Dodekanol

Dodekanol
	Dodekan-1-ol
Drugi nazivi	Dodekanol; 1-Dodekanol; Dodecil alkohol; Lauril alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj	112-53-8
PubChem	8193
ChemSpider	7901
UNII	178A96NLP2
DrugBank	DB06894
KEGG	C02277
ChEBI	28878
ChEMBL	CHEMBL24722
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	OCCCCCCCCCCCC
InChI
	InChI=1S/C12H26O/c1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11-12-13/h13H,2-12H2,1H3 ; Kod: LQZZUXJYWNFBMV-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C12H26O/c1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11-12-13/h13H,2-12H2,1H3; Kod: LQZZUXJYWNFBMV-UHFFFAOYAU
Svojstva
Molekulska formula	C12H26O
Molarna masa	186,34
Agregatno stanje	Bezbojna tečnost
Gustina	0,8309
Tačka topljenja	24 °C, 297 K, 75 °F
Tačka ključanja	259 °C, 532 K, 498 °F
Rastvorljivost u vodi	Nerastvoran
Rastvorljivost u etanolu i etaru	Rastvoran
Opasnost
R i S oznake	R36
Tačka paljenja	127 °C
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Dodekanol (1-dodekanol, dodekan-1-ol, dodecil alkohol, lauril alkohol) je masni alkohol. Dodekanol je bezbojna, u vodi nerastvorna tečnost sa tačkom topljenja od 24 °C i tačkom ključanja 259 °C. On ima miris cveća. On se može dobiti iz masnih kiseline iz palminih koštica ili kononasovog ulja i metil estara putem redukcije.

Dodekanol se koristi u proizvodnji surfakanata, mazivnih ulja, lekova, u pravljenju monolitičkih polimera i kao začin za hranu.

U kozmetici se dodekanol koristi kao ovlaživač.

Toksičnost

Dodekanol je blag iritant kože. On ima polovinu nivoa toksičnosti etanola, ali je veoma štetan za morske organizme.^[7]

Uzajamna rastvorljivost dodekanola i vode

Uzajamna rastvorljivost 1-dodekanola i je kvantifikovana.^[8]

**Uzajamna rastvorljivost vode i dodekanola (98%, tačka topljenja 24 °C), težina %**
Temperatura, °C	Rastvorljivost dodekanola u vodi	Rastvorljivost vode u dodekanolu
29.5	0.04	2.87
40.0	0.05	2.85
50.2	0.09	2.69
60.5	0.15	2.96
70.5	0.09	2.70
80.3	0.14	2.89
90.8	0.18	2.96
standardna devijacija	0.02	0.01

Reference

↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ „MSDS Safety Sheet”. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-16. Pristupljeno 2014-04-12.
↑ Richard Stephenson and James Stuart, "Mutual Binary Solubilities: Water-Alcohols and Water-Esters", J. Chem. Eng. Data, 1986, 31, 56-70.