Википедија:Списак смерница

На Википедији постоји велики број страница са упутствима, због чега су поткатегорисане (помоћу шаблона Смјерница) према њиховој намјени.

Смјернице о понашању наводе начине на које уредници могу да се понашају и комуницирају једни са другима на страницама за разговор и другдје на Википедији.
Смјернице о садржају примјењују се само на именски простор чланака (осим ако није другачије наведено у смјерницама) и нуде савјете о идентификацији и укључивању енциклопедијских информација у чланке.
Смјернице о брисању садржаја објашњавају критеријуме и процедуре за брисање нежељених страница.
Смјернице о уређивању обично пружају савјете који не садрже садржај о категоризацији, навигацији или друге савјете за уређивање.
Правила именовања детаљно описују исправне начине именовања чланака о одређеним темама.
Смјернице о значају наводе критеријуме који морају да се испуне како би се о тој теми могао направити чланак.
Смјернице о стилском приручнику садрже детаљне савјете о стилу писања, обликовању, граматици и другим стварима.

Смјернице о понашању

Смјерница о правилима понашања има девет, уз неколико додатних.

Претпоставите добру намјеру: Осим ако не постоје чврсти докази који говоре супротно, претпоставите да људи који раде на пројекту покушавају да му помогну, а не да му нашкоде.

Сукоб интереса: Немојте користити Википедију да промовишете себе, своју веб страницу, свој микс или своју организацију.

Реметилачко уређивање: Корисници са обрасцем измјена које имају ефекат ометања напретка ка побољшању чланака или основног пројекта изградње енциклопедије могу бити блокирани или им може бити забрањено уређивање на неодређено вријеме.

Не ометајте Википедију да бисте нешто доказали: Изнесите своју тачку гледишта, али немојте слати нежељену пошту на Википедији, неискрено номиновати чланке за брисање, гурати правила до њихових граница или на други начин стварати посао за друге људе само да бисте доказали своју тачку.

Викибонтон: Уредници имају различите погледе, перспективе и позадину, који се понекад увелико разликују. Поступање према другима с поштовањем кључно је за ефикасну сарадњу у изградњи енциклопедије.

Не уједајте новајлије: Многим новим корисницима недостаје знања о правилима Википедије, али имајте на уму да су нови корисници потенцијални „чланови“ и да су самим тим највреднији ресурс Википедије.

Потпис: Потпишите све своје објаве на страницама за разговор на Википедији тако што ћете откуцати ~~~~ да бисте били одговорни и да бисте помогли другима да разумију разговор, али се немојте потписивати у чланцима.

Смјернице за коришћење странице за разговор: Странице за разговор служе за љубазну дискусију и служе за побољшање енциклопедије и не би требало да се користе за изражавање личних мишљења о некој теми.

Корисничке странице: Можете користити своју корисничку страницу да додате мало информација о себи или да вам помогнемо да ефикасније користите Википедију. Ипак, имајте на уму да Википедија није блог, провајдер веб простора или сајт за друштвено умрежавање.

Остале смјернице о понашању

Подношење жалбе на блокаду: Блокирање није казна већ начин да се спријечи погоршање ситуације. Блокирани корисници треба да схвате разлоге за блокирање и убиједе администраторе да неће реметити пројекат ако буду деблокирани.

Позивање на гласање: Када обавјештавате друге уреднике о дискусијама нека број обавјештења буде мали, текст поруке неутралан и немојте унапријед бирати примаоце порука према њиховим утврђеним мишљењима. Обавијестите и другу страну и саслушајте је.

Смјернице о промјени корисничког имена: како глобални преименоватељи и Стјуарди приступају захтјевима за преименовање.

Учтиви нестанак: Учтиви нестанак значи да сваки корисник са добром репутацијом – након што заувијек напусти Википедију – може да захтијева преименовање свог налога, брисање налога или брисање корисничких страница и евентуално брисање или затварање дискусија у вези са њиховим понашањем.

Смјернице о преминулим Википедијанцима: Организовани поступак за поступање са налозима, корисничким страницама и корисничким правима преминулих Википедијанаца како је утврђено консензусом заједнице.

Варање система: Играње игара са правилима и смјерницама како би се избјегао договорени консензус или како би осујетили намјеру и дух политике Википедије, строго је забрањено.

Повезивање са спољним узнемиравањем: Треба избјегавати везе које садрже кршење приватности или злонамјерно узнемиравање. Линкови у чланцима су предмет разумне уредничке процјене.

Одговарање на пријетње физичким насиљем: Пријетње од повреде (укључујући самоповређивање) треба озбиљно третирати и пријавити их Викимедијиној фондацији и администраторима.

Преглед измјена на чекању: Прегледање се састоји од утврђивања да ли је нова измјена широко прихватљива за јавност, и ако није, уређивање чланка да би се добила прихватљива измјена.

Враћање измјена: Враћање је доступно свим администраторима и може се дати другим корисницима на захтјев, уз одобрење. Омогућава да се узастопне измјене последњег корисника на одређеној страници пониште једним притиском дугмета.

Црна листа нежељене поште: Црна листа нежељене поште је контролни механизам који спрјечава да се спољна веза дода на одређену страницу када се url поклапа са оним наведеним на црној листи Медијавикија.

Смјернице о садржају

Смјерница о садржају има 12, уз неколико додатних.

Аутобиографија: Избјегавајте да пишете или уређујете чланак о себи, осим да исправите недвосмислене грешке у чињеницама.

Навођење извора и Смјернице за научно цитирање: За писање и форматирање референци користећи различите стилове цитирања.

Рачвање садржаја: Чланци не би требало да се дијеле на више чланака само тако да сваки може да заступа другачији став о тој теми.

Спољашње везе: Спољашње везе треба да буде минималане, мјеродавне и директно релевантне за чланак. Википедија није прилика за оглашавање.

Маргиналне теорије: Морате бити опрезни када пишете садржај о маргиналним теоријама. Такве теорије треба да буду покривене само тамо гдје је њихов утицај препознат од независних поузданих извора; у супротном, треба их уклонити.

Слике: Слике морају бити релевантне за чланак у којем се појављују, по потреби правилно референциране и довољно велике да открију релевантне детаље без преоптерећења текста.

Нема одрицања одговорности у чланцима: Википедија садржи спојлере, потенцијално непожељан материјал и још много тога. Уопштено, нема потребе да упозоравате читаоце на ово.

Неслободан садржај и смјернице за образложење неслободне употребе: Неслободни садржај, укључујући сав садржај заштићен ауторским правима, може да се користи само у одређеним случајевима и мора се користити разумно. Његова употреба се мора сматрати поштеном употребом према закону о ауторским правима у САД и мора бити у складу са политиком критеријума за неслободан садржај.

Плагијат: Дуплирање рада других без одговарајућег приписивања је неетично и може довести до лоше репутације пројекта. Дајте заслуге тамо гдје треба.

Идентификовање поузданих извора и Идентификовање поузданих извора за медицину: Информације о идентификовању и коришћењу одговарајућих извора у складу са политиком провјерљивости.

Спојлер: Није прихватљиво брисање информација на основу тога да би то могло да „поквари” читаочев доживљај наративног дјела.

Википедија није мјесто за новотарије: Одуприте се искушењу да пишете о новој, сјајној ствари коју сте ви или ваши пријатељи управо смислили.

Остале смјернице о садржају

Спор о тачности: Чланци за које се већина чињеница и тврдњи активно оспорава, треба да има шаблон {{Оспорено}} на врху или у одјељку чија је тачност оспорена. Такви чланци су наведени у категорији Чланци којима је оспорена тачност.

Немојте писати обмане: Немојте намјерно додавати обмане, нетачне информације или непровјерљив садржај у чланке. Чланци о значајним преварама су прихватљиви.

Не укључујте комплетне текстове подужих примарних извора: Цитати било којих оригиналних текстова о којима се расправља треба да буду релевантни за дискусију (или да илуструју стил) и треба да буду одговарајуће дужине.

Логотипи: Када користите слике логотипа, морате водити рачуна о ауторским правима, заштитним знаковима и уредничким питањима.

Нема 3Д илустрација: Немојте користити слике које се могу правилно видјети само уз помоћ посебне 3Д опреме.

Ауторска права ван САД: Дјело које је у јавном власништву у својој матичној земљи понекад може бити под ауторским правом у Сједињеним Државама, па се не може користити на Википедији, која је подложна закону САД.

Вулгарности: Чланци на Википедији могу да садрже уврједљиве ријечи и слике, али само из доброг разлога. Немојте користити одрицање одговорности.

Смјернице о бесмисленом тексту: Смјерница за поступање са бесмисленим текстом.

Смјернице о порталима: Опште смјернице и најбоље праксе за портале.

Спам: Нежељена пошта је неприкладно додавање веза или информација на Википедију, у циљу промоције спољне организације, појединца или идеје.

Смјернице за разне садржаје: Табела рекорда. Чланци Википројекта о данима у години, смјернице за чланке о видео играма.

Брисање

Процес брисања: Преглед процеса помоћу којих се чланци бришу.

Брзо брисање: Завршне дебате на страници Чланци за брисање и сродним страницама, са резултатом „брзо брисање“.

Смјернице за брисање за администраторе: Администратори би углавном требало да користе странице предложено брисање, Чланци за брисање и Разно за странице за брисање када сматрају да би страницу требало избрисати. Постоји неколико ограничених изузетака, који су дати на страници критеријуми за брзо брисање.

Уређивање

Величина чланка: Оптимална величина чланака.

Будите одважни: Пројекат се брже развија када људи рјешавају проблеме, исправљају граматику, додају чињенице, увјеравају се да је језик прецизан итд. Очекујемо да сви буду храбри. У реду је.

Вишезначна одредница: Рјешавање конфликата који настају када је један термин двосмислен — када се односи на више од једне теме покривене Википедијом.

Објасните жаргон: Настојте да сваки дио сваког чланка учините што разумљивијим најширој публици читалаца.

Категорије, спискови и навигациони шаблони: Помаже да уредници бирају одговарајуће технике груписања.

Смјернице за категоризацију: Категоризација. Категоризација чланака о људима укључујући људе по годинама и по етничкој припадности, полу, вјери и сексуалности. преусмјеравање категорија. корисничке категорије.

Претјерана категоризација: Прекатегоризација чини категорије претрпанијим и мање корисним.

Преглед добрих чланака: Пружа савјете о томе како на прави начин прегледати добре чланке.

Подстранице: Креирање подстраница у главном именском простору није дозвољено. Подстранице се могу креирати у другим именским просторима коришћењем знака косе црте (/).

Остале смјернице за уређивање

Копирање унутар Википедије: Када копирате садржај из једног чланка у други, наведите у најмању руку атрибуцију и везу назад до изворне странице у опису измјене на одредишној страници.

Хетноут: Хетноут су кратке биљешке постављене на врх чланка или одјељка и наводи везе до евентуално траженог чланка или до странице са вишезначним одредницама.

Заштита шаблона високог ризика: Шаблони високог ризика и Луа модули могу да буду потпуно заштићени или заштићени шаблонима. Измјене на таквим страницама треба да буду ријетке.

Пражњење страница: Немојте празнити чланке; умјесто тога, захтијевајте брисање.

Припрема слика за отпремање: Када отпремате сликовне датотеке на Википедију или, по могућности, на Викимедијину оставу, важно је да користите прави формат датотеке за садржај.

Скорашње године: Смјерница даје савјете за уређивање чланака о скорашњим годинама.

Црвене везе: Црвене везе за предмете који би требало да имају чланке, али немају, не само да су прихватљиве, већ и потребне.

Свезналица/Смјернице и Свезналица/Смјернице/Медицински савјети: Имајте на уму пет стубова када одговарате на свезналици и покушајте да то буде користно за читаоце као и за Википедију.

Супституција: Одређене шаблоне треба замијенити, док друге треба искључити.

Стил резимеа: Дјелове дугих чланака треба издвојити у сопствене чланке, остављајући резиме на њиховом месту.

Ажурирање информација и ажурирано од: Смјернице за ажурирање времена — осјетљиви чланци.

Разна упутства за уређивање: чланци широког концепта. чланци о скорашњим годинама. клице. индекси чланака. преусмјерење и мека преусмјерења.

Правила именовања

Именовање чланака: Главна страница за правила именовања за наслове чланака. Такође има везе до правила специфичних за теме о насловима чланака.

Именовање категорија: Називи категорија треба да буду специфични, неутрални, инклузивни и да прате одређена правила.

Именовање датотека: Датотеке слика и друге датотеке треба да имају читљиве називе.

Остала правила именовања

Правила именовања (акроними): Акрониме треба користити у називу странице ако је тема позната првенствено по скраћеници, а та скраћеница је првенствено повезана са темом.

Правила именовања (велика слова): Увијек пишите малим словима све ријечи послије прве у наслову чланка, осим ако су дио правилне именице.

Правила именовања (теме специфичне за земље): Чланке специфичне за земље треба именовати користећи форму: „(Ставка) (Држава)“.

Правила именовања (одређени или неодређени члан на почетку назива): Постоје неке ситуације у којима су оправдане, али многе у којима нису.

Правила именовања (догађаји): Односи се на догађаје и инциденте, као што су војни сукоби, терористички напади, саобраћајне несреће, природне катастрофе и слично.

Правила именовања (географски називи): Правила за одређивање назива Википедијиних чланака о мјестима и за коришћење назива мјеста у Википедијиним чланцима.

Правила именовања (бројеви и датуми): Како су бројеви и датуми представљени у насловима чланака.

Правила именовања (дугачки спискови): Дугачки самостални спискови су подијељени на неколико страница (абецедно, нумерички или подтематски), да би се придржавали Википедијиних смјерница о величини чланка.

Правила именовања/Људи: Садржи правила о томе како да се именују чланци на Википедији о појединачним људима.

Правила именовања (множина): Чланци на Википедији имају наслове у једнини; на примјер, чланак о свачијем омиљеном очњаку налази се на псу, а не на псима.

Правила именовања (техничка ограничења): Техничка ограничења са насловима чланака, називима категорија, именима датотека и другим именима страница.

Правила именовања (страна имена): Наслов чланка би требало генерално да користи верзију назива предмета која је најчешћа на српском језику, како се налази у поузданим изворима. То олакшава проналажење и поређење информација са другим изворима.

Значај

Значај: Само теме које су добиле значајну спољну пажњу гарантују да буду укључене на Википедију.

Остале смјернице о значају: академици, астрономски објекти, књиге, догађаји, филмови, географске карактеристике, музика, бројеви, предузећа и организације, људи, (јутјубери, порнографски глумци) спорт, видео игре, веб-сајтови, фикција, мјеста од локалног интереса.

Стил

Стилски приручник: Најважнија смјерница за стил и „родитељ“ свих осталих стилских смјерница. Пружа смјернице о питањима као што су правопис, интерпункција, употреба великих и малих слова и форматирање.

Датуми и бројеви: Досљедни стандарди у коришћењу и форматирању датума и бројева чине чланке лакшим за читање, писање и уређивање.

Изглед: Заједнички принципи воде форматирање великих компоненти чланка у већини случајева. Компликовани чланци се најбоље могу моделирати према изгледу постојећег чланка одговарајуће структуре.

Главни одјељак: Главни одјељак би требало да дефинише тему и да резимира садржај чланка са одговарајућом тежином.

Повезивање: Обезбиједите везе које помажу у навигацији и разумијевању, али избјегавајте затрпавање странице очигледним, сувишним и бескорисним везама.

Избјегавајте неодређене тврдње: Будите опрезни са изразима који могу довести до пристрасности или се могу тумачити на више начина. Користите јасан, директан језик.