Acetazolamid
Acetazolamid
|
|
(IUPAC) ime
|
N-(5-sulfamoil-1,3,4-tiadiazol-2-il)acetamid
|
Klinički podaci
|
Robne marke
|
Diamoks
|
AHFS/Drugs.com
|
Monografija
|
Identifikatori
|
CAS broj
|
59-66-5
|
ATC kod
|
S01EC01
|
PubChem[1][2]
|
1986
|
DrugBank
|
DB00819
|
ChemSpider[3]
|
1909
|
UNII
|
O3FX965V0I Y
|
KEGG[4]
|
D00218 Y
|
ChEBI
|
CHEBI:27690 Y
|
ChEMBL[5]
|
CHEMBL20 Y
|
Hemijski podaci
|
Formula
|
C4H6N4O3S2
|
Mol. masa
|
222.245 g/mol
|
SMILES
|
eMolekuli & PubHem
|
InChI |
InChI=1S/C4H6N4O3S2/c1-2(9)6-3-7-8-4(12-3)13(5,10)11/h1H3,(H2,5,10,11)(H,6,7,9) Y Key: BZKPWHYZMXOIDC-UHFFFAOYSA-N Y |
|
Farmakokinetički podaci
|
Poluvreme eliminacije
|
3 do 9 sati
|
Izlučivanje
|
Renalno
|
Farmakoinformacioni podaci
|
Trudnoća
|
B3(AU) C(US)
|
Pravni status
|
POM (UK) ℞-only (SAD)
|
Način primene
|
Oralno, intravenozno
|
Acetazolamid (Diamoks) je inhibitor karbonske anhidraze koji se koristi za lečenje glaukoma, epoleptičkih napada, idiopatske intrakranijalne hipertenzije, visinske bolesti, cistinurije, i duralne ektazija. On je isto tako diuretik. Acetazolamid je dostupan kao generički lek.[6][7]
Mehanizam dejstva
Acetazolamid je inhibitor karbonske anhidraze. On se koristi u medicini za lečenje umerenih do jakih metaboličkih ili respiratornih alkaloza. On deluje putem ometanja resorpcije bikarbonata (HCO3-) u bubrezima, čime povišava kiselost krvi (i alkalnost urina).
Karbonska anhidraza (CA) katalizuje privi deo sledeće reverzibilne reakcije, u kojoj se ugljen dioksid (CO2) i voda (H2O) konvertuju do karbonske kiseline (H2CO3) i obrnuto:
- CO2 + H2O <--CA--> H2CO3 <--> H+ + HCO3-
Reference
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
- ↑ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.
- ↑ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
Vanjske veze
Šablon:Diuretici
|
|