Vilijam Harvi (engl.William Harvey; 1. april1578 — 3. jun1657) je bio engleski lekar, fiziolog, biolog i jedan od osnivač fiziologije i embriologija. Prvi fiziolog koji je dao tačan i pravilnan opis, cirkulacije krvi u organizmu.
Biografija
Vilijam Harvi se rodio 1. april1578. u Folkestonu u Engleskoj, na sredini vladavine kraljice Elizabete I, kao najstariji od sedmoro dece njegovog oca Tomasa Harvija koji je u Folkestonu radio u kancelarije gradonačelnika 1600. Vilijemov otac je bio miran, vredan i inteligentan čovek koga su; „sinovi ... poštovali, konsultovali i implicitno mu verovali... i sa svojim ocem blagajnikom stekli veliko sopstveno bogatstvo i imanja ...“[1] Portert Tomasa Harvija se još uvek može videti na centralnom panelu zida u trpezariji Rols park, Šiigvel, u Eseksu .
Osnovno obrazovanje Harvi je stekao u Folkestonu, u toku koga je savladao i latinski jezik. Po završetku osnovnog obrazovanja upisao je Kraljevsku školu (Kenterberi) u kojoj je na školovanju proveo pet godina. Zatim školovanje nastavlja u Gonvil i Kaj Koledžu u Kembridžu (engl.Gonville and Caius College, Cambridge) na kome je i diplomirao 1597.[2]
Jedno vreme Harvi je putovao kroz Francusku, Nemačku u Italiju, kako bi dopunio svoje usavršavanje i istraživanja, da bi dalje školovanje nastavio na Univerzitetu u Padovi, u jednoj od najboljih medicinskih škola toga vremena, kod cenjenog naučnika i hirurg, Fabricijusa (Hieronymus Fabricius 1537–1619). Kao dvadesetčetvorogodišljak Harvi je diplomu lekara stekao na Univerzitetu u Padovi 25. aprila1602.
Harvi se nakon završenih studija u Padovi vratio u Englesku i 1602 oženio Elizabetom Braun, ćerkom Lanselota Brauna jednog od kraljičinih lekara, sa kojom nije imao dece.[3] Nakon ženidbe, Harvi se nastanilo u Londonu, gde se pridružio Kraljevskom koledžu lekara Engleske 5. oktobra1604. Izabran od strane saradnika koledža lekara (College of Physicians)5. juna1607, Harvi je primio dužnost lekara u bolnicvi Sv. Vartolomeja (engl.St. Bartholomew's Hospital) u kojoj je ostao skoro sve do kraja svog života.
Harvi je zarađivao oko trideset i tri funte godišnje i živeo je u maloj kući u Ludgatu, iako je imao dve kuće u Vest Smitfildu (West Smithfield) gde je bio predložen za mesto lekara. U ovom periodu, njegova lekarska funkcija sastojala se od jednostavnih, ali detaljnih analize pacijenata koji su dovođeni u bolnicu jednom nedeljno i pisanja recepata.
Sukobi i Građanski rat u Engleskoj (1642 — 1645) Harvija su doveli u Oksford gde je postao doktor fizike 1642, a potome i upravnik Merton koledža 1645. Predaja Oksforda u 1645 obeležila je i početak postepenog povlačenja Harvija iz javnog života.
U šezdesetosmoj godini bez dece, Harvi je izgubio tri brata i suprugu i stoga je odlučio da se vrati u London i živi sa svojom braćom Eliabom i Danielom odvojeno i u različitim vremenskim periodima. Pošto se povukao sa dužnosti u Vartolomejskoj bolnici i sa raznih drugi navedenih pozicija, on je većinu svog vremena posvetio čitanju književnih dela. Nekoliko pokušaja da se Harvi nagovori i vrati nazad u svet rada, ostali su bezuspešni na njegovo insistiranje.[4]
Za svoga života Harvi je stvorio značajna materijalna dobra i bogatstvo koje je ostavio široj porodici. Značajnu sumu novca pred smrt donirao je i Koledžu lekara Engleske. Harvi je prvo bio sahranjen u Hempstedu u Eseksu u kapeli između tela svoje dve bratanice [6]. Na dan Svetog Luke (engl.St.Luke's Day), 18. oktobra, 1883, Harvijevi posmrtni ostaci su ponovo sahranjeni, ovaga puta u trezoru na koledžu lekara, gde su deponovani u sarkofagu zajedno sa njegovim delima.[7]
Delo
Vilijam Harvi je prvi put 1616 kao profesoranatomije i fiziologije u Kraljevskom koledžu lekara na svom prvom predavanju spomenu rezultate svog 12 godišnjeg istraživanja cirkulacije krvi. U to vreme Harvi je dolazio u kontakt sa eminentnim ličnostima toga vremena i tako je 1618 postao lekar kalja Jakova I, koji je podržavao njegova istraživanja kao i njegov naslednik kraljKarlo I posle smrti Jakova I, koji mu je za njegova naučna istraživanja ustupio sve životinje iz njegovih parkova.
Slika vena iz Harvijevog dela lat. Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus
Toko 1628 Harvi je izdao svoje prvo delo lat. Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus u kome je izeo svoja otkriće o cirkulaciji krvi. U Građanskom ratu u Engleskoj1642 Harvi je pratio kraljeve sinove u borbi, kada je mu je izgorela kuća i celokupna bibloteka. Razočaran ovim događajim Harvi je napustio kraljevsku službu i u toku života kod svog brata u Kombeu 1651 je izdao svoje drugo delo lat. Exercitationes de Generatione Animalium.
Harvijevo delo o radu srca i cirkulaciji krvi bilo je plod njegovog dugogodišnjeg eksperimentalnog istraživanja. u kome je on oborio sva stara učenja o pulsu, kretanju krvi kroz srčanu pregradu i o prisutnosti vazduhaarterijama, i dokazao da krv polazi iz srca i kreće se kroz arterije na periferiji i potom se kroz vene opet vraća u srce. Ova njegova otkrića su prvo naišla na otpor tadašnjih naučnih krugova, međutim istraživanja Harvija su imala ne samo veliki značaj za dalji razvoj anatomije i fiziologije već i za razvoj čitave medicine. Ona su upotpunjena otkrićem Malpigija 1661 o protoka krvi kroz kapilarnu mrežu, čime je potvrđena ispravnost Harvijevog otkrića.
Velike su zasluge Harvija i u oblasti embriologije. U svom delu o embrionalnom razvoju životinja, koje je nastalo nakon brojnih eksperimenata, on je dokazao da sve živo nastaje iz jajeta (lat. Omne vivum ex ovo), čime je Harvi postavio temelje novije embriologije.
Harvey, William; Translated by Kenneth J. Franklin. Introduction by Dr. Andrew Wear (1993). The Circulation of the Blood and Other Writings. London: Everyman: Orion Publishing Group. ISBN0-460-87362-8.
Harris, Paul (2007). William Harvey, Folkestone's Most Famous Son. Folkestone: Lilburne Press.
_Venenbild.jpg)
