima i kečapom
Drugo ime	Frankfurter, frank, kobasica
Regije ili država	Nemačka (rana verzija), Sjedinjene Države (moderna verzija)
Glavni sastojci	Kobasica napravljena od svinjetine, govedine, piletine, ćuretine ili njihove kombinacije; i lepinja
Varijacije	Višestruki
	Medija: Hot dog

Hot dog ili hotdog, poznat i kao frankfurter (nekad samo kratko frank, dog ili viner), jelo je koje čini vekna s kobasicom, tradicionalno grilovanom ili pak kuvanom u vodi. Vekna se reže s jedne strane, a na kobasicu (npr. hrenovku) ide uglavnom senf.^[1]^[2]^[3]^[4] Predstavlja vrstu sendviča s kobasicom. Tipični prilozi uključuju senf, kečap, luk, majonez, začine, kupus salatu, sir, čili, masline i kiseli kupus. Varijante hot dog obuhvataju „korn dog“ umočen u kukuruzn testo i duboko kuvan, „pigs in blankets“ omotan testom, pečen, i serviran kao predjelo, i „Bini Vinis“ iseckan i izmešan sa pečenim pasuljom.

Kobasice su Nemačka tradicija koja je popularizovana u drugim državama, gde su one postala ulična hrana radničke klase koja se prodaje na hot dog štandovima. Priprema hot doga i izvor dodataka znatno variraju od regiona do regiona. U SAD hot dog je postao usko povezan sa bejzbolom i američkom kulturom. Iako posebno povezan sa Njujorkom i njegovom kuhinjom, hot dog je vremenom postao sveprisutan širom SAD tokom 20. veka. Njegova priprema se regionalno razlikuje u toj zemlji, postajući važan deo drugih regionalnih kuhinja, uključujući uličnu kuhinju u Čikagu.^[5]^[6]^[7]

Istorija

Hot dog poslužen na Koni Ajlandu 1940.

Reč „frankfurter“ potiče iz Frankfurta u Nemačkoj, odakle potiču svinjske kobasice slične hot dogu.^[8] Ove kobasice, hrenovke, bile su poznate još od 13. veka i davale su se narodu u slučaju carskih krunisanja, počev od krunisanja Maksimilijana II za cara Svetog rimske carstva. „Viner“ se odnosi na Beč u Austriji (нем. Wien), postojbini kobasice napravljene od mešavine svinjskog i junećeg mesa.^[9] Johan Georg Lahner, mesar iz 18/19 veka iz frankonskog grada Koberg, smatra se da je doneo Frankfurter Würstchen u Beč, gde je smeši dodao govedinu i jednostavno je nazvao frankfurter.^[10] U današnje vreme se u zemljama nemačkog govornog područja, osim u Austriji, hot dog kobasice nazivaju Viner ili Wiener Würstchen (Würstchen znači „mala kobasica“), da bi se razlikovale od originalne svinjske smeše iz Frankfurta. Na švajcarskom nemačkom naziva se Wienerli, dok se u Austriji koriste izrazi frankfurter ili Frankfurter Würstel.

Nemački imigrant po imenu Fojhtvanger, iz Frankfurta, u Hesenu, navodno je pionir u praksi na američkom srednjem zapadu; postoji nekoliko verzija priče sa različitim detaljima. Prema jednom izveštaju, Fojhtvangerova supruga je predložila upotrebu lepinje 1880. godine: Fojhtvanger je prodavao hrenovke na ulicama Sent Luisa u Misuriju i pružao rukavice svojim kupcima kako bi mogli da rukuju kobasicama bez opekotina šake. Gubeći prihod kada kupci ni be vratili rukavice, Fojchtvangerova supruga je predložila da kobasice serviraju u kifli.^[11] U drugoj verziji, Antoan Fojhtvanger, ili Anton Ludvig Fojhtvanger, služio je kobasice u zemičkama na Svetskom sajmu - bilo na Luizijanskom trgovačkom sajmu 1904. godine u Sent Luisu,^[12]^[13] ili, ranije, na Svetskom kolumbijskom sajmu 1893. godine, u Čikagu^[14] - opet, navodno zato što su bele rukavice koje su kupcima pružane da zaštite ruke zadržavane kao suveniri.^[15]

Još jedan mogući izvor serviranja kobasica u rolnama je burekdžija Čarls Feltman, na Koni Ajlandu u Njujorku. Godine 1867, on je imao kolica sa šporetom na kojem je kuvao kobasice, i komoru za čuvanje lepinja u kojima sveže koasice prodavane. Godine 1871, on je zakupio parcelu za izgradnju stalnog restorana, a posao je rastao prodajući daleko više toga od samo „Koni Ajland Red Hotsa“, kako su bile poznate.^[16]^[17]^[18]

Zdravstveni učinci

Film iz 1964 Minstarstva za poljoprivredu Sjedinjenih država o inspekcijama hot doga i drugog mesa

Za razliku od drugih kobasica koje se prodaju nekuvane, hot dog se kuva pre pakovanja. Hot dog se može jesti bez dodatnog kuvanja, mada se obično zagrevaju pre upotrebe. Pošto neotvoreno pakovanje hot doga može da sadrži bakteriju Listeria, koja uzrokuje listeriozu, bezbednije da se ova hrana zagreje, posebno ako je koriste trudne žene i osobe sa supresovanim imunskim sistemom.^[19]

Jedan izveštaj Američkog instituta za istraživanje raka je objavio da konzumiranje 50 grama obrađenog mesa — odprilike jednog hot doga — svaki dan povećava rizik od razvoja kolorektalnog kancera za 20 procenata.^[20]^[21] Grupa kancernog projekta je pokrenula tužbu klasne akcije u kojoj se zahteva korišćenje natpisa upozorenja na pakovanjima i u reklamama u sportskim događajima.^[22] Hot dog sadrži veliku količinu masti i soli, kao i prezervative natrijum nitrat i nitrit, te postoji mogućnost je da oni doprinosu učinku jedinjenja koja sadrže nitrat u uzrokovanju kancera.^[23] Po podacima AICR, prosečni rizik od raka debelog creva je 5.8 procenata, dok je ta vrednost 7 procenata kad se hot dog svakodnevno konzumira tokom više godina.^[23]

Hot dog ima relativno nisku koncentraciju heterocikličnoh amina (HCA) u poređenju sa drugim tipovima gotovih mesnih proizvoda, pošto se oni pripremaju na niskim temperaturama.^[24]

Rizik od gušenja

Hot dog predstavlja značajan rizik od gušenja, posebno kod dece. Jedna studija u SAD je utvrdila da 17% asfiksijacija uzrokovanih hranom među decom mlađom od 10 godina je posledica konzumiranja hot doga.^[25] Veličina, oblik i tekstura hot doga ga čini težim za izbacivanje iz dušnika. Ovaj rizik se redukuje sečenjem hot doga u male komade ili dužinskim sečenjem pre serviranja maloj deci. Predloženo je da se promeni veličina, oblik i tekstura da bi se smanjio rizik.^[26] Jedan pedijatrijski doktor koji radi na hitnim slučajevima je komentarisao da je zaglavljeni hot dog „skoro nemoguće“ isterati iz dečjeg dušnika.^[26]

Reference

^ „Hot Dogs Chain Store Basis”. Los Angeles Times. 11. 10. 1925. str. 18.
^ „Anniversary of Hot Dog, Bun.” (PDF). Binghamton (NY) Sunday Press. 29. 11. 1964. str. 10D.
^ Zwilling, Leonard (27. 9. 1988). „Trail of Hot Dog Leads Back to 1880's”. New York Times. str. A34. Pristupljeno 17. 6. 2013.
^ Lavin, Cheryl (24. 9. 1980). „Hot dog! 2 mustard moguls who relish their work.”. Chicago Tribune. str. E1.
^ Hauck-Lawson, Annie; Deutsch, Jonathan (2013). Gastropolis: Food and New York City. Columbia University Press. ISBN 9780231510066.
^ Mercuri, Becky (2007). The Great American Hot Dog Book: Recipes and Side Dishes from Across America. Gibbs Smith. ISBN 9781423600220.
^ Kraig, Bruce; Carroll, Patty (2012). Man Bites Dog: Hot Dog Culture in America. AltaMira Press. ISBN 9780759120747.
^ Harper, Douglas. „frankfurter”. Online Etymology Dictionary.
^ Harper, Douglas. „wiener”. Online Etymology Dictionary.
^ Schmidt 2003:241
^ KiteFly Web Design – kitefly.com. „Hot Dog History”. Hotdogchicagostyle.com. Приступљено 2012-03-05.
^ Allen, Beth; Westmoreland, Susan (ed.) (2004). Good Housekeeping Great American Classics Cookbook. New York: Hearst Books. p. 49.
^ Snodgrass, Mary Ellen (2004). Encyclopedia of Kitchen History. New York: Fitzroy Dearborn. p. 968.
^ McCullough 2000:240
^ Jakle & Sculle 1999:163–164
^ McCullough, Edo (1957). Good Old Coney Island: A Sentimental Journey Into the Past : the Most Rambunctious, Scandalous, Rapscallion, Splendiferous, Pugnacious, Spectacular, Illustrious, Prodigious, Frolicsome Island on Earth (на језику: енглески). Fordham Univ Press. стр. 234—236. ISBN 9780823219971.
^ „Coney Island History -Food & Dining”. www.westland.net. Приступљено 2017-09-11.
^ „Charles Feltman”. Coney Island History Project (на језику: енглески). 2015-05-22. Приступљено 2017-09-11.
^ „Listeria and food safety”. Health Canada. 2011-06-24. Архивирано из оригинала 07. 05. 2008. г. Приступљено 2012-03-05.
^ AICR Statement: Hot Dogs and Cancer Risk Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011), American Institute for Cancer Research, July 22, 2009.
^ Attack ad targets hot dogs as cancer risk, Canadian Broadcasting Company, August 27, 2008.
^ Hot dog cancer-warning labels sought in lawsuit: Healthy Cleveland, The Plain Dealer, August 29, 2009. Retrieved 2010-07-06.
^ ^а ^б New Attack Ad Targets Hot Dogs, Citing Dubious Cancer Risk, Fox News, August 26, 2008.
^ „A Hot Dog Healthier Than Chicken? Could Be...”. ClickOnDetroit.com. 2011-03-23. Архивирано из оригинала 26. 03. 2011. г. Приступљено 2011-03-27.
^ Harris, Carole Stallings; Baker, Susan P.; Smith, Gary A.; Harris, Richard M. (мај 1984). „Childhood Asphyxiation by Food: A National Analysis and Overview”. JAMA. 251 (17): 2231—2235. PMID 6708272. doi:10.1001/jama.251.17.2231. Приступљено 6. 3. 2012.
^ ^а ^б Szabo, Liz (22. 2. 2010). „Pediatricians seek choke-proof hot dog”. USA Today. Приступљено 6. 3. 2012.

Literatura

„Anniversary of Hot Dog, Bun” (PDF). Binghamton (NY) Sunday Press. 1964-11-29. стр. 10D.
Brady, William (1929-06-11). „Personal Health Service” (PDF). Amsterdam Evening Recorder. стр. 5.
„Hot Dogs Chain Store Basis”. Los Angeles Times. 1925-10-11. стр. 18.
Immerso, Michael (2002). Coney Island: The People's Playground. New Brunswick, New Jersey: Rutgers University Press. ISBN 0-8135-3138-1.
Jakle, John A.; Sculle, Keith A. (1999). Fast Food. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-6109-8.
Lavin, Cheryl (1980-11-24). „Hot dog! 2 mustard moguls who relish their work”. The Chicago Tribune. стр. E1.
Levine, Ed (2005-05-25). „It's All in How the Dog Is Served”. The New York Times.
McCollough, J. Brady (2006-04-02). „Frankfurter, she wrote: Hot dog shrouded in mystery”. The Kansas City Star. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 11. 04. 2021.
McCullough, Edo (2000) [1957]. Good Old Coney Island: A Sentimental Journey into the Past. New York: Fordham University Press. ISBN 0-8232-1997-6.
Popik, Barry (2004-07-15). „Hot Dog (Polo Grounds myth & original monograph)”. The Big Apple. Приступљено 2007-05-27.
Schmidt, Gretchen (2003). German Pride: 101 Reasons to Be Proud You're German. New York: Citadel Press. ISBN 0-8065-2481-2.
Sterngass, Jon (2001). First Resorts: Pursuing Pleasure at Saratoga Springs, Newport & Coney Island. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-6586-7.
Wilton, David (2004). Word Myths: Debunking Linguistic Urban Legends. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-517284-1.
Zwilling, Leonard (1988-09-27). „Trail of Hot Dog Leads Back to 1880's”. The New York Times. стр. A34.