Ова страница документује правило понашања Википедије на српском језику.
Она описује широко прихваћен стандард који сви уредници требају поштовати уз коришћење здравог разума. Измене направљене на њој требају да одржавају консензус. Ако намеравате да знатно промените текст странице, прво покрените расправу на „Википолитика” одељку Трга.
Плагирање је преузимање заслуга за туђе дело као своје, укључујући језик и идеју особе, без давања адекватне заслуге.[1] Универзитет у Кембриџу дефинише плагијат као: „представљање као сопственог дела, без обзира на постојање намере да се обмане, што делимично или у целини произилази из дела других без навођења ауторства признања“.[2]
Википедија има три основне политике садржаја, од којих две олакшавају ненамерно плагирање. Смерница Без оригиналног истраживања нам забрањује да додајемо сопствене идеје у чланке, а Проверљивост захтева да се чланци заснивају на поузданим објављеним изворима. Ове политике значе да су википедисти веома подложни оптужбама за плагијат јер се морамо пажљиво држати извора, али не превише . Пошто се плагијат може десити без намере да се обмане, брига би требала да буде усмерена на едукацију уредника и чишћење чланка.
Извори су означени коришћењем инлајн цитата, обично у облику фусноте (погледајте Цитирање извора).[3] Поред навођења цитата, атрибуција у тексту је обично потребна када се цитира или ближе парафразира изворни материјал (на пример: „Џон Смит је написао да је зграда изгледала спектакуларно“ или „Према Смиту (2012) ...").[4]Приручник за стил захтева атрибцуију у тексту када цитирате целу реченицу или више. Именовање аутора у тексту омогућава читаоцу да види да се у великој мери ослања на туђе идеје, без потребе да врши претрагу у фусноти.
Плагијат и кршење ауторских права нису иста ствар.[5] До кршења ауторских права долази када се садржај користи на начин који крши ексклузивно право носиоца ауторских права. Давање заслуга не значи да до кршења није дошло, па пазите да не цитирате толико неслободан извор да прекршите смернице за неслободан садржај.[6] Слично томе, иако нема проблема са ауторским правима, садржај у јавном домену је плагијат ако се користи без признавања извора. За савет о томе како да избегнете кршење ауторских права на Википедији, погледајте Кршење ауторских права. За информације о копирању материјала из бесплатних извора, као што су извори у јавном домену, погледајте доле.
Плагијат јесте представљање туђег дела – укључујући њихов језик и идеје – као своје, било намерно или нехотице. Пошто се то може догодити лако и грешком, свим уредницима се препоручује да активно идентификују све потенцијалне проблеме у свом писању. Плагијат може имати неколико облика.
Бесплатни извори заштићени ауторским правима
НКопирање са ненаведеног извора
Убацивање текста - копираног од речи речи или блиско парафразирано, са веома мало измена - из извора који нигде наведен у чланку, фуснотама, рефернама или спољашњим везама.
Горњи пример је најневероватнији облик плагијата и најмања је вероватноћа да ће бити случајан.
НКопирање из извора наведеног у неадекватно постављеном цитату
Убацивање текста од речи до речи или парафразираном са мало промена из извора - а онда се извор цитира негде у чланку, али не директно након реченице или пасуса који је копиран.
Ово може изгледати као да уредник покушава да представи текст као свој. То се може догодити случајно када се уметнути цитати померају током уређивања, губећи интегритет текста-извора. То се такође може десити када се уредници ослањају на опште референце наведене у одељку Референце, без коришћења унутрашњих цитата.
НСумирање ненаведеног извора својим речима
Сумирање извора својим речима, без атрибуције извора на било који начин, може бити врста плагијата, као и кршење политике о потврдивости извора.
Сумирање навода у извору својим речима само по себи не значи да нисте плагирали, јер се још увек у великој мери ослањате на дело другог аутора. Заслуге треба дати у облику унутрашњег цитата.
Само извори су заштићени ауторским правима
НКопирање из извора ваљано наведеног кроз постављени инлајн цитат, без атрибуције у оквиру текста
Убацивање текста од речи до речи или мало промењено пафразирање у односу на извор - потом постављње референце након копираног текста, без навођења извора у самом тексту.
У овом примеру уредник не покушава да представи рад као свој, али се чин и даље сматра плагијатом, јер су речи извора коришћене без атрибуције унутар текста. Што је више изворних речи копирано и што је фраза карактеристичнија, то је кршење веће. Додавањем атрибуције у тексту („Џон Смит наводи да...“) увек се избегавају оптужбе за плагијат, иако не избегавају увек кршење ауторских права. Будите опрезни када користите приписивање у тексту, јер то може довести до других проблема. На пример, „Према тврдњи професорке Сузане Јовановић, повећање атмосферског угљен-диоксида изазвано људским фактором довело је до глобалног загревања“ могло би да представља кршење неутралне тачке гледишта, јер је ово консензус многих научника, а не само тврдња Сузане Јовановић. У таквим случајевима, плагијат се може избећи сажимањем информација сопственим речима или изричитим признавањем да је, иако су речи од Џонса, гледиште широко распрострањено.
Да бисте избегли плагијат текста копираног из компатибилно лиценцираних копилефт публикација као и публикација у јавном домену, погледајте и одељак испод: Копирање материјала из бесплатних извора.
Плагирање можете избећи тако што ћете сумирати изворни материјал својим речима што ћете испратити уметнутим цитатом или цитирањем или блиским парафразирањем извора, обично уз навођења извора (додавање имена аутора у текст) и инлине цитат. Следећи примери су прилагођени из „Шта представља плагијат?“ , Харвард Водич за коришћење извора, Универзитет Харвард:
НБез атрибуције унутар текста, без употребе знакова навода, без измена у тексту, без унутрашњег цитата
Извор: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.
Текст извора: "Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу."
Текст на Википедији: Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу.
НБез атрибуције унутар текста, без употребе знакова навода, без измена у тексту, додат унутрашњи цитат
Извор: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.
Текст извора: Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу."
Текст на Википедији: Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу.[7]
НБез атрибуције унутар текста, без употребе знакова навода, текст је блиско парафразиран, додат унутрашњи цитат
Извор: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.
Текст извора: „Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу."
Текст на Википедији: Политичке транзиције до којих је дошло по крају ауторитарне власти, демократизацијом или политичким променама такође чине државе склоним насиљу.[7]
YАтрибуције унутар текста, употреба знакова навода, без измена у тексту, додат је унутрашњи цитат
Извор: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, MIT, 2001, p. 14.
Текст извора: „Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу."
Текст на Википедији: Мајкл Е. Браун пише: „Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу.”[7]
YАтрибуције унутар текста, употреба знакова навода, већина текста је адекватно парафразирана, додат је унутрашњи цитат
Извор: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.
Текст извора: „Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу."
Текст на Википедији: Мајкл Е. Браун сугерише да политичке промене, као што је прелазак са ауторитарне владе на демократску, могу „учинити државе посебно склоним насиљу."[7]
Напомена: Чак и поред навођења инлајн референце, карактеристичне речи или фразе могу захтевати наводнике.
YАтрибуције унутар текста, без употребе знакова навода, већина текста је адекватно парафразирана, додат је унутрашњи цитат
Извор: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.
Текст извора: „Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да држава буе посебно склона насиљу."
Текст на Википедији: Мајкл Е. Браун сугерише да политичке промене, као што је прелазак са ауторитарне владе на демократску, могу да изазову насиље против државе.[7]
YБез атрибуције унутар текста, без употребе знакова навода, већина текста је парафразирана речима уредника, додат је унутрашњи цитат
Извор: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.
Текст извора: „Политичке транзиције изазване колапсом ауторитарне владавине, демократизацијом или политичким реформама такође чине да државе буду посебно склоним насиљу."
Текст на Википедији: Политичке промене повећавају вероватноћу насиља над државом.[7]
Напомена: Ако је реченица „политичка промена повећава вероватноћу насиља над државом“ на неки начин дистинктивна (ако, на пример, представља неуобичајену позицију), можда ће захтевати атрибуцију у тексту (Мајкл Е. Браун сугерише да...) упркос томе што је уредников сопствени резиме извора.
Без обзира на забринутост због плагијата, дела под ауторским правима која нису доступна под компатибилном бесплатном лиценцом морају бити у складу са политиком ауторских права и смерницама за неслободан садржај. То значи да се не могу у великој мери копирати у чланке Википедије. Ограничене количине текста могу се цитирати или уско парафразирати из неслободних извора ако је такав текст у чланку јасно назначен као речи неког другог; ово се може постићи давањем атрибуције у тексту и наводника или блок цитата према потреби, након чега следи инлајн цитат.
Ако је извор на језику који није енглески, уредник може бити у погрешном уверењу да је чин превода довољна ревизија да уклони забринутост због могућег плагијата. Напротив, без обзира на то да ли је дело бесплатно, остаје обавеза да се ауторима дела на страном језику ода признање за њихов креативни израз, информације и идеје. Ако је дело неслободно, директан превод вероватно представља кршење ауторских права.[8][9]
Чарлс Липсон наводи да сва правила плагијата „произлазе из исте идеје: признајте оно шта узимате од других. Једини изузетак је када се ослањате на опште познате информације.“[10] Плагирање је мање разлог за бригу тамо где садржају недостаје креативност и где су чињенице и идеје које се нуде опште познате. Ево неколико примера где приписивање у тексту генерално није потребно, мада ћете можда морати да додате унутрашњи цитат:
употреба уобичајених израза и идиома, укључујући оне који су уобичајени у субкултурама као што је академска заједница;[11]
фразе које су најједноставнији и најочигледнији начин представљања информација; реченицама као што је „Џон Смит је рођен 2. фебруара 1900.“ недостаје довољно креативности да захтева атрибуцију.
једноставне, некреативне листе информација које су општепознате. Ако је листа извучена из другог извора (то јесте није општепозната), или ако је креативност ушла у израду листе бирајући које су чињенице укључене, или којим редоследом су наведене, онда репродуковање листе без навођења њеног извора може представљати плагијат.[12][13]
математичке и научне формуле које су део најосновнијег и општег основног знања о некој области, E = mc2 и F = ma (где, чак и у овим случајевима, за дубље разумевање читаоца, цитирање може бити најбоља пракса);
Ако пронађете дуплирани текст или медије, прво размислите да ли је примарни проблем плагијат или кршење ауторских права. Ако извор није у јавном власништву или лиценциран у складу са Википедијом, или ако сумњате да није, требало би да га адресирате у складу са смерницама о ауторским правима.
Плагирање текста
Како пронаћи плагијат текста
Постоји неколико метода за откривање плагијата: плагирани текст често показује изненадну промену у односу на уобичајени стил и тон уредника и може изгледати напредније у граматици и речнику. Плагирани материјал може да садржи необјашњиве акрониме или технички жаргон који је описан у ранијем делу плагираног документа. Пошто је плагирани материјал написан у друге сврхе, често је неенциклопедијског тона. Чини се да уредник који плагира више извора често и нагло мења стил писања.
Једноставан начин тестирања на плагијат онлајн извора је копирање и лепљење пасуса у претраживач. Тачна подударања или близу подударања могу бити плагијат. Када изводите такве тестове, имајте на уму да друге веб локације поново користе садржај са Википедије. Листа идентификованих веб локација које то чине одржава се на Википедија:Коришћење материјала са Википедије. Обично је могуће пронаћи тачну верзију у историји чланака, из које је направљена копија. Насупрот томе, ако је дотични текст додат у једној великој измени, а текст се у великој мери подудара са спољним извором, то је индикација директног копирања. Када сте у недоумици, још једном проверите резултате претраживача код искусног Википедијанца.
Друга опција је да користите детектор плагијата. Системи за откривање плагијата, од којих су неки бесплатно доступни на мрежи, постоје првенствено да би помогли у откривању академске преваре. Википедија не подржава нити препоручује било какве спољне услуге, тако да ће ваше искуство бити оно чиме се руководите.
Такође може бити корисно извршити директно поређење између цитираних извора и текста у чланку како би се видело да ли је текст плагиран, што укључује и претерано парафразирање оригинала. Овде треба имати на уму да повремена реченица у чланку која има препознатљиву сличност са реченицом у цитираном извору генерално није разлог за забринутост. Неке чињенице и мишљења се могу изразити само на толико начина, а да и даље буду иста чињеница или мишљење. Забринутост за плагијат се јавља када постоје докази о систематском копирању дикције једног или више извора у више реченица или пасуса. Поред тога, када се бавите неслободним изворима, будите сигурни да су сви одговарајући креативни изрази означени као цитати.
Обраћање уреднику који је плагирао
Ако нађете пример плагијата где је уредник копирао текст, медије или фигуре на Википедију без одговарајућег приписивања, контактирајте одговорног уредника, упутите га на ове смернице и замолите га да надода атрибуцију. Грешке при атрибуцији могу бити ненамерне, тако да не треба претпоставити да је у питању намерни плагијат, у недостатку јаких доказа.[14] Почните са претпоставком добре намере; сарадници можда нису упознати са концептом плагијата. Можда би било од помоћи да их упутите на Википедија:Проверљивост, Википедија:Навођење извора. Уредници који имају потешкоћа или питања у вези са овим упутствима могу се упутити наВикипедија:Трг/Ауторско право.
Поред тога што тражите поправку примера који сте пронашли, можда ћете желети да позовете уредника да идентификује и поправи све друге случајеве плагијата које је поставио пре него што се упозна са овим упутством. Ако уредник истрајава у плагирању, пријавите уредника огласној табли администратора. Обавезно укључите разлике које показују и плагијат и упозорења.
Исправка плагиранот текста
Википедију. На пример, ИП уредник који је поставио текст пре три године и од тада није уређивао ће тешко бити доступан да одговори на ваше недоумице. Без обзира да ли сте у могућности да контактирате сарадника или не, такође можете сами да промените копирани материјал, да наведете атрибуцију или извор. Материјал који је плагиран, али који не крши ауторска права, не мора бити уклоњен са Википедије ако се може поправити. Додајте одговарајуће изворне информације на страницу чланка или датотеке, где год је то могуће. Са текстом, можете преместити материјал без извора на страницу за разговор чланка док се не пронађу извори.
Медијски плагијат
Како пронаћи медијски плагијат
Ово може да почне здраворазумским питањем: да ли је вероватно да је отпремалац оригинални извор? Особа која скенира слику из уџбеника о биљу из 1825. је мало вероватно аутор, чак и ако је тако устврдила кроз {{PD-self}}. Понекад сумње могу бити изазване професионалним квалитетом медија или ексклузивношћу. Ако сумњате на плагијат, покушајте да пронађете оригинални извор путем претраживача на мрежи као што је Гугл претрага слика. Остали фактори које треба узети у обзир укључују историју уређивања и активност корисника који је отпремио датотеку, метаподатке слика, као што су Екиф и КСМП.[15][16]
Често, особа која отпреми и захтева заслуге за туђу слику оставља оригиналне метаподатке слике или видљиви или невидљиви дигитални водени жиг на месту. Ако су информације о аутору које преносе метаподаци или водени жиг, у супротности са подацима о аутору на страници са описом слике, то је знак да слика захтева испитивање. Такође се може очекивати да оригиналне фотографије корисника имају сличне метаподатке, пошто већина људи поседује мали број камера; различити метаподаци су сумњиви. Сумње засноване на метаподацима треба проверити са другим уредницима који имају искуства са сликама и другим медијима.
Информације о извору и лиценци
За слике и друге медије морају се навести тачан извор и информације о лиценци, иначе постоји ризик од брисања датотека. Никада не користите {{PD-self}}, {{GFDL-self}} или {{self}} ако фотографија или слика није ваша. Ако извор захтева атрибуцијски навод, нпр. НАСА / ЈПЛ / МССС, поставите га у поље аутора {{information}}.
Смернице у овом одељку не смеју се читати изоловано. Унутрашњи цитати извора су и даље потребни као што је описано у смерницама за проверљивост и додато у чланак како је објашњено у смерници за цитирање извора. Приписивање као што је описано у овом одељку је додатак тим захтевима.
Шаблони атрибуције
За изворе у јавном домену, коришћење {{citation-attribution}}, {{source-attribution}} или сличног шаблона атрибуције је прихватљиво да се призна рад других и ипак дозволи накнадне измене уредника. Погледајте следећи одељак за више о коришћењу шаблона приписивања са компатибилним лиценцираним изворима; одговарајући шаблон може да варира у зависности од лиценце извора.
Компатибилно лиценцирани извори
Ако је спољно дело под лиценцом копилефт- а која уклања нека ограничења за дистрибуцију копија и прављење модификованих верзија дела, може бити прихватљиво укључити текст директно у чланак на Википедији, под условом да је лиценца компатибилна са ЦЦ БИ-СА и испуњени су услови лиценце. (Делимична табела компатибилности лиценци може се наћи у Честа питања о ауторским правима). Већина компатибилних лиценци захтева да се наведе аутор, а чак и ако лиценца није, материјал мора бити приписан како би се избегао плагијат. Атрибуција за компатибилно лиценцирани текст може да се обезбеди коришћењем одговарајућег шаблона атрибуције или сличне напомене, која се обично поставља у одељак „ Референце“ при дну странице (погледајте одељак Где поставити атрибуцију).
Шаблони за компатибилне лиценциране изворе укључују:
{{Dual}}: for content imported from a source that may be reused under both CC-By-SA 3.0 and GFDL
{{CCBYSASource}}: for content imported from a source compatible for reuse under CC-By-SA 3.0 but not GFDL
{{CC-notice}}: for content imported from a source compatible for reuse under CC-By-SA 3.0 but not GFDL
Мора се водити рачуна да се провери да ли је оно што изгледа као компатибилна лиценца заиста компатибилна. Неки веб-сајтови дозвољавају копирање текста за образовну или некомерцијалну употребу. Такав текст није компатибилан са лиценцама Википедије јер текст мора бити слободан да би се могао користити и комерцијално дистрибуирати.
Извори у јавном власништву
Било да је истекло ауторско право или је у јавном власништву из других разлога, материјал из извора јавног домена је добродошао на Википедији, али такав материјал мора бити правилно приписан. Обавештења о атрибуцији у јавном домену не би требало да се уклањају из чланка или једноставно замењују уметнутим цитатима осим ако се не потврди да су суштински све изворне фразе уклоњене из чланка. Наравно, информације које се могу навести не би требало да остану без цитата, иако треба користити најприкладније цитате.
Извор у јавном домену може се сажети и цитирати на исти начин као за материјал заштићен ауторским правима, али се текст извора може дословно копирати у чланак на Википедији. Ако је текст копиран или уско парафразиран из бесплатног извора, он мора да се цитира и припише коришћењем одговарајућег шаблона атрибуције или сличне напомене, која се обично поставља у одељак „Референце“ при дну странице (погледајте одељак „Где поставити атрибуцију“ за више детаља).
Ако је екстерно дело у јавном домену, али садржи оригиналну идеју или је примарни извор, онда ће можда бити потребно изменити фпрмулације текста (на пример, не укључити сав текст из оригиналног дела, или цитирати неке одељке, или конкретно приписивање одређеном извору мишљења укљученог у текст) да би се задовољиле политике садржаја Википедије неутралне тачке гледишта и Википедија:Без оригиналног истраживања (посебно ограничења употребе примарних извора).
Избегавање плагијата захтева приписивање, а то се најбоље постиже када читалац може лако да упореди чланак на Википедији са извором. Многи извори јавног домена су онлајн, а приписивање може (и требало би) да укључује хипервезу. Када не постоји извор на мрежи, уредник треба да размисли о стварању тачне копије извора на Викиизворнику. Уредник такође треба да размотри ово ако извор на мрежи није доступан на стабилном сајту или је у облику (нпр. фотокопирана књига) који се не може лако претворити у једноставан текст. Ово може бити прикладно чак и када се чини да је извор на стабилном сајту иу прихватљивом облику, јер је сајт Викизворника под контролом Викимедијине фондације, док други сајтови нису.
Копирање унутар Википедије
Википедијин садржај има двоструку лиценцу према моделима лиценце GFDL и CC-BY. Сарадници настављају да поседују ауторска права на своје доприносе, али слободно лиценцирају своје доприносе за поновну употребу и модификацију. ГФДЛ и ЦЦ-БИ захтевају приписивање. Међутим, пошто Википедијини чланци не садрже ауторске линије, није неопходно нити прикладно да се наводи атрибуција на лицу чланка. Све док су услови за лиценцирање за приписивање испуњени (погледајте смернице за појединости ), копирање садржаја (укључујући текст, слике и цитате) из једног чланка Википедије у други или са Википедије са једног језика на други није плагијат све док је приписивање обезбеђено преко резимеа уређивања.
Где поставити атрибуцију
Ако је чланак на Википедији направљен на основу сумирања поузданих извора, али постоји пасус или неколико реченица копираних из компатибилно лиценцираног текста или текста у јавном домену који није стављен у цитате, онда ставите шаблон атрибуције у фусноту на крају реченица или параграф је довољан. Да бисте помогли при атрибуцији на крају неколико реченица, размислите о коришћењу општег шаблона атрибуције као што је шаблон {{citation-attribution}} за изворе у јавном домену или {{CC-notice}} за компатибилне лиценциране изворе, {{Free-content attribution}} који је дизајниран око материјала са екстерно објављеном лиценцом или користите шаблон атрибуције који је специфичан за извор као што је {{DNB}}.[17] Упутства за употребу су дата на страницама шаблона.
Ако је значајан део текста копиран или уско парафразиран са компатибилно лиценцираног извора или извора у јавном домену, приписивање се генерално обезбеђује или коришћењем одговарајућег шаблона атрибуције или општег шаблона атрибуције као што је {{source-attribution}} или се користи слична напомена, постављена у одељак „Референце“ при дну странице. У таквим случајевима размислите о додавању изјава о атрибуцији на крају Референтног одељка директно испод реда који се састоји од „Атрибуција: “ ( '''Attribution:''') подебљано:[18]
Атрибуција:
Поставите адекватни шаблог за атрибуцију или сличну напомена овде
Пракса коју преферирају неки уредници Википедије када копирају материјал из јавног домена или извора са компатибилном лиценцом је да се садржај налепи у једну измену и наведе у резимеу уређивања извор материјала. Ако следите ову праксу, одмах наставите са одговарајућим атрибуцијом у чланку како се нови материјал не би побркао са вашом формулацијом.
Да бисте обезбедили правилно приписивање приликом дословног копирања са јавног домена или извора са компатибилном лиценцом, можете:
Ставите цео текст извора (ако је довољно мали) под наводницима или блок наводницима, након чега следи унутрашњи цитат; или
За одељке или читаве чланке додајте шаблон за атрибуцију за цео одељак или за цео чланак ; ако преузети текст не чини цео чланак, посебно навести одељак за који је потребно навођење; или
На начин на који недвосмислено указујете шта је тачно копирано дословно, наведите инлајн цитат и/или додајте своју белешку у референтни одељак чланка.
Ова пракса има одређене предности—на пример, даље промене као што су модернизација језика и исправљање грешака могу да се ураде у одвојеним изменама након оригиналног уметања текста, омогућавајући каснијим уредницима могућност да направе јасно поређење између оригиналног изворног текста и тренутне верзије у чланку.
^"What Constitutes Plagiarism?", Harvard Guide to Using Sources, Harvard University: "In academic writing, it is considered plagiarism to draw any idea or any language from someone else without adequately crediting that source in your paper. It doesn't matter whether the source is a published author, another student, a Web site without clear authorship, a Web site that sells academic papers, or any other person: Taking credit for anyone else's work is stealing, and it is unacceptable in all academic situations, whether you do it intentionally or by accident." The university offers examples of different kinds of plagiarism, including verbatim plagiarism, mosaic plagiarism, inadequate paraphrase, uncited paraphrase, uncited quotation.
^Copyright: Fair Use: "Acknowledging the source of the copyrighted material does not substitute for obtaining permission."
^ абвгдђMichael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, MIT, 2001, p. 14.
^United States Copyright Office. „Copyright Law of the United States of America and Related Laws Contained in Title 17 of the United States Code, Circular 92”. Приступљено 2009-04-09. „A "derivative work" is a work based upon one or more preexisting works, such as a translation, musical arrangement, dramatization, fictionalization, motion picture version, sound recording, art reproduction, abridgment, condensation, or any other form in which a work may be recast, transformed, or adapted.... Subject to sections 107 through 122, the owner of copyright under this title has the exclusive rights to do and to authorize any of the following:...(2) to prepare derivative works based upon the copyrighted work....”
^Buranen, Lise; Roy, Alice Myers (1999). Perspectives on Plagiarism and Intellectual Property in a Postmodern World. SUNY Press. стр. 76. ISBN0791440796. „...large-scale cribbing of foreign-language texts might occur during the process of translation.... The practice persists even though the most flagrant violators are eventually accused and dismissed from their posts.”
^To qualify as a "common expression or idiom", the phrase must have been used without attribution at least 2 years ago by someone other than the originator and in a reliable source, in other words one that is likely to have watchful editors and lawyers; there must be no evidence that the author(s), or publisher(s), of the unattributed use later lost, or settled out of court, a lawsuit based on the unattributed use, or that the publisher issued an apology, or retraction, for plagiarism relating to the unattributed use. Since it is impossible to prove that something does not exist, Wikipedia editors who suspect plagiarism is involved must provide reliable evidence of such a legal judgment, out-of-court settlement, apology, or retraction.
^Per Lipson, 2013, p. 43: "If you use someone else's work, cite it... Cite it even if the work is freely available in the public domain... All these rules follow from the same idea: acknowledge what you take from others. The only exception is when you rely on commonly known information." See full Lipson reference above.
^Avoiding plagiarism requires familiarity with citation and paraphrasing. Contributors need to know when and how to cite sources. When paraphrasing, they need to know how much they can and should retain without following too closely on source text. They also need to remember when and where they saw something first, both in active research, while note taking, and during composition, to avoid unconscious plagiarism. See Perfect, Timothy J.; Stark, Louisa J. (2008). „Tales from the Crypt...omnesia”. Ур.: John Dunlosky, Robert A. Bjork. Handbook of Metamemory and Memory. CRC Press. стр. 285—314. ISBN978-0805862140. Приступљено 2009-01-13..
^Exif data is automatically saved by most modern digital cameras, and includes important information about the camera being used and the date/time of the picture (see File:Cannon.jpg for Exif in action).
^XMP is utilized by Adobe in its image manipulation programs; it tracks the history of modification and, when possible, original ownership information (see File:Redding Album Cover.jpg for XMP in action).
^To be used as an inline citation {{DNB}} needs the "inline=1" parameter set.
^To meet the requirements of WP:PSEUDOHEAD, use 6 quotation marks to surround "Attribution:" rather than a leading ";"
Eisner, Caroline, and Vicinus, Martha (eds). Originality, Imitation, and Plagiarism: Teaching Writing in the Digital Age. Ann Arbor: University of Michigan Press, 2008.
University of New South Wales. "Avoiding Plagiarism". The Learning Centre, Academic Skills Resources, University of New South Wales, (last updated) 24 Oct. 2008. 12 Mar. 2009. (Includes: "What Is Plagiarism?"; "Common Forms of Plagiarism"; and "Plagiarism & the Internet".)
FamousPlagiarists.com – Website published by John P. Lesko, associate professor of English at Saginaw Valley State University; editor of Plagiary (see "Further reading"). (Hyperlinked resources, including: a "glossary of terms" relating to plagiarism; a bibliography of "Books and Other Resources"; and profiles of "Famous Plagiarists". "Copyright 2004–2006 Famous Plagiarists.com / War On Plagiarism.org. Some Rights Reserved").
