Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

Hansa-Brandenburg C.I

Mali Brandenburg (B1)

Avion Hanza-Brandenburg B.I u budimpeštanskom muzeju

Opšte
Namena školski
Posada 2
Proizvođač  Nemačka Hanza Brandenburg,

 Austrougarska Feniks Fabrika Aviona (nem. Phönix Flugzeugwerke), UFAG, i
 Jugoslavija Ikarus i Rogožarski

Prvi let 1914
Početak proizvodnje 1915
Dimenzije
Dužina 8,50 m
Razmah krila 12,173 m
Visina 2,926 m
Površina krila 29,15 m²
Masa
Prazan 680 kg
Normalna poletna 960 kg
Pogon
Klipno-elisni motor Mercedes(Mercedes D II)/(Daimler D II)
Snaga 73,5 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 108 km/h
Maks. brzina na H=0 120 km/h
Dolet 350 km
Plafon leta 3.500 m
Čehoslovački avion Aero Ae-01 licenca Hanza-Brandenburg B.I
Avion Hanza-Brandenburg C.I
Avion Hanza-Brandenburg C.I proizvodnje UFAG iz Budimpešte
Motor Mercedes D II ugrađen na avione Hanza-Brandenburg

Hanza Brandenburg C.I (nem. Hansa-Brandenburg) je serija borbenih nemačkih aviona iz Prvog svetskog rata koje je proizvodila firma Hanza Brandenburg (nem. Hansa-Brandenburg Flugzeugfabrik) iz Brista an der Hafelu (nem. Briest an der Havel) i Hamburga.

Projektovanje i razvoj

Nemački i austrougarski avioni pred i za vreme Prvog svetskog rata si bili razvrstani u nekoliko kategorija[1] koje su bile sastavni deo oznake aviona. Naime, oznaka aviona se sastojala od naziva proizvođača (na pr. Albartos, OEFFAG, UFAG, Hanza Brandenburg), kategorije (slovna oznaka na pr.B, C, D) i tipa aviona (brojna oznaka rimski broj I, II, III). Klasifikacija aviona vojnog vazduhoplovstva je imala sledeće oznake:

  • A - Jednokrilac dvosed obično nenaoružan školski avion,
  • B - Dvokrilac dvosed stariji tip sa snagom motora do 110 kW/(150 KS),
  • C - Dvokrilac dvosed noviji tip sa snagom motora do 120 kW/(160 KS),
  • D - Dvokrilac jednosed - borbeni avion,
  • E - Jednokrilac jednosed - borbeni avion tipa FOKER,
  • F - Dvokrilac snage motora 260kW/(350 KS) - izviđač dugog dometa,
  • G - Dvokrilac dvomotorni - veliki avion,
  • H - Dvokrilac višemotorni - transportni avion.

Za vreme dok je radio za firmu Hanza Brandenburg, inž. Ernst Hajnkel je projektovao i razvio nekoliko tipova aviona Hanza Brandenburg. Prototip Hanza Brandenburg B.I je konstruisan u toku 1914. godine a Hanza Brandenburg C.I 1916. godine. Avion Hanza Brandenburg B.I je bio namenjen osnovnoj obuci pilota, izviđačkim zadacima i kurirskim poslovima, dok je Hanza Brandenburg C.I pored ovih bio korišćen i za bombarderske zadatke. U toku Prvog svetskog rata avioni tipa Brandenburg su proizvođeni u Nemačkoj u Hanza Brandenburg, zatim u Austriji Feniks Fabrika Aviona i Fabrika aviona iz Fišamenda (nem. Fischamend) i u Mađarskoj u UFAG-u.

Na kraju Prvog svetskog rata u zemljama koje su nastale raspadom Austrougarskog carstva kao što su Mađarska, Poljska, Čehoslovačka i Rumunija nastavljeno je korišćenje a zatim i proizvodnja aviona tipa Brandenburg. Isto se desilo i kod nas. Prvo je formiran Tehničko konstrukcioni biro u koga su ušli inženjeri J. Mikl, R. Fizir, N. Žučenko i B. Nestorov. Zadatak ovog biroa je bio da na osnovu uzoraka, formira tehničku dokumentaciju proverenih austrougarskih školskih aviona Brandenburg B.I i C.I. Formiranje dokumentacije ovih aviona nije se svelo na bukvalno snimanje postojećih modela nego sadržao i inovativnu komponentu tako da su se kasnije proizvedene jugoslovenske kopije aviona Brandenburg razlikovale od originala. Od 1923. godine pa nadalje na osnovu te dokumentacije preduzeće Ikarus iz Novog Sada i Rogožarski iz Zemuna su proizvele ukupno 90 aviona oba tipa.

Avion Hanza Brandenburg B.I se u nas popularno zvao „Mali Brandenburg“ a u literaturi se još za njega mogu naći nazivi kao ŠB (školski Brandenburg) ili ŠB-1 (Školski Brandenburg 1). Avion Hanza Brandenburg C.I je zvan „Srednji Brandenburg“ a u literaturi se još za njega mogu naći nazivi kao Sb (Srednji Brandenburg) ili SB-1 (Srednji Brandenburg 1). Tehničku dokumentaciju ovih aviona Ministarstvo Vojske i Mornarice (MViM) je besplatno ustupilo proizvođačima aviona što je na početku njihovog rada bila neprocenjiva pomoć ovim preduzećima. Hanza Brandenburg B.I ili Mali Brandenburg ŠB-1 je prvi avion proizveden u domaćim fabrikama aviona.[2], zato je od izuzetnog značaja za razvoj našeg vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u nas[3]

Tehnički opis

Avioni Hanza Brandenburg B.I i C.I su jednomotorni dvokrilni dvosedi avioni. Avioni su potpuno drvene konstrukcije trup je obložen šperpločama, a krila su presvučena platnom a prednji deo trupa na koga je pričvršćen linijski motor je obložen limom. Elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka. Poprečni presek trupa je parvougaonog oblika. Krila su četvrtastog oblika sa po dva para upornica sa svake strane i pritegnuta zateznicama od čeličnih užadi. Krilca ima samo na gornjim krilima. Stajni trap je fiksan konvencionalnog tipa, napred točkovi konstrukcije kao u bicikla a nazad na repu aviona nalazi se elastična drljača kao treća oslona tačka.

Operativno korišćenje

Avioni Brandenburg B.I i C.I su korišćeni u Vojnom vazduhoplovstvu Kraljevine SHS od 1918. godine 1930. godine i to kao školski avioni za osnovnu (Brandenburg B.I) i prelaznu (Brandenburg C.I) obuku vojnih pilota.[4] Mali Brandenburg (B.I) leti u vojnim pilotskim školama do 1926. godine kada ih u toj ulozi zamenjuju Arno HD-320 proizvedenih u zemunskom Zmaju. Neki od isluženih aviona B.I se još izvestan broj godina koristi za sporedne namene a deo se ustupa Aeroklubu za obuku civilnih pilota. Korišćenje Srednjeg Brandenburga (C.I) za prelaznu obuku vojnih pilota traje nešto duže do 1930., kada ih u toj ulozi zamenjuju avioni Fizir, prvo Majbah i Loren a zatim Fizir FP-2. Avioni Srednji Brandenburg posle vojne službe su ustupani Aeroklubu, dobijali civilne registracije i služili za trenažu sportskih i rezervnih pilota.[5]

Osobine aviona Brandenburg

Opšte karakteristike

Avion Hanza Brandenburg B.I Hanza Brandenburg C.I
Naš naziv Mali Brandenburg Srednji Brandenburg
Motor 1 x 73,5 kW Mercedes 1 x 117/136 kW Dajmler
Elisa dvokraka drvena dvokraka drvena
Razmah krila 12,173 m 12,25 m
Površina krila 29,15 m² 29,15 m²
Dužina aviona 8,50 m 8,50 m
Visina aviona 2,926 m 3,32 m
Težina praznog aviona 680 kg 760 kg
Težina punog aviona 960 kg 1.310 kg
Posada 2 člana 2 člana
Stajni trap Fiksan Fiksan

Performanse

Avion Hanza Brandenburg B.I Hanza Brandenburg C.I
Naš naziv Mali Brandenburg Srednji Brandenburg
Maksimalna brzina 120 km/h 140 km/h
Putna brzina 108 km/h 112 km/h
Najveći dolet 350 km 350 km
Plafon leta 3.500 m 5.800 m
Brzina penjanja na 2000m 255 m/min 260 m/min

Zemlje koje su koristile ovaj avion

Povezano

Reference

  1. ↑ Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na ((de))). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
  2. ↑ „Prvi eroplan izrađen u Beogradu” ((sh)). Politika 11. maja 1925. strana 4. Arhivirano iz originala na datum 2010-11-29. Pristupljeno 24. 7. 2010. 
  3. ↑ Nešić, M. (1999.). „Prvi beogradski avion“. Aeromagazin br.20. ISSN:.
  4. ↑ Ilić, Vidosava (3/2004.). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight 3: str. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  5. ↑ „Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia” ((en)). www.goldenyears.ukf.net/reg_YU. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-11. Pristupljeno 6. 6. 2010. 

Literatura

  • Žutić, Nikola; Bošković Lazar. (1999) ((sh)). Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998. YU-Beograd: Ikarbus. 
  • Janić, Čedomir; Simšić, Jovo (2007) ((sh)). Više od letenja - osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd: JAT Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Lučić, Dušan (1936) ((sh)). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana. YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Mikić, Sava (1933) ((sh)). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Heeresflugzeuge der k.u.k Luftschifferabteilung bzw. der k.u.k. Fligerkompanien von 1909 - 1918” ((de)). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 320,321. ISBN 3-900310-03-3. 
  • Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993) ((de)). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) ((de)). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.)” ((sh)). Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 2: str. 21-84. ISSN: 1450-684X. 
  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.)” ((sh)). Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 3: str. 30-87. ISSN: 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije” ((sh)). Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 3: str. 88-106. ISSN: 1450-684X. 
  • Nešić, Miroljub (2000). „Prvi beogradski avion” ((sh)). Aeromagazin (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) br.20: 34. ISSN:1450-6068. 
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010 225 značajnih letelica. YU-Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica. YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167–189. 

Spoljašnje veze
Kembali kehalaman sebelumnya