Čitanje s lista je izraz kojim muzičari nazivaju čitanje prvi put viđenog notnog teksta[1] (ital. Prima vista[2], što znači na prvi pogled).
Iskusni muzičari mogu čitati notni tekst i bez instrumenta, samim gledanjem u note. Njihov unutrašnji sluh note koje posmatraju odmah pretvara u tonove koje oni čuju u dubini svoga bića.
Ta naučena tehnika čitanje s lista[3] (kao i transpozicija) naročito je potrebna orkestarskim muzičarima. Njima se obično pre probe podele štimovi (notne deonice koje treba da sviraju) pa ih oni malo prosviraju i posle toga počinje zajednička proba – grupno sviranje.[4]
Kako se vežba čitanje s lista?
Samo strpljivim vežbanjem[5] stiče se lako čitanje notnog teksta kao što se čita običan, slovni tekst. Počinje se vrlo jednostavnim notnim materijalom na sledeći način:
- 1. Prvo se pogleda notni tekst (predznaci, tonalitet, vrsta takta, tehnički problemi i dr.) i odredi se tempo u kome će se svirati. Ako se u toku sviranja pogreši, ne vraća se da bi se ispravila greška, već se nastavi sa sviranjem do kraja.
- 2. Sada se vrati na pogrešeno mesto, analizira se i ponovo se odsvira ceo notni materijal u istom tempu.
- 3. Isti tekst se odsvira i po treći put, samo sada u nešto bržem tempu (onoliko brzo da svi elementi dobrog sviranja mogu da se kontrolišu).
Kasnije se prelazi na vežbanje težih notnih tekstova po istom redosledu — i to u okviru vremenski odeđenog dnevnog vežbanja čitanja s lista. Takvim redovnim radom praktikant vremenom uviđa da mu novi notni tekst uopšte ne predstavlja problem.[6]
Izvori
