Старословенска ћирилица



Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Старословенска ћирилица је прво ћириличко писмо које се састојало из од 44 до 46 знакова, а настало је у касном 9. вијеку на основама грчког писма за потребе православних Словена у Европи. Развијено је у Преславској књижевној школи у Првом бугарском царству за записивање старословенског језика. Савремено ћириличко писмо се првенствено користи у словенским језицима, али и у азијским језицима који су били под утицајем руске културе у 20. вијеку.

Историја

Најраније облик рукописа на ћирилици, познат као устав, био је заснован грчком унцијалном писму, ојачан лигатурама и словима глагољице за сугласнике којих није било у грчком језику.^[1]

Глагољицу је створио Ћирило, вјероватно уз помоћ брата Методија, око 863. године.^[1] Ћирилицу су највјероватније створили Ћирилови ученици деведесетих година 9. вијека Преславској књижевној школи током владавине кнеза Бориса I као погодније писмо за црквене књиге, иако су задржани бугарски симболи глагољице.^[2] Алтернативна хипотеза каже да се писмо јавило у пограничним областима грчког прозелитизма међу Словенима прије него што је кодификовано и прихваћено међу словенским систематизерима; најстарији ћирилички рукопис из 9—10. вијека је веома сличан грчком унцијалном писму,^[1] и већина унцијалних ћириличких слова је идентично грчким унцијалним парњацима.^[3] Једна од могућности је да је систематизација ћирилице почела за вријеме Преславског сабора 893 године када је старословенски језик прихваћено од стране Бугарског царства.^[3]

Писмо

Уникод	Називи (ћирилица)	Називи (МФА)	Транслитерација	МФА	Поријекло	Бројеви
А а	аꙁъ	[azʊ]	a	[a]	Непосредно од грчког слова Α	1
Б б	бѹкꙑ	[boukɨ]	b	[b]	Један облик грчког слова Β (?), глагољичког (?), бугарске руне (Б)(?)
В в	вѣдѣ	[vædæ]	v	[v]	Непосредно од грчког слова Β	2
Г г	глаголь	[glagolɪ]	g	[g]	Непосредно од грчког слова Γ	3
Д д	добро	[dobro]	d	[d]	Непосредно од грчког слова Δ	4
Є є	ѥсть	[jɛstɪ]	(j)e	[(j)ɛ]	Непосредно од грчког слова Ε	5
Ж ж	живѣтє	[ʑivætɛ]	ž, zh	[ʑ]	Глагољичко , бугарске руне?
Ѕ ѕ	sѣлѡ	[d͡zælo]	dz	[d͡z]	Непосредно од грчког слова Ϛ	6
Ꙁ ꙁ	ꙁємлꙗ	[zemlʲa]	z	[z], [ʑ]	Непосредно од грчког слова Ζ	7
И и	ижє	[iʓɛ]	i	[i]	Непосредно од грчког слова Η	8
І і/ Ї ї	ижєи	[i], [iʓɛjі]	i, I	[i]	Непосредно од грчког слова Ι	10
К к	какѡ	[kako]	k	[k]	Непосредно од грчког слова Κ	20
Л л	людиѥ	[ʎudijɛ]	l	[l], [ʎ]	Непосредно од грчког слова Λ	30
М м	мꙑслєтє	[mɨslɛtɛ]	m	[m]	Непосредно од грчког слова Μ	40
Н н	нашь	[naʆɪ]	n	[n], [ɲ]	Непосредно од грчког слова Ν	50
О о	онъ	[onʊ]	o	[o]	Непосредно од грчког слова Ο	70
П п	покои	[pokojɪ]	p	[p]	Непосредно од грчког слова Π	80
Р р	рьци	[rɪt͡ɕi]	r	[r], [rʲ]	Непосредно од грчког слова Ρ	100
С с	слово	[slovo]	s	[s], [ɕ]	Непосредно од грчког слова Σ	200
Т т	тврьдо	[tvr̥do]	t	[t]	Непосредно од грчког слова Τ	300
Ѹ ѹ/Ꙋ	ѹкъ	[oukʊ]	u	[u]	Непосредно од комбинације грчких слова Ο и Υ
Ф ф	фрьтъ	[fr̥tʊ]	f	[f]	Непосредно од грчког слова Φ	500
Х х	хѣръ	[xærʊ]	x	[x]	Непосредно од грчког слова Χ	600
Ѡ ѡ	ѡмєга	[otʊ]	ō, w	[oː]	Непосредно од грчког слова Ω (писалась в форме W)	800
Щ щ	ща(шта)	[ʆtʲa]	št, sht	[ʆtʲ]	Лигатура Ш-Т, Глаголическая лигатура Ш-Ч , Болгарские руны (?)
Ц ц	ци	[t͡ɕi]	c	[t͡ɕ]	Эфиопская ሃ (?), еврейская צ(?), коптская ϥ (?)‎	900
Ч ч	чрьвь	[ʧr̥vɪ]	č, ch	[ʧ]	Глаголическая , еврейская צ(?)	90
Ш ш	ша	[ʆa]	š, sh	[ʆ]	Эфиопская ሠ (?), еврейская ש (?), коптская ϣ (?)
Ъ ъ	ѥръ	[jɛrʊ]	ŭ, u:	[ʊ]	Переделка из греческой Β (?), Глаголическая (?)
Ꙑ ꙑ	ѥрꙑ	[jɛrɨ]	y	[ɨ]	Лигатура Ъ-І
Ь ь	ѥрь	[jɛrɪ]	ĭ, i:	[ɪ]	Переделка из греческой Β (?)
Ѣ ѣ	ꙗть	[jatɪ]	ě	[æ]	Переделка из греческой Β (?)
Ю ю	їѿированъ ѹкъ	[ju]	ju	ju	Лигатура І-Ѹ
Ꙗ ꙗ	їѿированъ аꙁъ	[ja]	ja	ja	Лигатура I-А
Ѥ ѥ	їѿированъ ѥсть	[jɛ]	je	[jɛ]	Лигатура І-Є
Ѧ ѧ	ѭсъ малъ	[jɔ̃sʊ malʊ]	ę, ẽ	[ɛ̃]	Одна из форм греческой Α (?), Глаголическая (?)
Ѫ ѫ	ѭсъ вєликъ	[jɔ̃sʊ wεlikʊ]	ǫ, õ	[ɔ̃]	Глагољска
Ѩ ѩ	їѿированъ ѭсъ малъ	[jotirowan jɔ̃sʊ malʊ]	ję, jẽ	[jɛ̃]	Лигатура I-Ѧ
Ѭ ѭ	їѿированъ ѭсъ вєликъ	[jotirowan jɔ̃sʊ wεlikʊ]	jǫ, jõ	[jɔ̃]	Лигатура I-Ѫ
Ѯ ѯ	ѯї	[ksi]	ks	[ks]	Непосредно од грчког слова Ξ (писавшейся в форме Z, над которой дописали z)	60
Ѱ ѱ	ѱї	[psi]	ps	[ps]	Непосредно од грчког слова Ψ	700
Ѳ ѳ	ѳита	[fita]	θ, th, T, F	[t]/[θ]/[f]	Непосредно од грчког слова Θ	9
Ѵ ѵ	ѵжица	[ɪʑit͡ɕa]	ü	[ɪ], [y]	Небольшая переделка греческой Υ	400
Ꙉ ꙉ¹	Ꙉрьвь	[gjrεvɪ]	gj	[gj]	Перевёрнутая (чрьвь)(?)
Ѿ ѿ	ѿ	[otʊ]	ot	[ot]	Лигатура Ѡ-Т
Ҁ ҁ	ҁоппа	[qoppa]	kw	[q]	Непосредно од грчког слова Ϙ	90

Референце

^ ^а ^б ^в Lunt, Horace G. Old Church Slavonic Grammar, Seventh Edition, 2001.
^ Cubberley 1994
^ ^а ^б Auty, R. Handbook of Old Church Slavonic, Part II: Texts and Glossary. 1977.