Prljavo kazalište je nastalo 1977. u zagrebačkom predgrađu Dubrava pod snažnim uticajem panka. Ime grupe potiče od jedne epizode stripa Alan Ford, kada članovi družine T.N.T. dolaze u pozorište nazvano "Prljavo kazalište". Prvu postavu grupe činili su: Jasenko Houra (gitara), Zoran Cvetković (gitara), Davorin Bogović (vokali), Niko Hrastekbas i Tihomir Fileš (bubnjevi). Prljavo kazalište u startu nije imalo jasnu predstavu o muzici koju bi svirali, a pesma „Moj otac je bio u ratu" bila je prva koju su komponovali. Prvi ozbiljni nastup imali su na Poletovom koncertu 1978. Prvim singlovima „Televizori“ i „Moj otac je bio u ratu“ skrenuli su pažnju medija na sebe, a 1979. su svirali na koncertu Bijelog dugmeta na stadionu JNA, kada su i promovisali album. Tokom snimanja te ploče grupu je napustio Zoran Cvetković, a zamenio ga je gitarista Marijan Brkić. Komisija za šund nije oslobodila ploču poreza, verovatno zbog teksta pesme „Some boys“ koja tretira homoseksualnost. Hourine pesme su se bavile traumama odrastanja. NJegovi iskazi najdierktniji su u pesmama „Sretno dijete“, „Ja sa mladić u najboljim godinama“, „Subotom uveče“. Iako je ploča nevešto odsvirana, zbog originalnih pesama u to vreme proglašena je jednim od najboljih debi ostvarenja u domaćoj muzici. Svoju posvetu Rolingstonsima su dali na omotu Mirka Ilića, koji se odlučio za crtež na kome je iseckan jezik Mika DŽegera proboden zihericom.
1980e
Drugi album „Crno bijeli svijet“", su snimili 1980. u Milanu, u produkciji Pika Stančića, a on je napisao i deo aranžmana. Pokazavši se kao bolji svirači, članovi Prljavog kazališta odustaju od panka i nude pop ploču prelivenu tada popularnim ska zvukom, dok se gitare oslanjaju na tradiciju Šedouza i Crvenih korala. Sa ploče se izdvajaju Hourini hitovi „Mi plešemo“ (u originalu je trebalo da se zove „Mi pijemo“), „Crno bijeli svijet“, „Neki moji prijatelji“, „Nove cipele", i obrada pesme „Sedamnaest ti je godina tek“ Ive Robića. U to vreme Houra je već pokazivao interesovanja za hrvatsku narodnu muziku, pa im se na promotivnom koncertu u maloj dvorani Doma sportova u jesen 1980. u pesmi „Mi plešemo“ priključio tamburaški orkestar. Januara 1981. u beogradskomDomu omladine u okviru manifestacije „Pozdrav iz Zagreba“, Prljavo kazalište trijumfuje pred publikom, mada je malo nedostajalo da im predgrupa Haustor ukrade popularnost.
Pod pritiskom sve intenzivnijih angažmana, Davorin Bogović se povukao, tako da je na trećoj ploči, „Heroj ulice", ulogu pevača preuzeo Houra. Album su snimali u Švedskoj, u produkciji Tini Varge, a udaraljke su svirali Sune Ferger i Miroslav Budanko, dok je saksafonista bio Jan Gustafson. Novim pesmama Prljavo kazalište se opredelilo za bazičnu varijantu roka, posebno u temama „Devojke bi“, „Sve gradske bitange“ i „Lupam glavom u radio“. Posvetu Brusu Springstinu, što je navedeno i na omotu ploče, Houra je dao u pesmama „Heroj ulice" i „Široke ulice", a Filu Kolinsu u baladi „Noćas sam izašao na kišu“. Po objavljivanju ploče u vojsku su otišli Fileš i Hrastek, tako da su nastupali uz pomoć bubnjara Dražena Šolca i Zorana Cvetkovića koji je svirao bas.
Dve godine kasnije, u grupu se vratio Davorin Bogović i sa njim su snimili album „Korak od sna“. U saradnji sa Rajkom Dujmićem iz Novih fosila, napravili su mirniju ploču sa koje se izdvajila pesma „Sve je lako kad si mlad“ i obrada pesme „Milioner“ Zvonka Špišića. Prateće vokale pevao je tada malo poznati Mladen Bodalec, jedno vreme član grupe Patrola.
Posle pauze zbog odlaska Brkića u vojsku, početkom 1986. Kazalište je objavilo „Zlatne godine“. Umesto Bogovića novi pevač je Mladen Bodalec. Na njoj se Houra posvetio pisanju standardnih pop rok pesama srednje struje, što postaje karakteristika grupe tokom daljeg rada. Ploču je producirao Stančić, a poznatije postaju pesme „Ne zovi mama doktora“, „Sladoled“ i „Ma kog me boga za tebe pitaju“.
Ovaj album je pratio sledeći "Zaustavite zemlju“1988. Na njemu se nalazila pesma „Mojoj majci“ koju je Houra napisao povodom smrti majke. Zbog stiha „Zadnja ruža Hrvatska“, pesma postiže ogromnu popularnost u Hrvatskoj, ali ih mediji u drugim delovima delu zemlje kritikuju zbog nacionalizma. Po objavljivanju ploče grupu napušta Marijan Brkić i prelazi u Parni valjak. Grupa je sa novim gitaristom Damirom Liposekom svirala 17. oktobra 1989. na zagrebačkom Trgu republike, gde se po nekim procenama okupilo 200.000 ljudi.
Sledeće godine objavljuju dupli živi album „Sve je lako kad si mlad“, snimljen na koncertima u zagrebačkom Domu sportova, novembra 1988. i na nastupu ZG Rok Forsiz. Na četvrtoj strani našli su se studijski snimci sa debi singla i prva dva albuma. Za omot je upotrebljeno idejno rešenje sa prvog albuma. Prljavo kazalište je snimilo ploču „Devedeseta“, u produkciji Mate Došena, a prateće vokale su pevali Davorin Bogović i Vesna Došen. Novi član grupe je postao klavijaturista Mladen Rosko.
1990e
Početkom devedesetih Prljavo kazalište je često sviralo u inostranstvu, po hrvatskim klubovima. Tokom rata grupa pauzira, a 1993. sa novim klavijaturistom Fedorom Boićem objavljuju CD "Lupi petama" sa pesmama „Reci sve za Hrvatsku“, „Pet dana ratujem, subotom se zaljubljujem“ i sličnim. U pesmi „Uzalud vam trud svirači" kao gost se pojavio tamburaški orkestar iz Vinkovaca. Tada je objavljen i kompilacijski CD "Najveći hitovi".
Godine 1994. dobijaju nagrade Porin za CD "Lupi petama", za najbolje komponovanu pesmu pod uticajem folklora i za video "Koncert u HNK". Objavljuju i živu ploču, snimljenju na Božićnom koncertu na Dolcu i ploču „Dođi sada, Gospode“ , „Laku noć tebi, Zagrebe“ i drugim. Materijal za ploču miksovan je i premasterizovan u Londonu, a kao gost svirao je Mel Gejnor, bivši bubnjar sastava Simpl Majnds. Krajem 1997. Prljavo kazalište je objavilo album snimljen na nastupu u dvorani Vatroslav Lisinski povodom 20 godina postojanja.
2000e
2010e
2020e
5. svibnja2022. zbog narušenih odnosa s Tihomirom Filešom, Jasenko Houra je kao vlasnik žiga (trademark) grupi 'zabranio' daljnje nastupe i najavio da se grupa razišla,[1] a ostali članovi su se tome usprotivili.[2]
.jpg)
.jpg)
