Операција Лабрадор

Операција Лабрадор
	Део рата у Хрватској
	45° 48′ 42″ С; 15° 58′ 54″ И / 45.81154° С; 15.981672° И
Време	19. август 1991.
Место	Загреб
Сукобљене стране
СФРЈ	Хрватска

Операција Лабрадор била је операција под лажном заставом коју је спровела Контраобавештајна служба (КОС) Југословенског ратног ваздухопловства у главном граду Хрватске, Загребу, током раних фаза рата у Хрватској. Осмишљен је као серија терористичких напада са циљем стварања имиџа Хрватске као профашистичке државе. Две експлозије извршена су 19. августа 1991. године, једно у Дому Јеврејске заједнице и друго у близини јеврејских гробова на гробљу Мирогој; није било жртава. Додатни напади били су усмерени на железничку мрежу и били су осмишљени да умешају хрватског председника. Операција Лабрадор је допуњена Операцијом Опера — пропагандном кампањом коју је осмислио КОС да би дезинформисао медије.

Даље активности операције Лабрадор прекинуте су у септембру, након што су хрватске власти заузеле регионални штаб Југословенског ратног ваздухопловства у Загребу и заплениле документацију у вези са операцијом. Властима је требало скоро месец дана да анализирају заробљене документе, што је дало време главним агентима који су учествовали у бомбашким нападима да побегну. Петнаест других је ухапшено у вези са нападом, али су касније пуштени у размену заробљеника. Петорици агената КОС-а, који су учествовали у операцији Лабрадор, суђено је у Савезној Републици Југославији, по оптужбама за тероризам, али су ослобођени. Хрватске власти су ухватиле двојицу агената КОС-а, који су учествовали у операцији и судили им, заједно са још седам агената којима је суђено у одсуству. Притвореници су ослобођени оптужби, док су они којима је суђено у одсуству осуђени.

Постојање операције Лабрадор додатно је потврђено сведочењем бившег агента КОС-а, мајора Мустафе Чандића, током суђења Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију 2002. године.

Историјска позадина

У августу 1990. дошло је до побуне у Хрватској са средиштем у претежно српским насељеним подручјима Далматинске загоре код Книна,^[1] Лике, Кордуна и Баније и источне Хрватске.^[2] Подручја су касније названа САО Крајина (Српска аутономна област) и, након што су локални лидери објавили намеру да интегришу САО Крајину са Србијом, Влада Хрватске је покрет за отцепљење САО Крајине прогласила побуном.^[3] До марта 1991. сукоб је ескалирао у рат.^[4] У јуну 1991. Хрватска је прогласила независност након распада Југославије.^[5] Уследио је тромесечни мораторијум,^[6] након чега је декларација ступила на снагу 8. октобра 1991.^[7]

Пошто је Југословенска народна армија (ЈНА) пружила подршку руководству САО Крајине и хрватској полицији која није могла да се избори са ситуацијом, у мају 1991. формиран је Збор народне гарде (ЗНГ).^[8] Развој војске Хрватске био је ометен ембаргом УН на оружје који је уведен у септембру,^[9] док је војни сукоб у Хрватској наставио да ескалира.^[10] ЈНА је држала значајне снаге у главном граду Хрватске, Загребу, током 1991.^[11]

Експлозије

У августу 1991. године, Контраобавештајна служба Југословенског ратног ваздухопловства (КОС) извела је низ активности, под шифрованим називом Операција Лабрадор, са циљем да дискредитује новоизабрану хрватску владу. Планирано је да Операција Лабрадор обухвати неколико терористичких напада који би ишли руку под руку са активностима Операције Опера — пропагандне кампање осмишљене како би се медији хранили дезинформацијама. Ове две операције имале су за циљ да прикажу Хрватску као профашистичку државу.^[12] Алтернативни назив за Операцију Опера је био Операција Опера-Оријенталис,^[13] или Операција Опера Ориенталис.^[14]

Операцијом Лабрадор руководио је генерал-пуковник Слободан Ракочевић, начелник југословенског ваздухопловства КОС-а са седиштем у Земуну.^[15]^[16] У Загребу је оперативна контрола Лабрадора додељена потпуковнику Ивану Саболовићу,^[17] и мајору Чеди Кнежевићу.^[15] Потпуковник Раденко Радојчић је био задужен за складиштење знатне количине експлозива у Загребу и околини и накнадно постављање експлозивних направа на за то одређена мјеста.^[13]^[18] Експлозив и друга муниција били су ускладиштени на неколико локација.^[19]

Дана 19. августа, у оквиру операције Лабрадор постављене су бомбе у Јеврејски општински центар у Палмотићевој улици у Загребу^[20] и јеврејски гробови на гробљу Мирогој.^[21] Експлозије су изазвале материјалну штету, али није било жртава. Није било јавних преузимања одговорности за напад.^[22] Осим две експлозије у Загребу, сматрало се да су агенти активни у оквиру операције Лабрадор одговорни и за дизање у ваздух дела пруге Загреб–Београд код Винковаца и пруге између Глине и Војнића.^[13] Напади на железницу се такође наводе као део операције Опера.^[23]

Последице

Непосредно након бомбашких напада у Загребу, Јосип Манолић, који је тада био именован за шефа хрватске обавјештајне службе, тврдио је да су одговорни хрватски десничарски екстремисти.^[13] Операција Лабрадор је прекинута након што су ЗНГ и хрватска полиција заузели штаб југословенског ратног ваздухопловства у Загребу 15. септембра 1991. године, током битке код касарне. Материјали заробљени у објекту били су шифре и компјутерски дискови у вези са операцијом Лабрадор, као и Саболовићеве белешке. Саболовић је материјал предао свом непосредном претпостављеном у штабу Мирку Мартићу, али Мартић није успео да их уништи. Као одговор, Саболовић је побегао из Загреба. Хрватској полицији требало је скоро месец дана да правилно анализира заробљени материјал и разоткрије операцију Лабрадор.^[17] Саболовић је касније тврдио да је само део мреже Операције Лабрадор разбијен,^[24] али му је противречио мајор КОС-а Мустафа Чандић који је био постављен у земунском седишту КОС-а.^[15]^[25]

Водеће хрватске политичке странке оградиле су се од догађаја и позвале су на хитну реакцију и истрагу.^[26]

У јесен 1991. године, хрватске обавештајне службе покренуле су Операцију Јањичар чији је циљ био разбијање преостале мреже КОС-а у Хрватској. Операција је била заједничка операција свих хрватских обавјештајних служби. Овластили су га Иван Векић и Гојко Шушак, тадашњи министри унутрашњих послова и одбране, а на челу ланца одлучивања био је Јосип Перковић.^[27] До краја 1991. ухапшено је петнаест осумњичених; они су накнадно размењени за Антона Кикаша, којег је ЈНА заробила док је кријумчарио авион са оружјем у Хрватску.^[28] Операција је такође довела до откривања списка осумњичених оперативаца КОС-а у Хрватској са 1.789 имена и псеудонима.^[27]

Ракочевићу, Саболовићу, Радојчићу и још двојици бивших агената КОС-а суђено је у Београду 1993. године. Петорица су оптужени за подстицање на тероризам и друга кривична дела али су сви ослобођени.^[29] Радојчић је поново ухапшен у Загребу крајем 1993.^[27] Друго суђење Радојчићу и осморици оптужених за операције Лабрадор и Опера, одржано је у Загребу и завршено је ослобађајућом пресудом Радојчићу и Ратомиру Мажибради, који су били у притвору, и осуђујућим пресудама осталим оптуженима којима је суђено у одсуству.^[28]

Сведочећи на суђењу Слободану Милошевићу у Међународном кривичном суду за бившу Југославију 2002. године, Чандић је навео да су сви агенти операције Лабрадор напустили Загреб и са собом понели преосталу документацију. Он је рекао и да је КОС 1991. имао широку мрежу доушника у оквиру хрватских обавештајних служби и владајуће Хрватске демократске заједнице. Чандић је такође сведочио да је експлозија на делу железнице код Винковаца имала за циљ да умеша председника Хрватске Фрању Туђмана.^[30]

У периоду од фебруара до септембра 1992. године^[20] извршена је санација штете од бомбе на Јеврејском општинском центру, помоћу државних средстава.^[31]

Референце

^ The New York Times & 19 August 1990.
^ ICTY & 12 June 2007.
^ The New York Times & 2 April 1991.
^ The New York Times & 3 March 1991.
^ The New York Times & 26 June 1991.
^ The New York Times & 29 June 1991.
^ Narodne novine & 8 October 1991.
^ EECIS 1999, стр. 272–278.
^ The Independent & 10 October 1992.
^ UNSC & 28 December 1994, Section III.
^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 51.
^ Armatta 2010, стр. 149.
^ ^а ^б ^в ^г Bilić 2005, стр. 172.
^ The Jerusalem Post & 3 February 1993.
^ ^а ^б ^в ICTY & 11 November 2002, стр. 12735.
^ Gow 2003, стр. 61.
^ ^а ^б CIA 2002, стр. 55.
^ ICTY & 11 November 2002, стр. 12816.
^ ICTY & 11 November 2002, стр. 12737.
^ ^а ^б JCZ 2012, стр. 14.
^ Bilić 2005, стр. 137.
^ The New York Times & 20 August 1991.
^ ICTY & 11 November 2002, стр. 12740.
^ CIA 2002, стр. 56.
^ Oslobođenje & 1 October 2010.
^ „Тероризам и у Загребу”. Борба. 1991.
^ ^а ^б ^в Nacional & 27 February 2006.
^ ^а ^б HRT & 13 November 2002.
^ Radojčić 2009, стр. 137.
^ Slobodna Dalmacija & 12 November 2002.
^ Cvitanic 2011, стр. 47.

Литература

Књиге, научни и стручни часописи

Armatta, Judith (2010). Twilight of Impunity: The War Crimes Trial of Slobodan Milosevic. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-4746-0.
Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National Security and the Future (на језику: хрватски). Zagreb, Croatia: St. George Association. 6 (1–2): 73—184. ISSN 1332-4454.
Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis (2002). Balkan battlegrounds: a military history of the Yugoslav conflict, 1990–1995, Volume 2. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. ISBN 978-0-16-066472-4.
Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States. London, England: Routledge. 1999. ISBN 978-1-85743-058-5.
Cvitanic, Marilyn (2011). Culture and Customs of Croatia. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-35117-4.
Gow, James (2003). The Serbian Project and Its Adversaries: A Strategy of War Crimes. London, England: C. Hurst & Co. ISBN 978-1-85065-646-3.
Klemenčič, Matjaž; Žagar, Mitja (2004). The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-294-3.
Thomas, Nigel; Mikulan, Krunislav (2006). The Yugoslav Wars (1): Slovenia & Croatia 1991–95. Oxford, England: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-963-9. Архивирано из оригинала 2014-12-18. г.

Вести

Bellamy, Christopher (10. 10. 1992). „Croatia built 'web of contacts' to evade weapons embargo”. The Independent. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г.
Engelberg, Stephen (3. 3. 1991). „Belgrade Sends Troops to Croatia Town”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г.
Jelinić, Berislav; Šoštarić, Eduard; Mihovilović, Maroje (27. 2. 2006). „1789 agenata KOS-a u RH” [1789 KOS Agents in Croatia]. Nacional (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г.
„KOS je imao svoje doušnike u redovima HDZ-ovih dužnosnika” [KOS had Informants in HDZ Ranks]. Slobodna Dalmacija (на језику: хрватски). 12. 11. 2002. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.
„Mustafa Čandić potvrdio višegodišnje pisanje Oslobođenja: Radončić je (bio) špijun Beograda” [Mustafa Čandić Confirms Years of Oslobođenje's Writing: Radončić is (was) Belgrade's Spy]. Oslobođenje (на језику: бошњачки). 1. 10. 2010. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.
„Roads Sealed as Yugoslav Unrest Mounts”. The New York Times. Reuters. 19. 8. 1990. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г.
Sudetic, Chuck (2. 4. 1991). „Rebel Serbs Complicate Rift on Yugoslav Unity”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г.
Sudetic, Chuck (26. 6. 1991). „2 Yugoslav States Vote Independence To Press Demands”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г.
Sudetic, Chuck (29. 6. 1991). „Conflict in Yugoslavia; 2 Yugoslav States Agree to Suspend Secession Process”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 11. 2013. г.
Sudetic, Chuck (20. 8. 1991). „Truce in Croatia on Edge of Collapse”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 6. 2013. г.
Tsur, Batsheva (3. 2. 1993). „Anatomy of a Balkan Frame-up”. The Jerusalem Post. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.
„Zašto je afera Labrador ostala u sjeni?” [Why Was Labrador Affair Sidetracked?] (на језику: хрватски). Hrvatska radiotelevizija. 13. 11. 2002. Архивирано из оригинала 17. 10. 2008. г. Приступљено 12. 12. 2013.

Међународни, владини и други извори

McAlea, Dominic; Kaiser, Colin; Lund, Terje; Hoel, Oyvind (28. 12. 1994). „Final report of the United Nations Commission of Experts established pursuant to security council resolution 780 (1992), S/1994/674/Add.2 (Vol. V)”. United Nations Security Council. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2013.
„Odluka” [Decision]. Narodne novine (на језику: хрватски) (53). 8. 10. 1991. ISSN 1333-9273.
Radojčić, Radenko (2009). „Izjava” [Statement]. National Security and the Future (на језику: хрватски). Zagreb, Croatia: St. George Association. 10 (3–4): 49—222. ISSN 1332-4454.
„The Prosecutor vs. Milan Martic – Judgement” (PDF). International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 12. 6. 2007.
„Transcripts of the Trial of Slobodan Milošević”. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 11. 11. 2002. стр. 12732—12848.
„Židovi i Zagreb – Sinagoga i Zagreb, 1806.-2012.” [Jews and Zagreb – Synagogue and Zagreb, 1806–2012] (PDF). Jewish Community of Zagreb. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-05. г. Приступљено 2013-10-28.

[FOOTNOTEThe_New_York_Times19_August_1990-1] The New York Times & 19 August 1990.

[FOOTNOTEICTY12_June_2007-2] ICTY & 12 June 2007.

[FOOTNOTEThe_New_York_Times2_April_1991-3] The New York Times & 2 April 1991.

[FOOTNOTEThe_New_York_Times3_March_1991-4] The New York Times & 3 March 1991.

[FOOTNOTEThe_New_York_Times26_June_1991-5] The New York Times & 26 June 1991.

[FOOTNOTEThe_New_York_Times29_June_1991-6] The New York Times & 29 June 1991.

[FOOTNOTENarodne_novine8_October_1991-7] Narodne novine & 8 October 1991.

[FOOTNOTEEECIS1999272–278-8] EECIS 1999, стр. 272–278.

[FOOTNOTEThe_Independent10_October_1992-9] The Independent & 10 October 1992.

[FOOTNOTEUNSC28_December_1994Section_III-10] UNSC & 28 December 1994, Section III.

[FOOTNOTEThomasMikulan200651-11] Thomas & Mikulan 2006, стр. 51.

[FOOTNOTEArmatta2010149-12] Armatta 2010, стр. 149.

[FOOTNOTEBilić2005172-13] а ^б ^в ^г Bilić 2005, стр. 172.

[FOOTNOTEThe_Jerusalem_Post3_February_1993-14] The Jerusalem Post & 3 February 1993.

[FOOTNOTEICTY11_November_200212735-15] а ^б ^в ICTY & 11 November 2002, стр. 12735.

[FOOTNOTEGow200361-16] Gow 2003, стр. 61.

[FOOTNOTECIA200255-17] а ^б CIA 2002, стр. 55.

[FOOTNOTEICTY11_November_200212816-18] ICTY & 11 November 2002, стр. 12816.

[FOOTNOTEICTY11_November_200212737-19] ICTY & 11 November 2002, стр. 12737.

[FOOTNOTEJCZ201214-20] а ^б JCZ 2012, стр. 14.

[FOOTNOTEBilić2005137-21] Bilić 2005, стр. 137.

[FOOTNOTEThe_New_York_Times20_August_1991-22] The New York Times & 20 August 1991.

[FOOTNOTEICTY11_November_200212740-23] ICTY & 11 November 2002, стр. 12740.

[FOOTNOTECIA200256-24] CIA 2002, стр. 56.

[FOOTNOTEOslobođenje1_October_2010-25] Oslobođenje & 1 October 2010.

[26] „Тероризам и у Загребу”. Борба. 1991.

[FOOTNOTENacional27_February_2006-27] а ^б ^в Nacional & 27 February 2006.

[FOOTNOTEHRT13_November_2002-28] а ^б HRT & 13 November 2002.

[FOOTNOTERadojčić2009137-29] Radojčić 2009, стр. 137.

[FOOTNOTESlobodna_Dalmacija12_November_2002-30] Slobodna Dalmacija & 12 November 2002.

[FOOTNOTECvitanic201147-31] Cvitanic 2011, стр. 47.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

Операција Лабрадор

Историјска позадина

Експлозије

Последице

Референце

Литература

Read other articles:

Pat Barker

Adek Chandra Kurniawan

Ронкур (Мозель)

Temple maçonnique de Norfolk

Atropa belladonna

Vista Hermosa Natural Park

Kempton Park Racecourse

Food power

Degehabur

Ahli bahasa

Erosão eólica

John W. McCormack

Farhanna Farid

Soyuz MS-15

Culture change

Spanish Cultural Heritage Institute

Apache Cocoon

Kitanomaru Park

List of United States Supreme Court cases, volume 307

Brain tumor