Istopolni brak je bračna zajednica dve osobe istog pola i roda.
Drugi mogući nazivi su: „gej brak“ (za brak između dva muškarca), „lezbejski brak“ (za brak između dve žene), „rodno-neutralni brak“, ili jednostavno „brak“.
Pored istopolnih brakova postoje razni oblici zakonski priznatih istopolnih zajednica, kojima se garantuju manje ili više jednaka prava koja imaju venčani parovi. Registrovno partnerstvo, građanska zajednica ili domaće partnerstvo su različiti oblici priznavanja zajednica istopolnih parova, koji postoje u mnogim državama.
Prva država koja je u modernoj historiji priznala pravo na zakonsku zajednicu istopolnih parova bila je Danska, koja je donela zakon o registrovanom partnerstvu 1989. godine. Skandinavijski tip registrovanog partnerstva je bio gotovo jednak braku, uključujući i pravo na usvajanje dece. Ipak, registrovana partnerstva su definisana posebim zakonima, a ne zakonom o braku, pa se ne nazivaju brakom, osim u svakodnevnom govoru. Mnogi smatraju da su istopolne zajednice, definisane posebnim zakonima, čak i u slučaju kada su im garantovana ista prava kao i brakom, diskriminativne i da bi ih trebalo zameniti istopolnim brakom.
Decembra 2005. Ustavni sud Južnoafričke repunlike je jednoglano doneo presudu da je neustavno sprečavati ljude istog pola/roda da se venčaju i naložio je Parlamentu da u roku od godinu dana preradi zakon kako bi se omogućili brakovi istopolnim parovima. Umesto pravljenja izmena u postojećem zakonu, Parlament je 14. novembra, 2006. doneo novi zakon kojim se priznaju istopolni parovi.
Jula 2005. Ministarstvo unutrašnjih poslova je odštampalo nove formulare za zahtev boravka, kako bi istopolni parovi (u kojima jedan/a od partnera/ki nije državljanka) mogli da traže boravak i državljansto. U državi ima već nekoliko istopolnih parova kojima je priznat status venčanih parova još pre donošenja posebnog zakona.
Azija
Kineski parlament je dobio predlog za istopolne brakove 2003. godine, ali tokom debate predlog nije dobio 30 glasova koji su mu bili potrebni da bi se našao na dnevnom redu. Zastupnici istopolnih parova nastavljaju da zagovaraju prihvatanje istopolnih brakova.
Tajvanska vlada predvođena predsedničkim kabinetom je 2003. godine predložila zakon kojim se istopolnim parovima daje pravo braka. Ipak, suočeni sa protivnicima u kabinetima, morali su da odustanu. Tajvan nema trenutno nijedan oblik istopolnih partnerstava.
Filipini su 2005. godine imali snažnu debatu u vezi sa istopolnim brakovima. Sklopljeno je nekoliko brakova koje vlada nije priznala. Komunistička partija Filipina se zalaže za priznavanje istopolnih brakova, dok se Rimo-katolička crkva protivi. Ipak, počevši od 1991. godine Matropolitan Community Church na Filipinima sklapa istopolne brakove.
Kralj Kambodže, Narodom Sianuk je najavio 2004. godine da podržava zakonsko priznavanje prava na venčanje istopolnim parovima. Iako je on vrlo poštovan u Kambodži, nije bilo nikakvih daljih inicijativa da se takav zakon donese.
Istraživanje koje je 2003. godine sproveo Gallup pokazuje da 57% stanovništva 15 zemalja Evropske Unije podržavaju istopolne brakove. Među novo-priključenim članicama podrška istopolnim brakovima je manja (oko 28%), tako da se računa da oko 53% stanovništva cele Evropske Unije podržava legalizovanje istopolnih brakova. [1]Arhivirano 2006-05-23 na Wayback Machine-u
Maja 2004. godine, najveća opoziciona partija u FrancuskojSocijalistička partija (Parti Socialiste) dala je svoju podršku zakonskom priznavnaju istopolnih brakova. Časopis ELLE je 2004. godine sproveo istraživanje koje pokazuje da 64% francuskog stanovništva podržava istopolne brakove, a 49% podržava usvojanje dece od strane istopolnih parova.
Decembra 2005. godine parlament Letonije je doneo ustavni amandman kojim se brak definiše kao zajednica između žene i muškarca, time onemogućavajući priznavanje istopolnih brakova. Istu ustavnu odredbu ima i Srbija.
Severna Amerika
Sjedinjene Američke Države
Kongres je 1996. godine usvojio zakon DOMA (Defence of Marriage Act). Ovim zakonom se sprečava upotreba 4. člana ustava, poznatijeg kao Full Faith and Credit Clause da se istopolni brak „unese“ u države koje su ga ranije već odbile. Član 4. Ustava nalaže da pravni akti i sudske odluke jedne države priznaju u drugoj, međutim, DOMA onemogućava da se istopolni brak sklopljen u jednoj državi priznaje u drugim državama SAD-a. Vrhovni sud SAD-a proglasio je 2013. godine neustavnim član DOMA-e kojim se onemogućavaju federalne beneficije parovima koji su sklopili istopolni brak. Dvije godine poslije, Vrhovni sud SAD-a je proglasio neustavnim zabrane istopolnih brakova koje su u datom trenutku bile na snazi u 14 od 50 američkih država. Od juna 2015. godine istopolni brak je legalan u svih 50 država SAD-a.
Kalifornija
Između 1. februara i 11. marta, 2004. u San Franciscu je venčano oko 4000 istopolnih parova protivno državnom zakonu Kalifornije. Vrhovni sud Kalifornije je naložio prekid izdavanja venčanih listova istopolnim parovima u San Francisku, a 12. avgusta je poništio sve sklopljene brakove.
Događaji u San Francisku su izazvali veliku pažnju javnosti širom SAD i pitanje istopolnih brakova postalo je jedno od najurgentnijih pitanja na dnevnom redu. Senat Kalifornije je naredne godine 2. septembra odobrio zakon o istopolnom braku, a skupština ga je usvojila 6. septembra. Međutim, odmah narednog dana, 7. septembra, 2005. Arnold Schwarzenegger, guverner Kalifornije, najavio je da će staviti veto na izglasani zakon. Veto je konačno stavljen 29. septembra. Schwarzenegger je obrazložio da, prema njegovim ubeđenjima, istopolni brakovi moraju biti odobreni odlukom suda ili izjašnjavanjem ljudi na referendumu.
U periodu između 2003. i 2005. godine viši sudovi 9 provincija su izglasavali neustavnost zabranje istopolnih venčanja i priznavali su istopolne brakove u svojim jurisdikcijama. Konačno je kanadski Parlament doneo zakon o Građanskom braku, 20. jula, 2005., kojim se na nacionalnom nivou istopolni brak izjednačavao sa ranije postojećim brakom između osoba različitih polova.
Kanada je jedina država, čiji zakon ne zahteva da su osobe koje se venčavaju državljani/državljanke Kanade, pa se veliki broj istopolnih parova venčao u Kanadi, bez obzira na to da li se njihv brak priznaje u njihovim državama. Zapravo, ovi brakovi su u dva slučaja poslužili kao osnova za uticaj na promenu zakona u drugim državama: u Irskoj i Izrealu.
Prilikom imigracije ili dobijanja državljanstva, ne pravi se razlika između istopolnih i heteroseksualnih parova.
Južna Amerika i Australija
U Južnoj Americi, Argentina, Urugvaj i Brazil priznaju istopolne brakove. Australija ne priznaje istopolne brakove, mada postoje razni oblici građanskih zajednica istopolnih parova.
Verska venčanja istopolnih parova u svetu
Širom sveta većina, mada ne sve, religijske tradicije ne žele da priznaju ili sklapaju istopolne brakove.
Ortodoksni judaizam i većina poklonika konzervativne tradicije ne prihvataju istopolne brakove. Reformistički judaizam, najrasprostranjenija jevrejska tradicija, dozvoljava rabinima da blagoslove istopolne parove u sinagogama, ali se u tom kontekstu ne koriste reči kao „brak“ ili „venčanje“.
U Kanadi pitanje istopolnih brakova je podelilo zajednicu vernika. Ujedinjena crkva Kanade, najveća kanadska protestantska zajednica, kao i neki delovi Anglikanske crkve Kanade podržavaju brakove gejeva i lezbejki. Ipak, svetski anglikanski koncil se suprotstavlja promenama u kanadskim crkvama.
Godine 2002. Anglikanska dioceza Novog Westminstera u Britanskoj Kolumbiji (koja uključuje i Vancouver) počela je da dozvoljava i obavlja ceremonije nalik na venčanja za istopolne parove. Protiveći se tome, biskupi u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, koji okupljaju više od jedne trećine vernika anglikanske zajednice u svetu, prekinuli su odnose sa ovom diocezom.
Generalni sinod Ujedinjene Hristove crkve (United Church of Christ) usvojila je 4. jula, 2005. rezoluciju kojom se potvrđuju jednaka bračna prava bez obzira na rod. Ipak, kao i mnoga druga pitanja, brakovi su pitanja o kojima odlučuju autonomne lokalne kongregacije.
U 13. epizodi 4. serijala serije Queer as Folk, Michael Novotny i Ben Bruckner, u pratnji sina, bližih prijatelja i Michaelove majke, odlaze u Toronto da se venčaju.