7. 1. - Vijetnamske snage i kambodžanski pobunjenici ulaze u glavni grad KampučijePhnom Penh i formalno ruše režim Crvenih Kmera, koji se povlače prema tajlandskoj granici.
8. 1. - Proglašena Narodna Republika Kampučija, pod vijetnamskim okriljem, bez međunarodnog priznanja (režim traje do 1993, od 1989. pod imenom Država Kambodža). Dezorganizacija u zemlji vodi do gladi.
8. 1. - Eksplozija francuskog tankeraBetelgeuse na jugu Irske, 50 poginulih.
9. 1. - Osnovan Fond "Nikola Tesla" za podsticaj naučnom stvaralaštvu.
9. 1. - Koncert "Muzika za UNICEF" u Generalnoj skupštini UN, domaćini Bee Gees, ABBA predstavila novu pesmu "Chiquitita".
9. 1. - Predstavnici Čilea i Argentine potpisali Akt iz Montevidea kojim zahtevaju papino posredovanje u sporu oko Beaglovog prolaza.
13. 1. - Dvojica Hrvata u Čikagu ponovo osuđena za upad u zapadnonemački konzulat u tom gradu prošlog avgusta.
januar - februar - "Zima nezadovoljstva" u Velikoj Britaniji - brojni štrajkovi protiv zamrzavanja plata u borbi protiv inflacije, a takođe i oštra zima.
16. 1. - BBC prikazao prvu od 13 epizoda prirodnjačke TV serije Life on Earth sa Davidom Attenboroughom. Čuven je njegov susret sa planinskom gorilom u 12. epizodi (3. 4.).
20. 1. - Osnovana firma Kosovouniverzum, zvanični početak poslovnih aktivnosti Braće Karić[1].
22 - 26. 1. - Američka TV serija "Holokaust" je prikazana u Zapadnoj Nemačkoj, izaziva veliku pažnju.
4. 2. - Homeini imenuje Mehdija Bazargana za premijera, protivno Bahtijaru (do novembra).
4. 2. - Na Prvom programu TV Beograd je počelo emitovanje dečje crtane serije "Mikijeva radionica" (v. Mickey Mouse), prva epizoda koja se emitovala je "Borba s bikovima". U tadašnjem listu "Borba" se crtani pisao "Družina Miki Mausa".
11. 2. (22. bahman 1357. po i.k.) - Iranska revolucija: nakon što se vojska povukla u baze, revolucionari zauzimaju sve punktove, premijer Bakhtiar beži iz zemlje - Homeini preuzima vlast.
15. 2. - Kasno uveče, prvo streljanje na krovu škole Refah u Teheranu: bivši šef tajne službe SAVAK, šef gradske policije i jedan general.
februar - Afganistan: iz Nuristana, koji je u plemenskoj pobuni od prošlog jula, izbačene su vladine snage. U borbi su učestvovali i neki islamski intelektualci, npr. Ahmad Shah Massoud.[3]
1. 3. - Izbori u Španiji, prvi nakon donošenja novog ustava: slični rezultati kao 1977, vladajuća Unija demokratskog centra ima relativnu većinu, socijalisti drugi.
1. 3. - Referendum o uvođenju škotske skupštine - većina je "za" ali ispod cenzusa od 40% ukupnog elektorata - ovo će biti povod za izglasavanje nepoverenja britanskoj vladi. Istovremeno, Vels glasa protiv zasebne skupštine (→ 1997).
13. 3. - Evropski monetarni sistem stupa na snagu - sprečavanje velikih fluktuacija u valutnom kursu ("zmija u tunelu"), uvedena obračunska jedinica ECU.
15 - 20. 3. - Heratska pobuna naroda i dela vojske protiv vlasti DR Afganistana, ubijeno i nekoliko sovjetskih savetnika. Do jeseni, u pobuni su i centralni delovi zemlje.
16. 3. - Prikazan film The China Syndrome o TV reporterki koja otkriva zataškavanje problema sigurnosti u nuklearnoj elektrani.
16. 3. - Okončan Kinesko-vijetnamski rat, obe strane tvrde da su pobedile.
17. 3. - Izvršni savet Beograda zaključio da cene kvadrata stana budu 15.000 do 17.500 dinara.
22. 3. - Sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ u Igalu.
25. 3. - Prihvaćen predlog Narodne banke Jugoslavije da se izda kovani novac od 25 para, jer se petoparac gubi iz opticaja.
30. 3. - Britanski političar Airey Neave poginuo od bombe koju je Irska nacionalna oslobodilačka armija postavila pod njegov auto na parkingu Palate Westminster (teorije zavere tvrde drugačije).
31. 3. - Britanski razarač "London" isplovio iz luke u La Valeti, čime su okončane vojne veze Velike Britanije i Malte, uspostavljene 181. godinu ranije.
31. 3. - Pesma Evrovizije u Jerusalimu, ponovo pobedio Izrael; Jugoslavija nije učestvovala, niti je prenosila, iz političkih razloga.
mart - Hrvatski nacionalisti se izjasnili krivim u vezi otmice aviona 1976 (v. TWA Flight 355).
April/Travanj
mart/april - Kampanja protiv disidentske aktivnosti u SFRJ, Milovan Đilas upozoren 21. 3. da će biti preduzete "najenergičnije mere"[4].
april, početkom - CK SKJ doneo zaključke o sprovođenju Titove inicijative od prošlog novembra, o doslednijem ostvarivanju načela kolektivnog rada, odlučivanja i odgovornosti, u svim organima i organizacijama i na svim nivoima — od komune do Federacije; slede sednice konferencija svih društveno-političkih organizacija (Socijalistički savezi, Sindikat, Savezi socijalističke omladine i Savezi boraca), uveden jednogodišnji mandat za njihove predsednike; u skladu s tim već počinje rad na izmeni Ustava[5].
1. 4. - Proglašena Islamska Republika Iran, nakon dvodnevnog referenduma u kome je navodno 99% glasača bilo "za".
2. 4. - Propust antraksa iz vojnog objekta u Sverdlovsku, SSSR, broj mrtvih se procenjuje na stotinak.
2. 4. - Zatvaranjem britanske vojne baze, Malta stekla punu nezavisnost čime je okončano gotovo 80 godina dugo britansko prisustvo na tom ostrvu.
3. 4. - Zvonko Bušić i još troje, osuđeni prošle godine u SAD na doživotni zatvor zbog otmice aviona 1976, dobili pravo na pomilovanje posle 31. 12..
23. 4. - 23. 5. - Studentski protesti u Nepalu u kojima ima i mrtvih, kralj Birendra najavljuje referendum o uvođenju višepartijskog sistema (održan 1980).
3. 5. - Generalni izbori u V. Britaniji: ubedljiva pobeda konzervativaca na čelu sa Margaret Thatcher, 339 prema 262 mandata za laburiste. Slogan konzervativaca je bio Labour Isn't Working. Partija ostaje na vlasti do 1997.
21 - 28. 5. - Elton John nastupa u Lenjingradu i Moskvi - prva zapadna rok zvezda u SSSR.
23. 5. - U revanšu finala kupa UEFA, Borusija pobeđuje Crvenu Zvezdu sa 1:0 i uzima trofej (oproštaj Berti Vogtsa od igračke karijere).
23. 5. - U Los Angelesu dvojica nacionalističkih Hrvata poginula od bombe u kamionu, pretpostavlja se da je bila namenjena drugim Hrvatima, metama pretnji i iznude[6][7].
24. 5. - Pop Stojiljko Kajević, Nikola Kavaja i još dvojica Srba osuđeni u Čikagu za zaveru za ubistvo jugoslovenskih diplomata u tom gradu 1975[8] (Kavaja je na slobodi uz kauciju do izricanja presude).
24. 5. - Dnevnik TV Beograd ima novu špicu sa tačkastim globusom (do 1992, nove varijante 1998-2000, 2010-2022 i od 2022).
25. 5. - Let American Airlines 191: najgora avio-nesreća u istoriji SAD, 273 poginulih u padu aviona DC-10 neposredno po poletanju sa čikaškog aerodroma. Ova nesreća, i ona sledećeg novembra, ruše reputaciju DC-10, mada problem nije bio u avionu.
25. 5. - Šestogodišnji Etan Patz nestao na Menhetnu - iz ovoga će nastati pokret za nestalu decu (prvi lik na tetrapaku za mleko).
1. 6. - Poslije devedeset godina ukinuta vladavina bijele manjine u Rodeziji - prvi crni premijer je Abel Muzorewa, država se privremeno zove Zimbabwe Rhodesia (do decembra).
2. 6. - Papa Ivan Pavao II. stigao u posjetu rodnoj Poljskoj, prvi posjet jednog pape nekoj komunističkoj zemlji ("devet dana koji su promijenili svijet").
2. 6. - U Los Angelesu donesen zakon o gay pravima (ili 8. 7.).
3. 6. - Izbori u Italiji, komunisti i dalje jaki drugi ali izgubili 33 mesta.
3. 6. - Izboj naftnog izvora Ixtoc I u Meksičkom zalivu, ističu stotine miliona galona nafte (najteži incident do 2010).
4. 6. - General i šef države GaneFred Akuffo zbačen vojnim udarom - na vlast prvi put dolazi zrakoplovni satnik Jerry Rawlings (šef države odn. predsjednik 1979. i 1981-2001); kasnije tokom meseca streljana trojica ranijih vojnih šefova države: Acheampong, Afrifa i Akuffo.
8. 6. - Od 11 članova Saveta za narodnu odbranu SFRJ, šest su generali; u saveznom Savetu za zaštitu ustavnog poretka su dvojica generala od osam članova (ocenjeno kao porast uticaja vojske u Jugoslaviji)[9].
18. 6. - Bečki samit: SAD i SSSR (Karter i Brežnjev) potpisuju sporazum SALT II o ograničenju strateškog naoružanja (američka desnica kritikuje sporazum, Senat ga nije ratifikovao zbog invazije na Afganistan).
18/19. 6. - Teretni voz sa tri lokomotive i 30 vagona pao u provaliju kod Titograda, poginula trojica mašinovođa.
20. 6. - Srpski emigrant Nikola Kavaja oteo avion u SAD, tražio puštanje oca Stojiljka Kajevića, zamišljao da obruši avion na "CK" u Beogradu i ubije Tita[10][11][12].
20. 6. - Vojnik nikaragvanske nacionalne garde ubio američkog novinara ABC-a Billa Stewarta i njegovog prevodioca - revolt prema Somozinom režimu u SAD.
19. 7. - Dva grčka tankera, Atlantic Empress i Aegean Captain, se sudarila pored Tobaga u Karibima - 27 mrtvih u požaru i velika količina izlivene nafte.
19. 7. - Maritza Sayalero je prva Miss Universe iz Venecuele; kada su novinari i ostale takmičarke pohrlili njenom tronu bina se srušila.
21. 7. - Dominacija Disco muzike: sedam od deset najviših pozicija na Billboard Hot 100.
4. 8. - Zamrznute cene industrijskih proizvoda u SFRJ, kako bi se obuzdala inflacija, što će izazvati nestašice najesen (deo cena će biti liberalizovan novembra 1980).
8. 8. - Predsednik senata Wálter Guevara postaje predsednik Bolivije, nakon što na junskim izborima niko nije dobio apsolutnu većinu, a Kongres nije mogao doneti odluku.
8. 8. - Komitet Senata SAD iznosi da pet stranih zemalja ima špijunske mreže za nadzor svojih državljana u SAD: Čile, Filipini, Tajvan, Jugoslavija i (bivši) carski Iran.
20. 8. - Kurdska pobuna u Iranu: tri dana nakon što je Homeini objavio džihad protiv Kurda, Iranska armija započinje opsadu Mahabada, koji pada 3. septembra.
27. 8. - IRA ubila Lorda Mauntbatena i još četvoro na brodici; istog dana u zasedi ubijeno 18 britanskih vojnika.
28. 8. - U Brazilu amnestirani politički zatvorenici osuđeni 1961-78.
avgust - Beogradski fantom: Vlada Vasiljević tokom deset noći juri ulicama ukradenim belim Porscheom 911, pred mnogobrojnom "publikom".
avgust/septembar - Uragan David pogađa Karibe, naročito Dominiku (29. 8., 56 mrtvih) i Dominikansku Republiku (31. 8., 2.000 mrtvih).
Septembar/Rujan
30. 8. - 9. 9. - Titovo putovanje u Havanu na Konferenciju Nesvrstanih: insistira na nezavisnosti Pokreta od oba bloka.
septembar - Milovan Đilas, Mihajlo Mihajlov i dr. pokrenuli prvi jugoslovenski samizdat "Časovnik", koji je odmah zabranjen, a Đilas je sledećeg meseca osuđen na novčanu kaznu[14]; urednik Dragoljub Ignjatović je dobio 30 dana zatvora[15].
15. 10. - Crni ponedeljak na Malti: nakon pokušaja atentata na premijera Doma Mintoffa, pristalice njegove laburističke partije demolirale prostorije Progress Pressa, izdavača novina The Time.
16. 10. - Klizište na aerodromu izazvalo cunami u francuskoj Nici, 23 poginulih.
16 - 18. 10. - Predsednik Tito u poseti Kosovu: Priština, Prizren, Đakovica, Peć.
22. 10. - Zbačenom iranskom šahu dozvoljen ulazak u SAD iz zdravstvenih razloga (napustiće zemlju već 15. 12.).
25. 10. - SSSR i Južni Jemen potpisali ugovor o prijateljstvu.
25. 10. - Nemačkoj vojsci je isporučen prvi serijski proizveden tenk Leopard 2 (ovi tenkovi će prvi put biti upotrebljeni u mirovnim misijama u Bosni i na Kosovu).
4. 11. - Iranska talačka kriza počinje: 3.000 radikala zauzima američku ambasadu u Teheranu i zarobljava 90 ljudi, od kojih 53-oje Amerikanaca - traže izručenje Šaha iz SAD (kriza traje do januara 1981).
10. 11. - Voz od 106 vagona sa eksplozivom i otrovnim hemikalijama zglajzao u Mississauga (Ontario), zbog čega je evakuisano 200.000 ljudi.
13. 11. - Ronald Reagan objavljuje da će se dogodine kandidovati za predsednika SAD.
13. 11. - Londonski The Times ponovo izlazi nakon više od 11 meseci štrajka.
15. 11. - Premijerka Thatcher objavila da je Anthony Blunt bio "četvrti čovek" Kembričkog špijunskog kruga.
novembar - Sirijske vlasti uhapsile alepskog šejha Zaina al-Din Khairallu, u gradu dolazi do talasa demonstracija, štrajkova i napada na kancelarije partije Baas.
16. 11. - Predsednica donjeg doma bolivijskog kongresa Lidia Gueiler Tejada postaje prelazna predsednica (do sledećeg jula).
20. 11. - Otvoren Islamski centar u Beču, sa prvom džamijom u Austriji.
21. 11. - Nakon što je Homeini rekao da su Amerikanci zauzeli Veliku džamiju, besna gomila zapalila američku ambasadu u Islamabadu, Pakistan.
26. 11. - PIA Flight 740: pakistanski avion pao nakon poletanja kod Džede u Saudi Arabiji, 156 mrtvih.
26. 11. - Qatifska pobuna šiita i levičara u Saudi Arabiji - razbijena 3. decembra.
28. 11. - Air New Zealand Flight 901: novozelandski avion "DC-10" udario u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživio niko od 257 putnika i članova posade.
29 - 30. 11. - Papa Ivan Pavao II. u poseti carigradskom patrijarhu Atenagori.
9. 12. - Potvrđeno iskorenjivanje boginja na planeti.
12. 12. - Otkriven spomenik Karađorđu na beogradskom Vračaru.
12. 12. - NATO-ova odluka dvostrukog koloseka: sa Varšavskim paktom će se pregovarati o ograničenju naoružanja srednjeg i prelaznog dometa, u protivnom će u Zapadnoj Evropi biti postavljeno još takvog oružja.
12. 12. - Vojni udar u Južnoj Koreji, "Puč 12. decembra": samo šest dana nakon što je Choi Kyu-hah potvrđen kao predsednik, dolazi do sukoba među generalima, Chun Doo-hwan preuzima kontrolu nad vojskom i zemljom (predsednik 1980-88).
12. 12. - Nepriznata država Zimbabve Rodezija se privremeno vraća pod britansku kontrolu pod imenom Južna Rodezija da bi sledećeg aprila nastala nezavisna Republika Zimbabve (Sporazum iz Lancaster Housea potpisan 21. 12. - kraj Rodezijskog građanskog rata).
12. 12. - Jak zemljotres na granici Kolumbije i Ekvadora, 300-600 mrtvih.
krajem godine - Mere štednje nafte u SFRJ zbog Nafnog šoka - vožnja par-nepar[18].
Kroz godinu
Početak vidnijeg opadanja jugoslovenske ekonomije (ove godine trgovinski deficit 6,4 mlrd. dolara i deficit platnog bilansa 3,4 milijarde, inflacija 30%) - od stranih faktora: Naftni šok 1979 (račun za naftu 3,5 mlrd. dolara, pet puta više nego 1975) i svetska recesija; domaći uzroci: Srednjoročni plan ekonomskog razvoja 1976-80 s velikom investicionom potrošnjom, što sa deficitom platnog bilansa izaziva skok zaduženosti sa 5,8 na 15 mlrd. dolara[19][20].
U SFRJ 2,4 miliona zahteva za pasoš, odbijeno 26.000, od čega 2.350 zbog "javne bezbednosti" (Jugosloveni ostvarili 24 miliona prelazaka granice)[21].
Slučaj "Big Ben" u Zagrebu - uprava tog kluba odlučila udaljiti "hašomane" - časopis "Polet" indirektno pozvao na demonstracije protiv kluba (bez presedana) [1]Arhivirano 2010-05-27 na Wayback Machine-u.
Završen rad na izdavanju sabranih dela Marksa, Engelsa i Lenjina (priredio Institut za međunarodni radnički pokret, izdala beogradska Prosveta).
Književnost: Odysseas Elytis (poezija koja, naspram pozadine grčke tradicije, sa senzualnom snagom i intelektualnom jasnovidošću prikazuje borbu modernog čoveka za slobodu i kreativnost)