Кишни фактор један је од природних фактора који својим утицајем одређује рапрострањеност и опстанак вегетације и човека, као и њену продуктивност. Један је од битних чинилаца валоризације простора. Међу метеоролошким показатељима падавине имају преовладавајући утицај на услове гајења биљака.[1]
Општа разматрања
Клима је комплексан (посредни) еколошки фактор., који описујемо помоћу различитих климатских елемената, појава и индекса који утичу на развој биљних екосистема и њихово природно распрострањење.
За биљне екосистеме најважније су температуре ваздуха, количине падавина, влага ваздуха и ветар.[2]
Како се климатски услови мењају кроз време, то се одражава на раст и развој свих организама. За одређивање промена климе долази до изражаја временски фактор. Променом неког елемента су везане и промене других елемената и појава.
- Годишњи кишни фактор
Кишни фактор, односно годишњи кишни фактор је однос средње годишње количине падавина у милиметрима и средње годишње температуре у степенима C, према Р. Лангу изражен је обрасцем:
- ф = Пг : Тг
- ф - годишњи кишни фактор,
- Пг - средња годишња количина падавина (mm),
- Тг - средња годишња температурa (°C).
Кишни фактор климу дели на:
| Клима |
ф - годишњи кишни фактор
|
| Аридну (суву) |
Мање од 40
|
| Семиаридну (полусуву) |
40-60
|
| Семихумидну (полувлажну) |
60-100
|
| Хумидну (влажну) |
100-160
|
| Перхумидну (превлажну) |
Већи од 160
|
- Месечни кишни фактор
За разлику од Р. Ланга педолог проф. др. Миховил Грачанин одредио је кишни фактор за сваки месец, изражен следећим обрасцем:
- КФМ = Пм : Тм
- КФМ - месечни кишни фактор,
- Пм - средња месечна количина падавина у мм,
- Тм - средња месечна температура у степенима Ц.
На основу овога др Грачанин разликовао је:
| Клима |
КФМ - месечни кишни фактор
|
| Аридну (суву) |
Мање од 3,3
|
| Семиаридну (полусуву) |
3,3-5
|
| Семихумидну (полувлажну) |
5-6,6
|
| Хумидну (влажну) |
6,6-13,3
|
| Перхумидну (превлажну) |
Већи од 13,3
|
Помоћу кишног фактора утврђује се колико би милиметар био висок слој воде кад не би било испаравања, отицања по површини и прокапљивања у тло.[3]
Значај кишног фактора
Резултати биљне производње условљени су између осталог и са количином, распоредом, учесталошћу и интензитетом падавина. Значај падавина је углавном условљен распоредом годишње висине падавина по месецима, а нарочито у вегетационом периоду, када расподела падавина игра изузетно важну улогу у пољопривреди.[4]
Годишње вредности кишног фактора са становишта пољопривреде крију у себи одређене недостатке који се првенствено односе на распоред падавина. Због тога већу пажњу треба посветити месечним вредностима, нарочито у раздобљу активних температура изнад 10 °C, које означавају у ужем смислу, вегетациони период.[5]
Истраживањима утврђено је да се с растом кишног фактора смањује дубина основне обраде тла, те да је у подручјима с мањим кишним фактором треба повећати.
При одређивању дубине обраде, присутни су и други фактори (тип земљишта, култура, састав биљне производње) али климатски, изражен у овом случају кроз кишни фактор, игра свакако значајну, понекад и доминантну улогу, посебно ако се обрада земљишта налази и у функцији корекције климе.
Извори
- ^ Хамутдинов, Г. Ю., Шанталинский, К. М. (2000): Метеорология и климатология – учение об атмосфере, Издательство Казанского университета
- ^ Милосављевић, М. (1963): Климатологија, Научна књига, Београд
- ^ Cvitanović, A. Geografski rječnik. Zadar : Hrvatsko geografsko društvo. 2002.
- ^ Милосављевић, М., Милосављевић, К. (1962): Утицај орографије на распоред падавина у Источној Србији, Зборник радова Пољопривредног факултета у Београду, бр. 330, Београд
- ^ Исаав, А. А. (2003): Екологическая климатология, Научный мир, Москва
