Мошо Одаловић

Мошо Одаловић
Пуно име	Момчило Одаловић
Датум рођења	(1947-04-01)1. април 1947.
Место рођења	Старо Грацко, код Липљана, ФНР Југославија

Момчило Мошо Одаловић (Старо Грацко, 1. април 1947) српски је песник за децу и младе.

Рођен је у Старом Грацком (општина Липљан),^[1] на обали реке Ситнице.

Основну школу завршио је у Липљану, гимназију у Косовској Митровици, а на Филолошком факултету студирао је књижевност.

У „Јединству“ је радио као новинар, уредник „Јединства за децу“ и главни уредник „Ђурђевка“.

Од 1994. године живи у Смедереву, „у својих 7,5 ари коначне отаџбине“, као слободан уметник.

Мошо Одаловић је написао песму Јези ли знао Црњанског, на тему свог избеглиштва из завичаја, коју је посветио Љубивоју Ршумовићу.^[2]

Писац је, сликар, илустратор и калиграф. Имао је више самосталних изложби. Области уметничког рада и интересовања су му: слике, илустрације, скулптуре, уметничка столарија, уметничка фотографија.

• Фестивал југословенске поезије младих^[3]
• Смедеревска песничка јесен^[4]
• Изложбе „Мошове занимације“- слике, илустрације, уметничка столарија, фотографија...
• Књижевни сусрети на Козари^[5]
• Књижевни фестивал „Борина недеља“
• Змајеве дечје игре

• Горанова плакета
• Награда „Принц дечјег царства”, Република Српска
• Награде Сајма књига у Бања Луци и Сајма књига у Херцег Новом
• Новосадско Звонце популарности
• Награда „Змајев штап”, (почасна награда домаћину Игара)
• Награда „Златно Гашино перо”, 2001.
• Награда „Златни кључић”, 2002.
• Награда „Сребрно Гашино перо”, за књигу Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003.
• Награда „Раде Обреновић”, за књигу Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003.
• Награда „Гордана Брајовић”, за књигу Поправљање низбрдице, 2007.
• Књижевна награда „Невен”, за књигу Где је лампино дете, 2008.
• Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за књигу Где је лампино дете, 2008.
• Награда „Грачаничка повеља”, 2009.
• Вукова награда, 2013.
• Повеља Змајевих дечјих игара, 2016.
• Награда „Жичка хрисовуља”, 2017.

• Тако и толико, 1973.
• Лирски покер, епистоларна лирика,1994 (са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем)

• Врло важно, 1975,
• Да ти кажем нешто, 1977,
• Пегави генерали, 1981,
• Од амебе до бебе, 1982,
• Неко је украо ласту, 1987,
• Мама је глагол од глагола радити, 1986,
• Друже тата, кућни команданте, 1986,
• Овде нешто није у реду, 1988,
• Ветар ми однео панталоне, 1991,
• Том Сојер у Црној Гори, 1991,
• Тако је било, пчеле ми, 1995,
• Баба је ту , ја сам у Јапану,1996,
• Рече ми једно дијете, 1997,
• Косовчице, 1998,
• Брза књига, 1999,
• Петорица из српског, 1999,
• Буквар, завичајни појмовник, 2001,
• Јабуко мирисна
• Завичајни буквар (мешавина поезије, причања, афоризама, досетки, каламбура, пошалица и ћаскања, духовитих и мудровраголастих поука и упутстава за игру и одрастање). У овом делу појављује се као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф.
• Поправљамо низбрдице, 2006
• Црталиште игралиште за предшколце и основце, 2007 (У овом делу такође се појављује као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф).
• Где је лампино дете, 2008
• Жича пчелино чедо, 2009

• Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003
• Ево сецкам воду за хрчка, 2008

• Милисав Савић: Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, 1994.
• Даница Андрејевић: Савремени писци Косова и Метохије, лексикон, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2005,