Роберов отац Иго Капет је 987. убедио племство да Робер буде наследник, чиме се потврђује династија Капет. Када је Робер Побожни постао краљ он је одмах крунисао свог сина Ига Магнуса као наследника. Ипак, услед Магнусове смрти други син Анри I постаје касније краљ.[1]
Добио је надимак Робер Побожни, јер је био посвећен католик. Био је изразито музички обдарен и био је композитор, певач и поета.
Није толерисао јеретике, него их је жестоко кажњавао. Због другог брака имао је проблем са папом. Папа Гргур V није допустио да се Робер жени рођаком, па је екскомуницирао Робера. Тек после дугих преговора са новим папом тај брак је анулиран.
Није наследио велико краљевство, тако да чим би неко феудално веће имање остало празно краљ би полагао ту своје право, што је обично водило до низа сукоба. Његова инвазија на Бургундију1003. завршена је неуспешно, тако да је морао чекати до 1016. да добије подршку цркве и да буде признат војводом Бургундије.
Имао је много пријатеља, али и много непријатеља, укључујући и своје синове. Најстарији син Иго Магнус је нагло умро док се бунио против оца.
Остала два сина исто тако су устала против оца и настао је грађански рат за моћ и имовину. Роберова војска је била поражена, а Робер Побожни се повукао ван Париза. Умро је током сукоба са синовима 20. јула 1031. године.
Роберови потомци касније не само да владају Француском, него и Енглеском, јер је његова унука Матилда Фландријска била удана за Вилијама Освајача.