Године 1936. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и руководио је скојевском организацијом у гимназији у Сиску, Градишки и Загребу. Због револуционарне делатности, више пута је хапшен и удаљаван из школе. Године 1939. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У исто време, уписао је Технички факултет у Загребу, где се активно укључио у рад скојевске организације, и постао члан руководства. Повремено је одлазио и у родни крај, где је помагао стварању првих партијских организација у селима око Вргинмоста. По одлуци, КП Хрватске, 29. марта1941. године прешао је у Вргинмост и преузео дужност секретара Котарског комитета КПЈ.
У фебруару 1942. године, као истакнути организатор устанка на Кордуну, одлази у Главни штаб НОП одреда Хрватске, који га шаље као делегата у поједине крајеве и партизанске одреде Хрватске. У улози официра Главног штаба учествује, с банијском пролетерском четом и Николом Демоњом, у борбама у Славонији. Као командантбатаљона „Буде Борјан“, у северној Далмацији водио је низ успешних борби против Италијана, усташа и домобрана. Посебно се истакао у борбама с Италијанима код Борије, затим у селу Нунић, код Кистања, где је заједно са Слободаном Мацуром разоружао италијанску посаду од тридесет карабинијера, а већ у следећој акцији са својим батаљоном избацује из строја више од 200 италијанских војника. Тада су заробљена три минобацача, четири митраљеза и велики број пушака. Заједно са својим батаљоном био је на планини Промина, код Дрниша, 29. јуна 1942. године, окружен с 5.000 Италијана и четника. Два дана је успешно води борбу и успео батаљон извући из обруча с незнатним губицима.
Као командант Тринаесте пролетерске ударне бригаде „Раде Кончар“, водио је непрекидне борбе на Жумберку, у околини Загреба и Карловца. У бици у Новом Селу, његова бригада је нанела тешке поразе усташама, а у Сухору Италијанима и белогардејцима. Командовао је и ослобођењем Крашића, 2. јануара 1943. године, када су после жестоких борби, уништене три усташке бојне с више од 900 војника. Маја 1943. године, као начелник Штаба Друге оперативне зоне у Мославини, реорганизовао је тамошње партизанске одреде. Приликом преласка Саве, водио је борбу против усташа и Немаца, и заробио више од 40 непријатељских војника. Његова вештина командовања дошла је до изражаја јула 1943. године, када се с десет бораца успешно извлачи из усташког окружења. У ослобођењу Вараждинских Топлица, непосредно је руководио јуришом на Гестапово упориште, где је заробљено 100 немачких жандарма.
Био је такође и почасни грађанин словеначког града Метлике, како би се на тај начин изразила захвалност за његово учешће као команданта Тринаесте пролетерске бригаде у борби против фашизма и ослобађању места.[2]
Публикације
„Жумберак и Покупље у Народноослободилачкој борби“, Загреб1951.
