Марко Фотез |
|---|
| Датум рођења | (1915-01-31)31. јануар 1915. |
|---|
| Место рођења | Загреб, Аустроугарска |
|---|
| Датум смрти | 3. децембар 1976.(1976-12-03) (61 год.) |
|---|
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
|---|
Марко Фотез (Загреб, 31. јануар 1915 — Београд, 3. децембар 1976)[1] био је редитељ, театролог и књижевник.[2]
Биографија
Студирао је и дипломирао 1937. славистику на Филозофском факултету у Загребу. Докторирао је 1943. тезом о Стјепану Милетићу.[2]У загребачком позоришту био је помоћник редитеља, секретар и редитељ (1933—1939), а затим је радио у позориштима у Сплиту, Осијеку, Задру, Ријеци, Вараждину и Београду, па поново у Сплиту.
Фотез је један од оснивача Дубровачких летњих игара[1] и Дана хварског казалишта.[3] За савремено позориште открио је Марина Држића и његовог Дунда Мароја којег је у сопственој адаптацији поставио у Загребу 1938. Открио је и у Сплиту 1966. режирао Кату Капуралицу, Влаха Стулија.[3]
У земљи и иностранству поставио је око 150 драмских и музичких представа.[2] Нарочито су биле запажене његове режије Шекспировог Хамлета и Сна летње ноћи на Дубровачким летњим играма. За позориште, радио и телевизују адаптирао је многа дела из старије хрватске драмске књижевности и драматизовао савремену прозу.
Написао је комедије „Ујак“ и „Четворка“, и више оперских и оперетских либрета. Писао је и песме и прозу, а објавио је и низ путописа из земље и иностранства, о којима претежно говори о позоришту. Објавио је и многе критике, чланке, фељтоне, есеје и студије о позоришту и драмској књижевности. Посебно се интересовао за Стјепана Милетића, те јужнохрватско позориште и драматику. Између осталог уредио је и Комедије 17. и 18. века за библиотеку ПСХК (Пет стољећа хрватске књижевности) 1967.
Са немачког, италијанског, чешког, словачког руског и енглеског преводио је оперска либрета, драмска дела и романе.[2]
Марко Фотез је био ожењен глумицом Маријом Црнобори.[4]
Умро је у Београду 3. децембра 1976. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Библиографија
- Пјесме лутања, Загреб 1942;
- Казалишни фељтони, Загреб 1943;
- Theatralia, Загреб 1944;
- Mozaik - Putopisi, Suvremena biblioteka Zagreb (NDH) 1944, str. 205.
- Пет година у Београдском драмском позоришту, Рад ЈАЗУ 1962, 326;
- Путовања с Дундом Маројем, Дубровник 1974;
- Казалишна ходочашћа, Загреб 1981
- Есеји и фељтони. Хрватске теме Сплит 1982.
Референце
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 201.
- ^ а б в г „Fotez, Marko”. enciklopedija.hr. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ а б „FOTEZ, MARKO”. leksikon.muzej-marindrzic.eu. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ „Marija Crnobori (1918-2014)”. ludus-online.rs. Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 26. 1. 2022.
Извори
- Текст др Бранка Хећимовића, вишег научног саветника Завода за књижевност и театрологију Јазу Загреб у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1986. том 4 стр 210.
