Канадски природњачки музеј

Канадски природњачки музеј
Canadian Museum of Nature Musée canadien de la nature
Оснивање	1856. (1856)[note 1]
Локација	Отава, Онтарио  Канада Канада
Посетиоци	461,797 (FY2018–19)[1]
Председник	Meg Beckel[2]
Кустос	Јean-Marc Gagnon (Chief Scientist)[3]
Адреса	240 McLeod Street, Ottawa, Ontario, Canada[note 2]
Веб-сајт	nature.ca

Канадски природњачки музеј (енгл. Canadian Museum of Nature, фр. Musée canadien de la nature) је природњачки и национални музеј у Отави, Онтарио, Канада. Изложбе и јавни програми музеја смештени су у згради Меморијалног музеја Викторије, на 18 910 м². Сама зграда је 1990. године проглашена националним историјским локалитетом Канаде. Административне канцеларије и научни центри музеја смештени су на одвојеној локацији, у Кампусу природне баштине, у месту Гатино у Квебеку.

Музеј потиче из музеја који је основао Геолошки завод Канаде 1856. године. Сам музеј је првобитно био смештен у Монтреалу а 1881. године бива пресељен у центар Отаве. Године 1911. музеј се преселио у зграду Меморијалног музеја краљице Викторије. У почетку музеј историје природе, ова установа је касније проширила поље рада и на антропологију и људску историју, сходно томе 1927. године бива преименована у Национални музеј Канаде. Одељења националног музеја су касније одвојена у засебне установе, а природњачки одсек формирао је Национални музеј природних наука 1968. године. Данашњи назив музеј је усвојио 1990. године, након што је створено као самостално јавно предузеће. Од 2004. до 2010. године музеј је радио на рестаурацији своје главне изложбене зграде.

Збирка музеја садржи преко 14,6 милиона примерака који се односе на свет природе, од којих је један број изложен у сталним поставкама музеја. Музеј такође угошћује и организује бројне путујуће изложбе, а уз то подржава и спроводи бројне истраживачке програме који се односе на историју природе.

Канадски музеј природе потиче од сакупљања Канадског геолошког завода, организације основане 1842. у Монтреалу.^[4] 1856. законодавна скупштина колоније Канаде донела је акт који је заводу омогућио да оснује музеј за излагање предмета пронађених током његових геолошких и археолошких теренских путовања. У почетку музеј се налазио у Монтреалу, тадашњем главном граду колоније. 1877. године музејски мандат је званично проширен тако да укључује проучавање савремене фауне и флоре, поред људске историје, језика и традиције.

1881. године музеј се сели из Монтреала у центар Отаве; иако се простор у новом објекту убрзо показао неадекватним, Краљевско друштво Канаде поднело је молбу савезној влади да изгради нову зграду за музеј до 1896. године.^[4] Прелиминарни планови за нову зграду састављени су до 1899. године, иако су радови на згради почели тек 1906. Следеће године управљање музејом преузело је Одељење за руднике, чији је мандат формално проширен на антрополошке студије. Нова зграда музеја, зграда Викторија Меморијал, такође је завршена 1910, иако је за јавност отворена тек 1912. 1927. музејски део Одељења за руднике преименован је у Национални музеј Канаде;^[5] и тада музеј званично бива одвојен од Канадског геолошког завода.^[6]

Управа Народног музеја пребачена је из Одељења за руднике у Одељење за ресурсе и развој 1950. године.^[4] Музеј је 1956. подељен на два огранка, један усмерен на историју природе, а други на антропологију. Мандат музеја је касније проширен када је Национални музеј Канаде 1958. године преузео управљање Канадским ратним музејом; и одељење за историју основано у музејском антрополошком огранку 1964.

Године 1968. огранци Националног музеја Канаде подељени су у засебне музеје.^[4] Канадски музеј природе настао је из природњачке гране музеја, у почетку основане као Национални музеј природних наука. Огранак антрополошке и људске историје некадашњег Националног музеја Канаде постао је Национални музеј човека (касније преименован у Канадски музеј цивилизације 1988. године, и онда поново у Канадски историјски музеј 2013. године), док је научно-технолошки огранак постао Национални музеј науке и технологије (касније преименован у Канадски музеј науке и технологије). Исте године основана је Национална музејска служба Канаде која ће служити као кровна организација националних музеја, као и пружити подршку и административне јединице за музеје.^[7] Национални музеј природних наука чинио је део Националне музејске службе Канаде све док организација није распуштена 1988.

1990. влада Канаде усвојила је Закон о музејима, што је довело до оснивања Националног музеја природних наука у садашњем облику као и оснивање још неколико националних музеја који су били основани као аутономна јавна предузећа.^[8] Истим законом преименован је и Национални музеј природних наука у Канадски музеј природе. Од те године музеј је једини у згради краљице Викторије.^[6] Музеј је 1997. године отворио нови објекат за истраживање и колекције у Гатиноу у Квебеку, објединивши своје истраживачке објекте и фондове колекција у једној згради.

Између 2004. и 2010. године, федерална влада је потрошила око 216 милиона канадских долара на ширење и реновирање Канадског музеја природе.^[6] Извођење пројекта рехабилитације рађена је у фазама, при чему су велики деловима постојеће структуре уклањани и рушени ради обнове.^[9] 22. маја 2010. године, на Међународни дан биолошке разноврсности, зграда музеја поново је отворена за јавност. Стаклени торањ зграде или Фењер краљице посвећени су у част краљице Викторије и Елизабете II, а Елизабета II је и сама присуствовала церемонији посвећења куле у јуну 2010.

Канадски природњачки музеј ради у два објекта. У згради меморијалног музеја Викторија у Отави смештене су музејске изложбе и јавни програми; док се његова администрација, истраживања и збирке налазе у Центру природне баштине у Гатиноу.^[10]

У згради Меморијалног музеја Викторија у Отави смештене су музејске изложбе и галерије, поред осталих јавних програма које музеј води. Зграда се налази на имању од 3,6 ха које се налази у центру Отаве.^[11] Налази се приближно 1,6 км јужно од Централног блока (Парламента Канаде) на брду Парламента. Зграда је првобитно пројектована да одражава зграде канадског парламента као део већег предвиђеног новог града.^{[12] [13]} Имање је окружено са неколико путних праваца, укључујући улицу О'Конор на западу и улицу Меткалф на истоку. Јужни и северни део улице Меткалф такође се завршавају северно и јужно од зграде, јер обилазе источно од зграде.^[14]

Зграда је прва наменски изграђена музејска зграда подигнута у Канади.^[14] Савезна влада одобрила је изградњу зграде 1901. године, у част краљице Викторије;^[6] изградња зграде се одвијала између 1905. и 1911. По завршетку зграде, ту су се налазили национални музеји, поред Националне галерије Канаде од 1911. до 1959. У згради се налазило и Мало позориште Отаве до 1916. године.^[15] Позориште је било принуђено да напусти простор након пожара који је похарао Централни блок, присиљавајући привремено пресељење парламента у зграду до 1920. Канадски природњачки музеј постао је једини становник зграде након што се Канадски музеј цивилизације преселио у други објекат 1988.^[4] 23. фебруара 1990. године зграда је проглашена националним историјским локалитетом Канаде, с обзиром на значај зграде за развој музеологије у Канади, као и због њене архитектуре.

Зграду у Тјудорско - неоготском стилу од 18 910 м² је пројектовао Давид Еварт, главни архитекта у Одељењу за јавне радове.^{[14] [9]} Тјудорско-неоготски детаљи могу се наћи у целој згради; укључујући његов оригинални улаз који укључује троструки лук са неоготичким украсом, зашиљене лучне прозоре, украсне контрафоре и кренелације и угаоне куполе. ^[12] Многе резбарије пронађене на згради приказују канадску флору и фауну. Поред својих тјудорско-готских детаља, дизајн и оријентација зграде се такође ослањају на архитектонске принципе Лепих уметности (Beaux Arts).

Унутрашњост је такође украшена резбареним дрвеним и бронзаним балустрадама, подовима од мозаика, детаљима од мермера и гипса и украсним радовима, и витражним прозорима.^[14] Унутрашњи простори су центрирани око церемонијалне сале из које су доступни сви остали музејски простори.

Зграда је у почетку имала централни торањ на улазу.^[14] Међутим, оригинални торањ је узроковао да зграда "потоне", јер оригинални дизајн није обухватао глину Леда на којој је изграђена грађевина; што је резултирало уклањањем првобитне куле неколико година након отварања зграде.^[16] Стаклени и челични торањ подигнут на месту некадашње централне куле изграђен је између 2004. и 2010. године. Нови централни торањ, назван Краљичин фењер, свечано је отворен у мају 2010.^[6] На стакленој кули висине 20 м налази се лептирасто степениште које је постављено ради побољшања циркулације посетилаца у музеју.^[11]

Изградња "Краљичиног фењера" чинила је део већег пројекта рехабилитације који је музеј предузео између 2004. и 2010. године; укључујући делимично проширење на југу зграде, које је обухватало лабораторије, подручје отпреме и пријема, радионице и зелени кров;^[11] последња карактеристика користи се за јавно окупљања на отвореном.^[16] Простор са јужне стране укључује зелене површине, стакленик и изложбени простор за живе животиње. Остале обнове укључивале су опсежне редизајне изложби, надоградње сеизмичких и грађевинских кодова, надоградње механичких и електричних система, уклањање азбеста и поправку и рестаурацију зидова на згради.

Материјали који се користе за подизање зграде укључују камен Тиндал, челичне оквире, армирани бетон, спољне камене облоге и пешчаре.^[14] Већина пешчара коришћених у згради вађена је из Непеана, Онтарија, Валаса, Нове Шкотске и неколико заједница у Квебеку.^[13] Гранит кориштен у згради вађен је из Станстеда у Квебеку.

У кампусу природне баштине смештени су административни уреди музеја, научни објекти и складиште збирки.^[10] Музеј је смештен у Гатиноу у Квебеку, а кампус од 76 ха отворен је 1997. Сама зграда има 20 478 м² и нуди радне просторе, поред лабораторијских простора.

Зграда укључује три дела, у којима се налазе 42 собе за појединачне колекције и девет соба за документацију.^[10] Више од 3.000 ормара користи се у складишним просторима објекта за смештај музејских примерака. Да би се сачували примерци, ниједно складиште не дели зид са спољашњим зидом зграде; са посебно заптивеним ходником који окружује складиште.

Музеј има седам сталних поставки у згради Меморијалног музеја Викторије.^[17] Поред сталних поставки, музеј такође угошћује и организује бројне путујуће изложбе.^[18]

Сталне поставке у музеју укључују Галерију птица; са преко 500 примерака постављених у целој галерији, који представљају преко 450 врста.^[19] Неколико диорама позадина представљених у Галерији птица сликао је Џејмс Пери Вилсон.^[20] Галерија сисара је усредсређена на сисаре пронађене у Канади, а такође укључује неколико диорама које је средином 20. века насликао Кларенс Тилениус.^[21] Земаљска галерија је стална поставка усредсређена на минерале, стене и друге геолошке појаве.^[22] Лунарни узорак добре воље који су Сједињене Државе поклониле Канади изложен је у Земаљској галерији. Галерија фосила је још једна стална поставка која садржи фосиле диносауруса, сисара и морских животиња од пре отприлике 35 до 85 милиона година; укључујући преко 30 готово комплетних комплета костура диносауруса старих између 65 и 85 милиона година.^[23] Прилично потпун примерак Едмонтосауруса у Фосилној галерији музеја био је први примерак који је постављен у канадском музеју; пошто га је музеј набавио 1912. године, а изложио од 1913.^[24] Остале сталне изложбе укључују Живу природу, галерију у којој се налазе живи пауци, инсекти и други бескичмењаци; и Галерију вода која се фокусира на морске животиње и хидрологију. ^{[25] [26]}

Најновија стална изложба која ће бити представљена у музеју је Арктичко искуство, са више од 200 примерака и артефаката са канадског Арктика изложених на изложби.^[27] Галерија је отворена у јуну 2017. године, поклапајући се са прославом 150. годишњице Канаде. Галерија Арктичко искуство обухвата 740 м², и подељена је на четири тематска подручја која покривају климу, екосистеме, географију и одрживост; поред инсталације Испод леда. Инсталација Испод леда пружа посетиоцима сензорно искуство арктичког региона и дизајнирана је заједно са Националним филмским одбором Канаде. Иако су многи предмети који су изложени у галерији део музејске колекције, кајак са кожом фоке и предмети који потичу из изгубљене експедиције Џона Френклина, музеју је позајмила влада Нунавута.

Сакупљања Канадског музеја природе чини део основног мандата музеја, са намерама да се користи за олакшавање „интересовања, знања и поштовања према свету природе“.^[28] Збирке музеја укључују алге, водоземце, птице, бриофите, рибе, драго камење, бескичмењаке, лишајеве, сисаре, минерале, маховине, палеоботанички материјал, гмизавце, стене, васкуларне биљке и фосиле кичмењака.^[29] Поред ових примерака, музејска колекција такође укључује колекцију уметности и филма који се односе на историју природе, аудио снимке понашања животиња и животињске моделе. Од фебруара 2017. музејска колекција обухвата преко 14,6 милиона примерака, чинећи највећу колекцију биолошких примерака у Канади.^[30] Иако је већи број ових предмета изложен на његовим изложбама, многи од ових примерака држе се у складишту изван места, у Кампусу природне баштине у Гатиноу, у Квебеку. Од 2014. године, приближно 22 процента предмета је дигитализовано и могу се прегледати путем мрежне базе података.^[31] Од 2001. године, музејским колекцијама се годишње додаје приближно 43.000 примерака; стечених пре свега теренским радом особља, научних и других сарадника.

Први предмети из музејске збирке потичу из збирке Џона Макоуна, који је као први биолог музеја био ангажован од стране Геолошког завода Канаде 1882. године.^[32] Поред музејског особља, музејска колекција укључује и примерке прикупљене од других природњака, укључујући Катарину Пар Трејл. Збирка музеја укључује преко 25 хербаријума Трејлове од 1866. до 1899. године.^[33] Колекција Трејл чини део Националног хербаријума Канаде, музејске ботаничке колекције.

Музејска херпетолошка колекција обухвата преко 133 000 примерака и чини највећу светску колекцију херпетолошких примерака пореклом из Канаде.^[34] У музеју се налази и највећа колекција арктичких биљних примерака из Канаде;^[35] са преко 100.000 арктичких примерака биљака који чине део Националне колекције канадског Хербаријума.^[32]

Збирка музеја такође укључује лобању Албертасауруса, прве лобање диносауруса пронађене у Канади; коју је открио Џозеф Тирел.^[24] Остали примерци из колекције фосила укључују холотипе за Дасплетосаурус торосус и Вагацератопс. Некадашњи склоп костура у почетку је грешком дефинисан као Горгосаурус, иако је истраживање које је музеј спровео током 1960-их утврдило да су фосили заправо нова врста диносауруса.^[36] Холотип Вагацератопса је на сличан начин погрешно именован за другу врсту када су његови фосили први пут испоручени музеју 1958. године; истраживачи музеја су открили да је фосил био нова врста након уклањања са гипсаног поља током 1990-их. У 2015. години музеј је примио преко 60 примерака рибе Tiktaalik.^[37] Врсте су открили амерички палеонтолози на острву Елсмир, који су проучавали фосиле у Сједињеним Државама пре него што су послати у Канадски музеј природе.

Подржавање и спровођење истраживања историје природе чини део основног мандата музеја према Закону о музејима.^[28] Музејске истраживачке службе подељене су у две дисциплине, науке о животу и науке о Земљи.^[29]

Између 1972. и 1995. године, институција је издавала свој научни часопис.^[38]

Музеј такође има библиотеку и архиву у Центру природне баштине.^[39] Библиотека садржи преко 35.000 књига, 2.000 периодичних наслова, музејских публикација и микрофилмова који се односе на историју природе. Архив музеја садржи три збирке, архивске записе који се односе на музеј; колекцију фотографија са више од 275.000 дијапозитива, фотографија, негатива и плоча; и уметничку збирку од 1.800 дела првенствено усмерених на природу.

• Gillespie, Lynn (2008). Botanical Research in Arctic Canada: Floristics and Systematics (PDF). Proceedings of the Fourth International Conservation of Arctic Flora and Fauna (CAFF) Flora Group Workshop. Conservation of Arctic Flora and Fauna Group. 

• Званични веб-сајт