Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

Smitsonovski institut

Smitsonovski institut
Logo
Zastava Smitsonovskog instituta
Smitsonovski institut на карти Central Washington, D.C.
Smitsonovski institut
Location within Central Washington, D.C.
Smitsonovski institut на карти САД
Smitsonovski institut
Location within Central Washington, D.C.
UspostavljenAugust 10, 1846
LokacijaVašington; Šantili (Virdžinija); Njujork
Koordinate38° 53′ 20″ С; 77° 01′ 34″ З / 38.889° С; 77.026° З / 38.889; -77.026
DirektorLoni Banč, sekretar Smitsonijana
Bebsajtwww.si.edu

Smitsonovski institut (/smɪθˈsoʊniən/ SMITH-soh-NEE-ən), takođe poznat jednostavno kao Smitsonijan, grupa je muzeja i istraživačkih centera pod upravom vlade Sjedinjenih Država. On je osnovan 10. avgusta 1846, „radi povećanje i širenja znanja”.[1] Institucija je dobila ime po osnivačkom donatoru, britanskom naučniku Džejmsu Smitsonu.[2] On je prvobitno bio organizovan kao „Nacionalni muzej Sjedinjenih Država”, ali je to ime prestalo da postoji kao administrativni entitet 1967.[3]

Nazvan „državnim potkrovljem”[4] zbog eklektične građe od 154 miliona predmeta,[2] institutovih 19 muzeja, 21 biblioteka, devet istraživačkih centara i zoološki vrt sadrže istorijske i arhitektonske znamenitosti, uglavnom smeštene u okrugu Kolumbija.[5] Dodatni objekti nalaze se u Arizoni, Merilendu, Masačusetsu, Njujorku, Pitsburgu, Teksasu, Virdžiniji i Panami. Više od 200 institucija i muzeja u 45 saveznih država,[note 1] Portorika i Paname su Smitsonovske pridružene ustanove.[6][7]

Institucija ima 30 miliona posetilaca godišnje[8], koje prima bez naknade. Njen godišnji budžet iznosi oko 1,2 milijarde dolara, a dve trećine dolazi iz godišnjih federalnih sredstava.[9] Ostala finansijska sredstva stižu iz donacije institutu, privatnih i korporativnih doprinosa, članarina i ostvarenih prihoda od maloprodaje, koncesije i licenciranja.[2] Publikacije instituta uključuju časopise Smitsonijan i Air & Space.

Osnivanje

„Dvorac” (1847), prva zgrada instituta, koja služi kao njeno sedište

Britanski naučnik Džejms Smitson (1765–1829) ostavio je veći deo svog bogatstva svom nećaku Henriju Džejmsu Hangerfordu. Kad je Hangerford umro bez potomaka 1835. godine,[10] posed je prešao u vlasništvo „Sjedinjenih Američkih Država, da se formira u Vašingtonu, pod imenom Smitsonovski institu, ustanova za povećanje i širenje znanja među ljudima”, u skladu sa Smitsonovom oporukom.[11] Kongres je službeno prihvatio nasleđe koje je prepušteno naciji, i ovavezao se na podršku Sjedinjenih Država ovoj dobrotvornoj instituciji dana 1. jula 1836. godine.[12] Američkog diplomatu Ričarda Raša je poslao u Englesku predsednik Endru Džekson radi preuzimanja ostavštine. Raš se vratio u avgustu 1838. sa 105 vreća sa 104.960 zlatnika (oko 500.000 dolara u to vreme, što je ekvivalentno sa 11.764.000 dolara 2018. godine).[13][14]

Development

Iako je prvi sekretar Smitsonijana, Džozef Henri, želeo da institut bude centar za naučno istraživanje,[15] on je takođe postao otpremište različitih zbirki vlade u Vašingtonu i Sjedinjenim Državama.[16] Istraživačka ekspedicija Sjedinjenih Država Američke mornarice oplovila je globus između 1838. i 1842. godine.[17] Putovanjem su prikupljene hiljade uzoraka životinja, herbarijum od 50.000 uzoraka biljaka i raznolike školjke i minerali, tropske ptice, tegle s morskom vodom i etnografski artefakti iz Južnog Tihog okeana.[17] Ovi uzorci i artefakti postali su deo Smitsonovskih kolekcija,[18] kao i oni prikupljeni u nekoliko vojnih i civilnih istraživanja Američkog zapada, uključujući premeravanje meksičke granice i premeravanja Pacifičke železnice, tokom kojih su prikušljeni mnogi indijanski artefakti i uzorci prirodne istorije.[19]

Godine 1846, regenti su razvili plan za posmatranje vremenskih prilika; 1847. godine dodeljen je novac za meteorološka istraživanja.[20] Institucija je postala magnet za mlade naučnike od 1857. do 1866, koji su formirali grupu pod nazivom Megaterijum klub.[21] Smitsonijan je odigrao kritičnu ulogu kao američka partnerska institucija u ranim bilateralnim naučnim razmenama sa Akademijom nauka Kube.[22]

Napomene

  1. ^ Države bez Smitsonijevih podružnica: Ajdaho, Nju Hempšir, Nju Džerzi, Severna Dakota, Juta.

Reference

  1. ^ Barlow, William (1847). The Smithsonian Institution, "for the Increase and Diffusion of Knowledge Among Men": An Address on the Duties of Government, in Reference Chiefly to Public Instruction : with the Outlines of a Plan for the Application of the Smithsonian Fund to that Object. B.R. Barlow. 
  2. ^ а б в „About Us”. Smithsonian. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017. 
  3. ^ „Smithsonian History > National Museum of American History”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 23. 6. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2013. 
  4. ^ Kernan, Michael (novembar 1997). „A Real Nation's Attic”. Smithsonian. Smithsonian Institution. 
  5. ^ Leaf, Jesse (13. 3. 2007). The Everything Family Guide To Washington D.C.: All the Best Hotels, Restaurants, Sites, and Attractions. Everything Books. ISBN 978-1-4405-2411-0. ‍:57
  6. ^ Kurin, Richard (29. 10. 2013). The Smithsonian's History of America in 101 Objects Deluxe. Penguin. ISBN 978-0-698-15520-6. 
  7. ^ „Smithsonian Affiliations”. Smithsonian Affiliations. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 16. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017. 
  8. ^ „Visitor Statistics”. Newsdesk: Newsroom of the Smithsonian. Smithsonian Institution. 31. 5. 2013. Архивирано из оригинала 08. 02. 2014. г. Приступљено 26. 7. 2014. 
  9. ^ „Budget / Federal Appropriations”. Smithsonian Dashboard. Smithsonian Institution. 2015. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017. 
  10. ^ Goode, George Brown (1897). The Smithsonian Institution, 1846–1896, The History of Its First Half Century. Washington, D.C.: De Vinne Press. стр. 25. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. 
  11. ^ „James Smithson – Founder of the Smithsonian, Last Will and Testament”. Smithsonian Scrapbook: Letters, Diaries and Photographs from the Smithsonian Archives. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 24. 8. 2011. г. Приступљено 4. 10. 2012. 
  12. ^ „Founding of the Smithsonian Institution”. Fact Sheets, Smithsonian Newsdesk. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 1. 9. 2012. г. Приступљено 4. 10. 2012. 
  13. ^ Heather Ewing, The Lost World of James Smithson: Science, Revolution, and the Birth of the Smithsonian, pp. 323–24, 330, 409. Ewing notes that it would be the equivalent of over $10 million today, using one index, but using a per-capita share of GDP, it would be the equivalent of over $220 million. It was close to the total of Harvard University's endowment at that point, which had accumulated for nearly 200 years by the 1830s and was not the result of a single gift, as Smithson's was.
  14. ^ Ottesen, Carole (2011). A Guide to Smithsonian GardensНеопходна слободна регистрација. Smithsonian Books. стр. 13. ISBN 978-1-58834-300-0. 
  15. ^ Orosz, Joel J. (28. 6. 2002). Curators and Culture: The Museum Movement in America, 1740-1870. University of Alabama Press. ISBN 978-0-8173-1204-6. ‍:155
  16. ^ Orosz, Joel J. (28. 6. 2002). Curators and Culture: The Museum Movement in America, 1740-1870. University of Alabama Press. ISBN 978-0-8173-1204-6. ‍:157
  17. ^ а б Benson, Keith Rodney; Rehbock, Philip F. (2002). Oceanographic History: The Pacific and Beyond. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98239-7. ‍:532
  18. ^ Adler, Antony (1. 5. 2011). „From the Pacific to the Patent Office: The US Exploring Expedition and the origins of America's first national museum”. Journal of the History of Collections. 23 (1): 49—74. ISSN 0954-6650. doi:10.1093/jhc/fhq002. 
  19. ^ Baird, S.F.; Emory, W.H. Report on the United States and Mexican boundary survey. Рипол Классик. ISBN 978-5-88160-802-6. ‍:13
  20. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Smithsonian Institution”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. 
  21. ^ Merrill, Marlene Deahl (1999). Yellowstone and the Great West: Journals, Letters, and Images from the 1871 Hayden Expedition. Lincoln: University of Nebraska Press. стр. 220. ISBN 9780803231481. Архивирано из оригинала 16. 7. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2016. 
  22. ^ Pastrana, Sergio Jorge. „Building a Lasting Cuba-U.S. Bridge through Science”. Science & Diplomacy. Science & Diplomacy. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 23. 12. 2019. 

Literatura

Spoljašnje veze

Smitsonovski institut на Викимедијиној остави.
Kembali kehalaman sebelumnya