1642

Ovo je članak o godini 1642.

Godina 1642 (MDCXLII) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

• 14. 1. (4. 1. po j.k.) - Engleski kralj Čarls I ulazi u Parlament i bezuspešno pokušava uhapsiti petoricu poslanika - nakon ovoga odlazi iz Londona u Oksford.
• zima 1641-42 - Mandžursko osvajanje Kine: Bitka Songjin je važna Qingovska pobeda nad vojskama Minga i zauzeće gradova Songshan i Jinzhou. Mandžurci će ove godine upadati i u provinciju Shandong.
• januar - Uz dopune obnovljen Žitvatoročki mir između Habsburga i Osmanlija.
• 25. 1. - Zagrebački biskup bezuspešno protestuje kod čazmanskog kaptola zbog građenja manastira Lepavine; monasi ovog manastira kasnije tokom godine odlaze u Rusiju (1642-43) odakle donose knjige, među kojima i jevanđelje, poklon kijevskog mitropolita Petra Mogile^[1].
• 17. 2. - Aximski ugovor Holanđana i domorodaca u današnjoj Gani.
• 6. 3. - Bulom In eminenti papa Urban VIII. osuđuje jansenizam.
• 9. 3. - Habsburško-osmanlijski mir produljen na 20 godina, ali dolazi do komplikacija^[2].
• 25. 3. (15. 3. po j.k.) - Engleski parlament proglašava da je Ordinansa o Miliciji obavezujuća iako kralj nije dao pristanak.

• 30. 4. - Hrvatski sabor u Varaždinu, predstavljen novi podban Gašpar Orehovački^[2].
• 15. 5. - Šveđani zauzeli Olomouc u Moravskoj, njihovi konjanici viđeni u okolici Beča prije nego što su odbačeni^[2].
• 15. 5. - Maloletni Abbas II postaje šah Persije (do 1666).
• 17. 5. - Paul de Chomedey, sieur de Maisonneuve osnovao Montreal (prvobitno Ville Marie).
• 26. 5. - Tridesetogodišnji rat: bitka kod Honnecourta je težak francuski poraz od Španaca, ali pošto su ovi previše oprezni, ne iskorištavaju ga.

• jul - Prvi Engleski građanski rat: prva veća akcija je kraljeva neuspešna Opsada Hulla, ne bi li se dokopao tamošnjeg arsenala.
• avgust - Holanđani sasvim izbacili Špance sa Formoze.
• 22. 8. - Ferdinand III. potvrdio Vlaške statute^[3]. Iste godine donosi naredbu kojom se otežava pristup pravoslavnim sveštenicima^[4].
• 1. 9. (22. 8. po j.k.) - Engleski kralj Charles I diže kraljevsku bojnu zastavu na zamku Nottingham, čime proglašava rat svom Parlamentu - formalno počinje Prvi Engleski građanski rat.
• 12. 9.? - Naređeno zatvaranje pozorišta u Londonu, što predstavlja kraj Engleskog renesansnog pozorišta.
• septembar - Turci povratili Azov, nakon što je ruski car Mihajlo I. naredio kozacima da ga napuste.
• septembar - Baron Ivan Galer potvrđuje pravo vlasništva na neka zemljišta novoizgrađenom manastiru Lepavini^[5].

• 5. 10. - Vojvoda i veliki sudac Ivanićke Krajine Đurađ odbija zahtjev zagrebačkog biskupa da mu (katolički) predavci plaćaju žirovinu i desetinu - solidarnost krajišnika obiju vjera^[6][7].
• 23. 10. - Tridesetogodišnji rat: Bitka kod Breitenfelda je odlučna švedska pobeda u Saksoniji (Lennart Torstensson).
• oktobar/novembar - Patrijarh Pajsije se u Peći sastao sa Trogiraninom Franom Leonardijem, misionarom Kongregacije, - ne prihvata unijaćenje^[8][9], ali i ne odbija kontakte sa Rimom^[10].
• 2. 11. (23. 10. po j.k.) - Bitka kod Edgehilla je prva postrojena bitka Engleskog građanskog rata - bez jasnog pobednika.
• 23. 11.? - Bitka kod Turnham Greena: parlamentarna vojska sprečila rojaliste da uđu u London.
• 24. 11. - Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio ostrvo, prvobitno nazvano Van Diemenova zemlja a kasnije Tasmanija.
• 27. 11. - Kralj Ferdinand raspustio Ugarski sabor zbog mađarskih žalbi da se progone protestanti^[2].
• 2. 12. - Umro zagrebački biskup Benedikt Vinković.
• 4. 12. - Umro francuski prvi ministar kardinal Richelieu, nasleđuje ga kardinal Jules Mazarin (do 1661).
• 13. 12. - Abel Tasman je prvi Evropljanin koji je video Novi Zeland.

• Turci utvrdili stari grad Perušić u Lici, ali ogulinski kapetan Gašpar Frankopan ga zauzeo, opustošio kraj oko Zavalja i vratio se sa 200 kršćana^[2].
• Iseljavanje jednog broja "Vlaha" iz uže Hrvatske^[11].
• U Veneciji otiskana Kita cvitya razlikova Ivana Ivaniševića.
• Mustaj-beg Lički (Hasunović) postaje bihaćki kapetan (do 1676)^[12].
• Patrijarh Pajsije napisao Žitije cara Uroša.
• Bitoljski kadija na molbu turskih prvaka dozvoljava stranim trgovcima prodaju odijela i druge trgovačke robe, koja je jeftinija nego kod domaćih trgovaca^[13].
• Prvi put se pominje Atli-beg po kome su nazvani Atlagići tj. Atlibegovići.
• Rembrandt van Rijn završio sliku "Noćna straža".
• Blaise Pascal počinje rad na računskoj mašini.
• Pobunjenik Li Zicheng opseda Kaifeng - guverner grada probija nasipe ne bi li ga oterao ali u nastaloj poplavi gine većina stanovništva.
• Lhasa je ponovo glavni grad Tibeta.
• Portugalci potčinili kraljevinu Wehale na ostrvu Timor.
• Medicina: Guillaume de Baillou je prvi opisao reumu a Johann Georg Wirsung glavni gušteračni vod.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1642.

• 1641-42 - Nikola Bošković, trgovac, Ruđerov otac († 1721)
• 2. 1. - Mehmed IV zvani Lovac, osmanski sultan († 1693)
• 15. 4. - Sulejman II, osmanski sultan († 1691)
• 25. 7. - Louis I, knez Monaka († 1701)
• 14. 8. - Cosimo III de' Medici, veliki vojvoda Toskane († 1723)
• 1. 9. - Mikloš Betlen, mađarski plemić († 1716)
• 25. 12. po j.k. - Isaac Newton, fizičar († 1727)
• ? - Emetullah Rabia Gülnuş Sultan, omiljena konkubina Mehmeda IV († 1715)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1642.

• 8. 1. - Galileo Galilej, naučnik i filozof (* 1564)
• 30. 4. - Dimitrije Požarski, "Spasitelj Domovine" (* 1577)
• 12. 5. - Safi I, persijski šah (* 1611)
• 9. 6. - Petar Beneša, teolog i diplomat (* 1586)
• 14. 6. - Saskia van Uylenburgh, Rembrandtova supruga (* 1612)
• 3. 7. - Maria de' Medici, francuska kraljica-majka (* 1575)
• 18. 8. - Guido Reni, slikar (* 1575)
• 12. 9. - Henri Coiffier de Ruzé d'Effiat, francuski zaverenik (* 1620)
• 29. 9. - René Goupil, prvi od Kanadskih mučenika (* 1608)
• 14. 10. (4. 10. po j.k.) - Evdemoz I, gruzijski katolikos-patrijarh
• 1. 11. - Jean Nicolet, istraživač Severne Amerike (* ca. 1598)
• 2. 12. - Benedikt Vinković, zagrebački biskup (* 1581)
• 4. 12. - Kardinal Richelieu, francuski državnik (* 1585)

Literatura

• Rudolf Horvat, Ban Ivan Drašković II. (sic) (hr Wikisource)
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5

1642 na Wikimedijinoj ostavi