Кошарком се бави од седме године, а 2003. прикључује се вршачкомХемофарму - на почетку игром у млађим категоријама, али већ у осамнаестој години добија прилику и у сениорском тиму овог клуба. Са првим тимом Хемофарма осваја и титулу првака Јадранске лиге 2004/05. и у њему остаје до 2009. године.
Сезону 2009/10. провео је у екипи Будућности из Подгорице, која у том периоду осваја оба национална трофеја. Након тога се вратио у Хемофарм, у коме овога пута бележи још запаженије роле. У јануару 2012. прешао ке у турски Галатасарај до краја сезоне.[1]
Сезону 2015/16. почео је као играч Турк Телекома, али је напустио клуб у децембру 2015. године.[5] Дана 25. децембра 2015. потписао је краткорочни уговор са Мега Лексом.[6] У дресу Меге је наступио на само три утакмице и већ 15. јануара 2016. прешао је у Венецију до краја сезоне.[7] У јулу 2016. по трећи пут је обукао дрес Будућности,[8] и са њом је у сезони 2016/17. освојио оба домаћа трофеја. Средином јула 2017. потписао је за Зјелона Гору.[9] У пољској екипи је био до 10. децембра 2018. када је прешао у Автодор Саратов до краја сезоне 2018/19.[10]
У новембру 2019. потписао је за Гојанг Орионсе из Јужне Кореје.[11] У овој екипи је био до фебруара 2020. када је због пандемије корона вируса одлучио да напусти клуб.[12] Почетком марта 2020. потписао је уговор са руском Пармом.[13] У септембру 2021. потписао је уговор са екипом Јенисеја из Краснојарска.[14] Почетком јануара 2022. вратио се у српску кошарку и потписао краткорочни уговор са Мегом.[15] Током сезоне 2022/23. наступао је за ОКК Београд у Кошаркашкој лиги Србије.
