1761

Ovo je članak o godini 1761.

Godina 1761 (MDCCLXI) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru.

• 6. 1. - Danska arabijska ekspedicija kreće iz Kopenhagena: od šest članova vratiće se samo Carsten Niebuhr 1767
• 14. 1. - Peta Durranijeva invazija Indije: Treća bitka kod Panipata u kojoj koalicija na čelu sa afganistanskim vladarom Ahmad Shahom Durranijem nanosi odlučujući poraz snagama Marata Carstva, poznata i kao najkrvavija bitka u modernoj historiji Južne Azije, s procenjenih 60 - 70.000 mrtvih. Veliki broj maratskih zarobljenika je masakriran dan nakon bitke.
• 15. 1. - Sedmogodišnji rat, Treći Karnatski rat: Predajom francsukog garnizona završava opsada Pondicherryja čime je učvršćena britanska pozicija u Južnoj Aziji.
• 27. 1. - Francuski Prvi ministar Étienne François de Choiseul postaje ministar rata (do 1770), resor inostranih poslova će u oktobru preuzeti njegov rođak César Gabriel de Choiseul (do 1766, kada se vraća Étienne François).
• januar/februar - Francuski dvor poručuje ruskom da želi mir, ali ruska carica je odlučna da se ostvari cilj antipruske lige.

• 10. 2. - Bitka kod Langensalze: prusko-hanoverske snage iznenadile Francuze u Tiringiji.
• 12. 2. - Ugovor iz El Parda je opoziv Madridskog ugovora između Španjolske i Portugala iz 1750 - teško je uspostaviti jasne granice u južnoameričkim prostranstvima (novi pokušaj ugovorom iz 1777).

• 21. 3. - Bitka kod Grünberga: Francuzi porazili Ferdinanda od Braunšvajga, koji mora napustiti opsadu Kassela.
• 31. 3. - Još jedan Lisabonski zemljotres, pet i po godina nakon Velikog, potresao je zapad Evrope, praćen je cunamijem.

• april - Dositej Obradović, koji je zimus bio u Zagrebu, stigao u Dalmaciju - postaje učitelj u Kninskom Polju, pri crkvi Svetog Đurđa (do 1763).
• proleće - Pandemija gripa počinje u Severnoj Americi, zatim se širi na Evropu.

• 6. 6. - Tranzit Venere, posmatraju ga brojne ekspedicije iz raznih krajeva sveta. Sledeći tranzit je 1769.
• 6. 6. - Britanci se iskrcavaju na francusku Dominiku i osiguravaju je već iste večeri (ostrvo ostaje britansko do 1778. i 1783-1978).
• 8. 6. - Belle Île se predao Britancima.
• 12. 6. - Suradž Malovi Džati zauzeli mogulsku Agru, odneli su srebrna vrata sa Tadž Mahala.
• jun? - Hyder Ali postaje vladar Mysore na jugu Indije (do 1782).
• 23. 6. - Umro je Balaji Baji Rao, nasledni peshwa, "premijer", Marata Carstva. Nasleđuje ga sin Madhavrao I (do 1772), koji oporavlja carstvo, što se naziva "Uskrsnućem Marati".
• 25. 6. - U okviru zaključenja Ugovora iz Halifaxa, obavljena ceremonija Zakopavanja ratne sekire u Novoj Škotskoj, između Mi'kmaqa i Britanaca.

• jul - Novi paša, Mehmed-paša Muhsinzade, stigao u Bosnu, nije nasilan ali hoće novac ("ja nisam kasap već kujundžija").^[1]
• 15 - 16. 7. - Bitka kod Villinghausena na zapadu Nemačke je pobeda malobrojnijih anglo-nemačkih snaga Ferdinanda od Braunšvajga.
• 17. 7. - U sjeverozapadnoj Engleskoj otvoren Bridgewaterov kanal, kojim je značajno olakšan prijevoz ugljena iz rudnika prema manchesterskim tvornicama koji koriste parne strojeve. Jedan je od prvih u vrijeme Industrijske revolucije, tehnički je bio zahtjevan, potiče
• 20. 7. - Pravoslavne crkvene opštine Šibenika, Zadra, Skradina i dr. su molile za otvaranje srednjih škola koje bi sami izdržavali - Mlečani misle da prosveta nižeg staleža nije u državnom interesu.^[2]

• 1. 8. - Noćas se na Pješčanom otoku (Tromelin) u Indijskom okeanu nasukao francuski brod L'Utile sa Malgašanima namjenjenim prodaji - neki od preživjelih Malgašana će biti spašeni tek za 15 godina.
• 6. 8. - Uhićen je Angelo Querini, odvjetnik i pristaša reformi u Veneciji (do 1763).
• 15. 8. - Treći burbonski porodični pakt: Španija će, uz Napulj i Parmu, ući u Sedmogodišnji rat na strani Francuske - proći će katastrofalno.
• avgust - Bitka kod Sialkota: poražena je afganska ekspedicija protiv Sika, koji opet pobeđuju sledećeg meseca kod Gujranwale.

• 21. 9. - Nastavak afere Tavori u Portugalu: jezuita Gabriel Malagrida je pogubljen od strane Inkvizicije (glavni inkvizitor je brat markiza Pombala).
• 22. 9. - Krunidba britanskog kralja Georgea III i kraljice Charlotte, s kojom se oženio ranije ovog mjeseca. Kralj je ove godine kupio Buckinghamovu kuću za kraljičinu uporabu.
• 23. 9. - Počela gradnja Tvrđave Sv. Dimitrija Rostovskog (do 1763), začetka Rostova na Donu.

• 1. 10. - Sedmogodišnji rat: Laudonovi Austrijanci zauzeli Schweidnitz/Świdnicu u Šleskoj^[3] - "ponajviše prosu se horvatske, slavonske, sremske i banatske krvi, jer ovi su prvi bili i tako grad oteše".^[4]
• 5. 10. - William Pitt Stariji napušta Newcastleovu vladu (vraća se kao premijer 1766-68).
• 14. 10. - U Toulouseu pronađen leš Marc-Antoinea Calasa, čiji je otac, lokalni protestantski trgovac Jean Calas potom uhapšen i podvrgnut mučenju pod optužbom da je sina ubio kako bi ga kaznio zbog preobraćenja na katoličanstvo; time započinje jedan od prvih slavnih slučajeva u historiji moderne Francuske i Evrope.
• 19. 10. - Pošto je Frederik Karl od Schleswig-Holstein-Sonderburg-Plöna umro bez naslednika, vojvodstvo nasleđuje danska kruna.
• 27. 10. - Siki su zauzeli Lahore od Afganaca.
• 28. 10. - Brod Auguste sa izgnanicima za Francusku potonuo pored Nove Škotske - ima 114 stradalih, uključujući neke plemiće, brod je vozio i srebra i zlata.

• novembar - Skup nekolika Srba arhijereja i nastojatelja manastira u Nišu - žele da se Gavrilo III vrati na pećki patrijaršijski presto, ali on to ne želi (crkva je u velikim dugovima, patrijarh Kirilo II, Grk, tužaka srpske arhijereje i narod sultanu).^[5]
• 18. 11. - Brod HMS Deptford je isplovio iz Portsmoutha prema Kinstonu na Jamajci sa Harrisonovim marinskim hronometrom H4. Sprava se vraća drugim brodom u martu, greška longitude je bila sveta 1,25 minuta, tj. jedna nautička milja.
• 19. 11. - Jacinto Canek podigao ustanak u jednom majanskom selu na Jukatanu - selo je napadnuto i spaljeno 26-tog, Canek je pogubljen u decembru.
• novembar-decembar - Anglo-čiroki rat se zavšava ugovorima sa Virdžinijom i Južnom Karolinom. Timberlakeova ekspedicija odlazi Zagorskim Čirokijima, zapadno od Apalača, da obnovi mir.

• 16. 12. - Sedmogodišnji rat: Opsada Kolberga, treća po redu u ratu, završava predajom pruskog garnizona ruskim snagama i gubitkom jedine preostale važnije luke na Baltiku, čime je materijalno, financijski i ljudski iscrpljena Pruska dovedena u beznadan položaj.
• 31. 12. - Mletačka vlada naređuje da se poštuje sloboda veroispovesti "dalmatinskih Grka" i da se latinski biskupi ne mešaju u njihove verske stvari, ali i rešava da imenuje novog mletačko-dalmatinskog episkopa koji bi bio unijat - Srbi će se ponovo obratiti za pomoć Rusiji i karlovačkom mitropolitu.^[6]

• Potvrđen mir između "Crne Gore i Hercegovine" i produžen za još tri.^[7]
• Habsburško carstvo je dobilo Staatsrat, najviši izvršni organ, kao i Hof-Rechen-Cammer, za računovodstvo.
• "Pobuna Sekuljaca i Vlaha" 1761-62.^[8]
• Zaharije Orfelin: "Gorestni plač slavnija inogda Serbija" - prevedeno sa na srpski kao "Plač Serbiji" objavljeno 1762-63.^[9]
• Nikola Škrlec Lomnički je vrhovni zemaljski blagajnik, Ivan Bužan je podban.
• Nove crkve: Borovo selo (Svetog arhidjakona Stefana), Tenja (Prenosa mostiju Svetog Nikole), Prelog (sv. Jakoba),
• Venecijanski štampar Dimitrije Teodosije, Grk , otvorio i ćirilski odsek svoje štamparije - u sledećih desetak godina izdaje preko 40 knjiga namenjenih Srbima.^[10]
• Aradski episkop Sinesije Živanović štampao u Rimniku "Srbulju", molebna pravila srpskih prosvjetitelja.^[11]
• Klimentski povratnici iz Srema se dragovoljno islamiziraju.^[12]
• Manufaktura porcelana Nymphenburg je premeštena na tu lokaciju
• Osnivanje Abu Dabija: smatra se da su pripadnici plemena Bani Yas otkrili vodu na ostrvu i nastanili se.
• Leopold Auenbrugger predlaže perkusionu dijagnostiku.
• Benjamin Franklin izmislio staklenu harmoniku.
• Jean-Jacques Rousseau je u Amsterdamu objavio epistolarni roman Julie, ou la nouvelle Héloïse (prvotno Lettres de Deux Amans, Habitans d'une petite Ville au pied des Alpes). Izuzetno popularno predromantičarsko djelo
• Kaspar Faber osnovao firmu u Steinu u Bavarskoj, preteču današnjeg Faber-Castell.
• Johann Heinrich Lambert dokazuje da je π iracionalan broj.
• Giovanni Battista Morgagni izdao De Sedibus et causis morborum per anatomen indagatis, temeljno delo patološke anatomije.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1761.

• 29. 1. - Albert Gallatin, američki političar i etnolog († 1849)
• 16. 2. - Charles Pichegru, francuski general († 1804)
• 8. 3. - Jan Potocki, plemić, književnik, putopisac († 1815)
• 3. 5. - August von Kotzebue, književnik, diplomat († 1819)
• 3. 6. - Henry Shrapnel, oficir i pronalazač († 1842)
• 28. 8. - Sava Tekelija, srpski prvak u Austrijskom carstvu († 1842)
• 18. 10. - Franz Seraph von Orsini-Rosenberg, habsburški general († 1832)
• 22. 10. - Antoine Barnave, francuski političar († 1793)
• 25. 10. - Andrija Dorotić, franjevac, hrvatski patriot († 1837)
• 11. 11. - Philippe Buonarroti, zaverenik, utopijski socijalista († 1837)
• 20. 11. - Francesco Castiglioni, papa Pio VIII. († 1830)
• 1. 12. - Marie Tussaud, modelarka u vosku († 1850)
• 24. 12. - Selim III., sultan Osmanlijskog carstva († 1808)
• 27. 12. - Michael Andreas Barclay de Tolly, ruski feldmaršal († 1818)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1761.

• 4. 1. - Stephen Hales, znanstvenik i izumitelj (* 1677)
• 10. 1. - Edward Boscawen, britanski admiral i političar (* 1711)
• 19. 1. - Charlotte Aglaé d'Orléans, vojvotkinja Modene (* 1700)
• 26. 1. - Charles Louis Auguste Fouquet de Belle-Isle, maršal Francuske i sekretar rata (* 1684)
• 6. 2. - Clemens August von Bayern, nadbiskup-knez Kelna, veliki majstor Teutonskog reda (* 1700)
• 21. 3. - Pierre Fauchard, pionir stomatologije (* 1679)
• 7. 4. - Thomas Bayes, engleski matematičar (* ca. 1701)
• 14. 5. - Thomas Simpson, matematičar (* 1710)
• 4. 7. - Samuel Richardson, književnik, pionir sentimentalizma (* 1689)
• 13. 7. - Tokugawa Ieshige, bivši japanski šogun (* 1712)
• 19. 9. - Pieter van Musschenbroek, izumitelj Leidenske boce (* 1692)
• 30. 11. - John Dollond, tvorac teleskopa (* 1706)
• Mehmed-paša Kukavica, bivši bosanski vezir

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)

1761 na Wikimedijinoj ostavi