Ово су биле прве Игре на којима је упаљен Олимпијски пламен током трајања Игара, иако је штафетно преношење бакље уведено касније, на Играма у Берлину 1936. Осим олимпијског пламена по први пута је дефиле спортиста изведен на начин да су први изашли спортисти Грчке, затим спортисти осталих земаља по абацедном реду имена држава, те као задњи представници земље домаћина, Холандије. Овакав је распоред спортиста у дефилеу остао уобичајен до данашњих дана.
На овим су Играма уведене и дициплине за жене у атлетици и гимнастици. Након трке на 800 метара за жене, у којој је неколико такмичараки трку завршило потпуно исрцпљено, процењено је да жене једноставно нису довољно снажне да издрже напоре дугих атлетских трка. Зато су су све до 1960. године у програму олимпијских такмичења у женској конкуренцији биле само тркачке дисциплине до максимално 200 метара.
Организацију Игара су по први пута спонзорствима помогле и комерцијалне фирме, као што је Кока-кола. Занимљиво је да та чињеница није промијенила став МОК о потпуно аматеризму спортиста, који још дуго година нису смели имати било какав комерцијални уговор везан уз бављење спортом ако су жељели наступати на Играма.
У такмичарском делу су се посебно истакнули следећи такмичари и екипе:
Паво Нурми, атлетичар из Финске, је победом на 10000 метара освојио своју укупно девету златну медаљу. Уз то је на овим Играма освојио и два сребра.
