Rafting (engl.) na engleskom jeziku se može prevesti kao "splavarenje divljim vodama" u srpskom jeziku da bi se terminu splavarenje dodao elemenat nadmetanja, takmičenja. Splavarenje u srpskom jeziku se odnosi na transport drvene građe rekama Tarom , Drinom i Limom iz ranijih vremena.
Rafting je sport koji se sastoji u nadmetanju timova u profesionalnim takmičarskim čamcima sa 4 do 6 članova, a takmiči se u 3 discipline: slalomu, sprintu i spustu. Praktikuje na rekama 3. klase (prema međunarodnoj klasifikaciji).
U Srbiji, rafting kao sport je još u povoju, sa manje od 10 klubova registrovanih, a prva profesionalna liga se očekuje od 2007. godine. 2006. godine će prvi srpski klubovi učestvovati na nekom takmičenju i time se upisati u anale raftinga u Srbiji.
Podela raftinga
Rafting je podeljen u šest grupa ("klasa") prema težini:
Klasa 1: Mirna reka sa sporim tokom.
Klasa 2: Poneki brzac ili kamen, ali još uvek ne opasan rafting.
Klasa 3: Brzaci, mali talasi, manji vodopadi, ali bez većih opasnosti. Turistički rafting spada u ovu klasu.
Klasa 4: Brzaci, veći talasi, stene, veći vodopadi ili padovi, potrebna koncentracjJa i veća brzina reagovanja. Samo za iskusnije raftere.
Klasa 5: Brzaci, veliki talasi, stene, veliki vodopadi, potrebno izuzetno precizno i koncentrisano upravljanje. Krajnja klasa takmičarskog raftinga.
Klasa 6: Brzaci, ogromni talasi, velike i izuzetno opasne stene i hridi, brojne zamke i padovi, potrebno izuzetno vešto upravljanje raftom bez greške. Ova klasa je izuzetno opasna i česti su smrtni slučajevi.
Sigurnost
U spustu niz reku obično učestvuje od 4-8 članova plus kormilar.
Za ličnu zaštitu se koriste na prvom mestu sledeći rekviziti:
